DA bi se akreditovali ili obnovili akreditaciju, univerziteti i fakulteti moraće da izdvoje više novca nego pre. Cene akreditacije iznose stotine hiljada dinara, a novi cenovnik usvojio je UO Nacionalnog tela za akreditaciju (NAT). Saglasila se i Vlada Srbije, a odluka obuhvata 19 novih cena.

Na Univerzitetu u Beogradu su ogorčeni, dekani ne znaju odakle će "da namaknu" novac za akreditaciju, a neki od njih kažu i da će morati da menjaju strukturu studijskih programa, što će stvoriti pravi haos.


PROČITAJTE JOŠ: TUŽILI FAKULTET ZBOG DISKRIMINACIJE: Mađare vređa test iz srpskog jezika

Inače, licencu za rad, koja se obnavlja na svakih sedam godina, treba da imaju svi univerziteti, fakulteti, kao i svaki studijski program i modul na visokoškolskoj ustanovi.

Po novom cenovniku, Univerzitet za akreditaciju treba da izdvoji 1.080.000, umesto ranijih 720.000 dinara, fakulteti i umetničke akademije treba da plate 540.000 umesto ranijih 360.000 dinara, a za akreditaciju studijskih programa moraće da izdvoje 320.000, umesto 144.000 dinara.

Akademija strukovnih studija izdvajaće 720.000, visoka strukovna škola - 480.000, visoka škola 648.000 dinara. Visina naknade za promenu studijskog programa je 100.000 dinara, za zajednički studijski program 350.000... Moraće da plate i izdavanje potvrda, pa će izdavanje uverenja o akreditaciji ustanove koštati 48.000 dinara, a za studijski program 20.000 dinara.

Takođe, plaćaće se i spoljašnja provera kvaliteta visokoškolskih ustanova i to za univerzitet 640.000, za fakultet i umetničku akademiju 350.000, za akademiju strukovnih studija 420.000, za visoku strukovnu školu 320.000, za visoku školu 420.000 dinara i za studijski program 180.000 dinara.

- Svi smo uznemireni, to su veliki nameti - kaže za "Novosti" prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. - Nadamo se da će država pomoći da platimo akreditacije, ali nema naznaka da nas ona razume. Fakulteti nisu bogate ustanove, pitanje je odakle će naći taj novac. Uostalom, s tim novcem bi se mnogo toga moglo učiniti u edukaciji.

Dekan ETF u Beogradu prof. dr Milo Tomašević navodi da je taj fakultet za prvu akreditaciju izdvojio milion dinara, a sada su im potrebna četiri miliona. Mnogo više studijskih programa ima Poljoprivredni fakultet, pa dekan prof. dr Dušan Živković kaže da će za akreditaciju morati da izdvoje skoro 10 miliona dinara.

S druge strane, u Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta navode da se cene nisu menjale deset godina.

- Nove cene su na nivou država u regionu. Mi smo nezavisno telo koje nema finansijsku podršku države, već se finansira isključivo od akreditacije fakulteta i studijskih programa - kaže za "Novosti" prof. dr Sima Avramović, predsednik UO NAT. - Povećan je broj recenzenata sa dva na pet, a jedan mora da bude stranac. Obavezna je i poseta fakultetima, a sve te troškove snosi NAT.

Dodaje da nadoknadu članovima Komisije za akreditaciju, kojih ima 17, plaća NAT, a ne država, kao do sada.

Direktorka NAT prof. dr Jelena Kočović kaže da se sa novim cenovnikom samo pokrivaju troškovi, jer je NAT nezavisna institucija i finansira se iz sopstvenih prihoda.

Rektorka Ivanka Popović smatra da su ovako visoke cene veliki udarac za fakultete i najavljuje da će o svemu razgovarati sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem.


PROČITAJTE JOŠ: SPC ne priznaje raskolnike iz Kijeva

PROBLEMI SA KOMISIJOM

DEKANI imaju brojne primedbe na rad Komisije za akreditaciju (KAPK). Žale se na nedoumice u procesu akrediticije, kao i na niz tehničkih problema. Rektorka Ivanka Popović (na slici) poručila je da rad fakulteta ne sme biti ugrožen tako što neće biti reakreditovani.