ZAPREPAŠĆENA sam brutalnošću napada Branke Prpe na moj lični integritet, ali sam jednako zgrožena i time kako ona falsifikuje Slavka Ćuruviju kakvog smo ga poznavali mi koji smo sa njim radili u listu "Evropljanin". On je bio patriota, nije bio izdajnik, kakvim su ga u danima uoči ubistva prikazivale "Politika ekspres" i Radio-televizija Srbije. Ne razumem zašto Prpa sada nastavlja tamo gde je Đorđe Martić stao, kada je objavio da je "Ćuruvija dočekao bombe".

PROČITAJTE JOŠ - Branka Prpa u Specijalnom sudu: Rečenica koja je Ćuruviju koštala života

Ovako, za "Novosti", novinarka Ljiljana Smajlović komentariše Prpinu izjavu datu u intervjuu za podgoričku "Pobjedu" da je njenom nevenčanom suprugu "presudila" rečenica izgovorena na večeri sa zvaničnicima američkog Stejt depertmenta, da protiv Slobodana Miloševića treba da bude podignuta haška optužnica, aludirajući na to da je upravo Smajlovićeva, koja je prisustvovala večeri to kasnije dojavila Miloševiću. Prpa je, između ostalog, navela da je Ćuruvija tu rečenicu izrekao kao odgovor na pitanje američkih zvaničnika: "Šta da radimo sa Miloševićem?".

PROČITAJTE JOŠ - Za ubistvo Ćuruvije 100 godina, ubica i naručioci atentata još nepoznati (FOTO)

Smajlovićeva tvrdi da nikome, pa ni Miloševiću, nije mogla da prenese da je Slavko predlagao haški sud za Miloševića, jer on to nije ni rekao. Pored toga navodi i da za vreme njihovog boravka u Vašingtonu nije bilo nikakve večere sa "zvaničnicima Stejt departmenta", već sa Soroševim pomoćnikom Džonom Foksom i da je na istoj bilo njih četvoro:

- Slavko nije predlagao nikakvu hašku optužnicu protiv Slobodana Miloševića. Mislim da bih čula da je tako nešto rekao, pošto sam najvećim delom razgovora ja prevodila za sve njih. Dodajem da bi pominjanje ratnih zločina bilo besmisleno, jer je večera bila u decembru 1998. godine, a bombardovanje će početi tek krajem marta 1999. Osim toga, Amerikanci su davno pre toga pravili haški sud da optuže Srbe, mislim da im za tu ideju nije bio potreban Slavko Ćuruvija.

Nadalje, Smajlovićeva ističe da je jedino što je tačno u Prpinoj izjavi činjenica da je sa njima u decembru 1998. godine putovala u Vašington.

- Prevela sam Slavkov govor pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa, a insistirao je i da putujem sa njim kako bih mogla da ga pročitam ako njemu ne omoguće da napusti zemlju - kaže Smajlovićeva. - Osim toga, ni Branka ni Slavko nisu dobro govorili engleski i prevodilac im je bio potreban i za sastanke sa novinarima i sa potencijalnim donatorima.

Ljiljana Smajlović

Smajlovićeva demantuje i Prpine tvrdnje da ju je Ćuruvija izbacio iz stana kada se nije složila sa njegovim intervjuuom datim za Bi-Bi-Si, u kojem je kritikovao Miloševića i njegovu politku, misleći "da ih na taj način ugrožava i da mogu imati probleme":

- Ovde gospođi Prpi neće pomoći princip "mrtva usta ne govore", jer su svedoci bili Dragan Bujošević i Ivan Radovanović. Njih dvojica znaju i da se nisam sama pozvala da govorim na Slavkovoj sahrani. Ne razumem zašto Branki sada smeta i što sam tada kritikovala NATO i poredila Slavkove ubice sa NATO ubicama, budući da sam samo citirala Slavka sa poslednjeg redakcijskog sastanka: "Mi smo protivnici ovog režima, ali smo patriote i protivnici nezakonite i nelegitimne intervencije NATO."

Smajlovićeva navodi i da ne razume Prpin "bes zbog presude odgovornima za ubistvo Ćuruvije".

- Po meni, bolja je pravda koju čekaš makar i dvadeset godina od pravde koju nikad ne dočekaš. Možda bi se tu sa mnom i Slavko složio. Svesna sam da sam se zamerila Branki Prpi kada je "Politika" objavila da je ona tužila Slavkovu decu za ostatak Slavkove imovine, ali mi nikad nije palo na pamet da bi njena odmazda mogla da bude optužba za Slavkovo ubistvo. Malo prikrivena, doduše - zaključuje Smajlovićeva.

Povodom Prpine izjave reagovali su i iz Komisije za istraživanje ubistva novinara, čiji je Smajlovićeva jedan od članova. Ističu da su "zaprepašćeni podmuklim napadom" i to dvadeset godine posle Ćuruvijinog ubistva i nekoliko dana nakon presude kojom su odgovornima za zločin izrečene kazne od stotinu godina zatvora.

- Komisija za istraživanje ubistva novinara podseća da je Branka Prpa od nastanka Komisije omalovažavala njen rad i odbacivala svaku mogućnost da Komisija doprinese da ubice budu izvedene pred lice pravde - navodi se u saopštenju. - Pitamo se zašto je gospođa Prpa toliko ogorčena presudom službenicima Državne bezbednosti i šta je moglo da je natera da, sa dvadeset godina zakašnjenja, počne lično da optužuje i urednicu "Evropljanina" Ljiljanu Smajlović. Podsećamo da su i Veran Matić i Ljiljana Smajlović, zbog borbe da se okonča nekažnjivost zločina nad novinarima, već mesecima izloženi napadima ljudi koji su u "Politici ekspres" 1999. otvorili sezonu medijskog lova na Slavka Ćuruviju. Napad Branke Prpe nije manje brutalan i beskrupulozan od napada Gorana Kozića i Đorđa Martića.

Branka Prpa

PRPA: LjILjANINI "REPOVI IZ PROŠLOSTI"

ČOVEK neke stvari ne spominje iz lične korektnosti, a Ljiljana Smajlović se i te kako potrudila da bude nekorektna prema meni u tekstu "Treći metak Branke Prpe" - ističe Branka Prpa, odgovarajući na pitanje "Novosti" zbog čega ovakve činjenice iznosi tek dvadeset godina posle ubistva Slavka Ćuruvije.

Ona je u intervjuu "Pobjedi" kazala da je u pomenutom tekstu, objavljenom u "Politici" 2014. godine, u vreme kad je Smajlovićeva bila glavna urednica, detaljno analiziran njen privatni život, lični odnos sa Slavkom, a sve sa ciljem da se dovede u pitanje kao svedok ubistva.

- Sada je vreme da se kažu neke činjenice koje se vuku kao repovi u protekle dve decenije - kaže za "Novosti" Prpa. - Smajlovićeva je optuživala režim za ubistvo i isto tako je taj režim i njegovu krivicu amortizovala. Ovo što sam rekla je suma sumarum dve decenije njenog delovanja. Ja ne učestvujem u progonu Ljiljane Smajlović, ali je vreme da javnost bude upoznata sa svim njenim licima.

Sveće na mestu ubistva Ćuruvije


UNS: ZLONAMERNI NAPAD

Udruženje novinara Srbije u saopštenju izdatom u ponedeljak uveče najoštrije osuđuje beskrupulozni napad Branke Prpe na Ljiljanu Smajlović, nekadašnju urednicu "Evropljanina" i predsednicu Suda časti UNS-a.

- Ovaj napad ima za cilj da dovede u pitanje integritet nekadašnje bliske saradnice Slavka Ćuruvije, koja je poslednje dve decenije jedan od najupornijih boraca da se pred sud dovedu i kazne počinioci i nalogodavci ubistva vlasnika "Dnevnog telegrafa" - navodi UNS. - Zlonamerni lični napad Prpe na Smajlovićevu dolazi u vreme kada je konačno doneta istorijska, prvostepena osuđujuća presuda optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ovo je takođe i napad na Komisiju za istraživanje ubistava novinara, koju je Prpa godinama javno derogirala.

PRVOSTEPENA PRESUDA

PRED Specijalnim sudom u Beogradu, pre deset dana je izrečena prvostepena presuda četvorici optuženih za umešanost u ubistvo Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine, u centru Beograda, u jeku NATO bombardovanja. Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora, kao podstrekivač na teško ubistvo. Ista kazna izrečena je i Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra državne bezbednosti, kome se na teret stavljalo saizvršilaštvo. Za isto delo Ratko Romić, bivši operativac RDB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe, osuđeni su na po 20 godina zatvora. Sud je stao na stanovište da je ubica nepoznata osoba, iako je Tužilaštvo kao neposrednog izvršioca označilo Kuraka.