PRVE bombe ispaljene na SRJ 24. marta 1999. godine oko 20 časova pale su na Kosovo i Metohiju. Narednih 78 dana Srbija je gotovo bez prekida zasipana raketama i bombama. Na državnim granicama neuporedivo nadmoćnijeg protivnika sačekala je Vojska Jugoslavije. Prvi su na crtu neprijatelju izašli piloti Ratnog vazduhoplovstva VJ.

Početak vazdušne operacije označio je američki izviđački avion U-2 koji je u 19.45 te večeri napustio vazdušni prostor SR Jugoslavije iznad Kosova. Usledio je prvi napad krstarećim raketama i odmah zatim, od 20 časova, udar avijacijskih grupa.

"Prvi udar snage NATO izvele su na ciljeve u SRJ u periodu od 19.41 te večeri do 3.30 sledećeg jutra. Za napad su korišćeni avijacija i krstareće rakete, koje su ispaljene sa četiri američka ratna broda, dve američke i jedne britanske podmornice", navode u knjizi "Vazdušni rat nad Srbijom" istoričar Bojan Dimitrijević i general Jovica Draganić.

"ujutru 24. marta osam američkih bombardera tipa B-52H bilo je u pripravnosti na aerodromu "Ferford" u Velikoj Britaniji. Ova grupa je potom uzletela i zaputila se ka Balkanu, leteći zaobilazno preko Gibraltarskog prolaza, zadržavajući se u vazduhu u širem regionu južne Evrope i čekajući mrak. Očekivao se signal za lansiranje krstarećih raketa koje su bile na ovim bombarderima. Oni su predveče bili nosioci prvog talasa napada, ispalivši krstareće rakete AGM-86C, uz krstareće rakete "tomahavk" koje su lansirane sa brodova u Jadranu."


PROČITAJTE I: Bez izvinjenja i dve decenije od bombardovanja


Radari VJ uhvatili su odraz više od stotinu NATO aviona iznad Srbije. U 19.50 dobijen je signal za poletanje jednog aviona "mig 29" sa aerodroma Niš. Poleteo je major Ilja Arizanov u zonu Suva Reka - Đakovica na visini 3.000 metara. Za njim sa Aerodroma "Ponikve" kreću i majori Dragan Ilić i Predrag Milutinović. Sva trojica ubrzo su oborena. Milutinović se katapultirao iznad Jastrepca, a Ilić je uspeo da se prizemlji u Nišu. Na najvećim mukama bio je pilot Arizanov, koji se padobranom spustio u Drenicu, koju su kontrolisali teroristi OVK. Dva dana trajao je njegov proboj, do prištinskog aerodroma. Na borbenom zadatku život je izgubio još jedan heroj - pilot Života Đurić.

CIVILI POSTAJU META PREOKRET u ratnoj politici Zapada nastupio je posle slavljeničkog Samita NATO održanog u Vašingtonu aprila 1999. godine, na kome je obeleženo pola veka ovog vojnog saveza. Ocenjeno je da je otpor SR Jugoslavije nije slomljen za kratko vreme, kako je planirano. Prvobitna vizija zapadnih stratega o brzoj, kratkoj i zastrašujućoj i uspešnoj akciji - pala je u vodu. Na ovom skupu konstatovano je da kampanja nije dala rezultate i da snaga Vojske Jugoslavije nije iscrpljena. Legitimisana je zato nova lista meta, koja je uključivala i civilne ciljeve - mostove, fabrike, postrojenja...


Na aerodromu Batajnica u 20.11 naređeno je zadimljavanje, a koji minut kasnije stiglo je naređenje za poletanje dva aviona "mig 29". Na zadatak kreće major Nebojša Nikolić, zauzima kurs ka Bečeju, gde ga presreće holandski avion F16, iz lovačke pratnje bombardera iz italijanske vazduhoplovne baze "Amendola". Pilot Nikolić spasao se katapultiranjem nedaleko od Titela. Major Ljubiša Kulačin uspeo je da sleti na surčinsku pistu.

Dva dana kasnije, poginuo je kapetan prve klase Zoran Radosavljević, a oboren je i avion njegovog saborca majora Slobodana Perića. On se katapultirao iznad Republike Srpske. Početak maja obeležila je pogibija potpukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. avijacijskog puka. Život je tokom bombardovanja izgubio i komandant Ratnog vazduhoplovstva i PVO general Ljubiša Veličković. On je smrtno stradao tokom obilaska položaja PVO diviziona.

Posebnu ulogu u odbrani zemlje 1999. godine dobile su jedinice PVO. Iako naoružani relativno zastarelim sredstvima, srpski "raketaši" dokazali su da naoružanje starijeg datuma uz veštu upotrebu i motivisanu posadu može biti i te kako upotrebljivo. Raketni sistemi PVO "Neva" i "Kub" bili su još od polovine marta 1999. u pripravnosti i izmešteni na ratne položaje. Zračenje osmatračkih radara i njihovo relativno lako otkrivanje na neprijateljskim uređajima činili su ove sisteme osetljivim i ranjivim posebno na protivradarske rakete. Analize koje je uradila Komanda PVO VJ oročile su zračenje radara na svega 20 sekundi. Jedinice PVO činile su nadljudske napore da čestom promenom položaja zameću trag NATO avionima. Stari napušteni položaji ostavljani su kamuflirani i sa balvanima umesto raketa, te su bile idealne mete za zavaravanje neprijatelja. Ova taktika pokazala se veoma dobro i primenjivana je i u drugim jedinicama tokom celog rata 1999. godine.

Pilot Zoran Radosavljević



Već četvrtog dana rata pripadnici Trećeg raketnog diviziona 250. brigade PVO oborili su američki "stelt" lovac-bombarder F117 A "noćni soko". Bio je to pravi šok za Komandu NATO, ali i uspeh Vojske Jugoslavije koji je odjeknuo svetom. Do kraja rata posade PVO oborili su i jedan američki F16, koji je pao nedaleko od sela Nakučani. Procenjuje se da je broj pogodaka bio veći, ali da su neprijateljske letelice uspevale da se domognu aerodroma u Tuzli, Skopskom Petrovcu ili Rinas u Albaniji.

PROČITAJTE I:NATO i SAD morali bi da imaju veći osećaj stida prema Srbiji


LEGENDA O "AKCIJI AERODROMI"

DEO domaće javnosti i danas veruje da su avioni jugoslovenskog Ratnog vazduhoplovstva tokom rata napali aerodrome "Rinas" u Albaniji, "Tuzla" u BiH i "Skopski Petrovac" u Makedoniji. Ova akcija, međutim, nikada nije izvedena, a zaživela je zahvaljujući planovima VJ koji su predviđali i ofanzivna dejstva borbene avijacije. U danima rata, međutim, procenjeno je da bi napad na baze koje su koristile NATO i terorističke snage u susedstvu mogao biti protumačen kao kršenje suvereniteta stranih država, što bi dodatno pogoršalo poziciju SRJ. Ovaj plan zato nikada nije aktiviran.

"Povodom navoda da je naša avijacija u toku agresije izvršila dejstva po ovim aerodromima osećam obavezu prema dolazećim generacijama da kažem: Niko, nikada nije izdao naređenje da se navedena dejstva avijacije izvrše, niti su ona izvršena. Nisu piloti nijedne jedinice RV i PVO izvršavali zadatke bombardovanja nijednog objekta van teritorije SRJ", stavio je tačku na ovu misteriju ratni komandant RV i PVO Vojske Jugoslavije, general Spasoje Smiljanić, u svojoj knjizi "Agresija NATO".



"NEVIDLjIVI" F-117A OBOREN ZA SVEGA 30 SEKUNDI

NA obaranje nevidljivog aviona F-117A, čuda američke stelt tehnologije, "potrošeno" je svega - 30 sekundi. Cilj je uništen iz trećeg pokušaja, prvom raketom. U atar sremskog sela Buđanovci, pao je u 20 časova i 42 minuta.

Potpukovnik Đorđe Aničić, zamenik komandanta Trećeg diviziona, 250. raketne brigade VJ, koja je imala glavnu ulogu u obaranju "nevidljivog", kaže da je njihov pogodak udahnuo preko potrebnu dozu optimizma i ojačao moral naroda.


- Na vatreni položaj stigao sam oko 20.30 - rekao je potpukovnik Aničić, pozivajući se na podatke koje je te večeri zapisao u svom ratnom dnevniku koji je kasnije pod naslovom "Smena" objavio kao knjigu.

- Ušao sam u kabinu pored lansirne rampe i seo na mesto pomoćnika rukovaoca gađanja. Tu je bio i komandant pukovnik Zoltan Dani. Ciljeva u vazduhu bilo je na sve strane, ali na većim daljinama. Odjednom sam na radaru uočio cilj udaljen 23 kilometra. Kažem: "Dani, ovaj ide na nas"! Ciljevi su se približavali. Kad su bili na petnaestak kilometara, Dani je naredio traženje cilja, a ja uključenje nišanskog radara. Tog momenta počela je igra mačke i miša.

Posada Trećeg raketnog diviziona


Više od 10 sekundi, seća se Aničić, neuspešno su tražili cilj. Potpukovnik Dani je naredio novu pretragu. Avion je brzo ponovo lociran, ali su ponovo zračili 10 sekundi pa su akciju morali da prekinu.

- Ugledali smo ga na daljini od 14 kilometara - ispričao je Aničić. - Lepo se video na pokazivačima osmatračkog radara. Isti postupak ponavljamo treći put. Točkići oficira vođenja škljocaju, operatori ga gube. Taman sam mislio da ni ovaj pokušaj neće uspeti, kada je stariji vodnik Dragan Matić uzviknuo: "Daj ga, daj ga, imam ga!" Dani je komandovao: "Cilj uništi", prva raketa je krenula, posle pet sekundi i druga. Posmatram ekran operatora praćenja. Vidim svetlosni blesak i eksploziju prve rakete na cilju. Cilj je uništen.