KADA, i ako, Evropski parlament usvoji Direktivu o autorskim pravima na društvenim mrežama, i ako ona zaživi u sadašnjem obliku, internet kakvog ga danas poznajemo, verovatno više neće postojati. Po rečima stručnjaka ovo bi, s jedne strane, moglo da reguliše odnose na mreži, spreči krađu ne samo fotografija, već i novinskih tekstova, smanji broj stranica sa istim sadržajem, ali bi i postalo pretnja slobodi govora, izražavanja i kreativnosti na internetu.

Dok jedni smatraju da će posledice reforme najmanje pogoditi krajnje korisnike - obične "surfere internetom", drugi se plaše da će "udariti" na dušu interneta - kreativnost, deljenje, remiksovanje i razmenu sadržaja.


PROČITAJTE JOŠ:
EU PROTIV GUGLA: Podaci s interneta moraće da se plate

Po rečima Dragana Varagića, partnera u Internet akademiji, Direktiva ove reforme "koštaće" sve one koji bi da zarađuju od postavljanja tuđih tekstova, bez dogovora sa autorima - uglavnom razne internet-portale i najmoćnije kompanije "Gugl", "Fejsbuk", "Amazon" i "Epl".

- Kao što je strogo definisano preuzimanje tuđih autorskih fotografija, odnosno ko krade slike, mora i da plati, tako će ubuduće biti i sa novinskim tekstovima - kaže Varagić. - Ovde se, pre svega, radi o zaštiti medija, novinskih agencija, izdavača koje su inicirale te izmene. Suština priče je da niko neće moći bez pitanja da postavlja tuđe tekstove i koristi ih da privuče reklame i tako zarađuje.

Prema Varagićevim rečima, najveće evropske novinske agencije smatraju da internet moćnici sada pljačkaju sadržaj informativnih medija i njihovih prihoda od oglašavanja, jer besplatno koriste ogromnu količinu informacija kojima privlače sve veći broj oglašivača. Kako kaže, više od 50 odsto svih prihoda od reklama na internetu ide "Guglu" i "Fejsbuku".

- Ako Direktiva zaživi, ne znači da će se uvek raditi o novcu i plaćanju nadoknade za korišćenje delova ili celog teksta, već o tome da autor bude obavešten, a u pojedinačnim dogovorima će se određivati uslovi - objašnjava naš sagovornik. - Verovatno će početi da "pljušte" tužbe, što je bio slučaj kada su doneta pravila oko krađe fotogrAfija na mreži, ali da će se svakako uvesti red na internetu. Umesto istog sadržaja koji se nalazi na čak i više stotina stranica i lokacija na internetu, sada će biti samo na jednom mestu.

Bojan Perkov iz Fondacije "Šer", međutim, naglašava da ako se Direktiva usvoji, mogla bi izrazito da ugrozi slobodu izražavanja na internetu, jer "globalna mreža" upravo počiva na kulturi deljenja, remiksovanja i razmene sadržaja.

- Na osnovu člana 13, internet-platforme ("Jutjub", "Gugl"...) bi praktično postale odgovorne za kršenje autorskih prava u sadržajima - slike, video-klipovi i sl, koje njihovi korisnici postavljaju, pa bi u praksi ove kompanije bile prinuđene da instaliraju tehničke mehanizme za filtriranje - objašnjava on. - Filteri često prave greške i označe sadržaj koji može slobodno da se deli u skladu sa zakonom, na primer parodiju ili satiru, kao kršenje autorskih prava i izazovu uklanjanje takvog sadržaja.

Ako neko poželi da video u kome imitira nekog pevača postavi, recimo, na "Jutjub", kako objašnjava naš sagovornik, može da se dogodi da ga "filter" blokira, jer utvrdi da neko drugi ima autorska prava na tu pesmu. Snimak biva blokiran iako namera nije bila ugrožavanje autorskih prava i sticanje koristi od tuđeg rada, već kreativnost, zabava...

- Prethodna cenzura od internet-platformi poput "Jutjuba", "Fejsbuka" ili "Tvitera", pogodovala bi samo velikim korporacijama koje su zapravo nosioci autorskih prava i praktično su dovela do samocenzurisanja korisnika interneta, koji ne bi imali sigurnost upravo zbog toga što ne znaju šta sve filter može da "pokupi" - kaže Perkov.


PROČITAJTE JOŠ:
EU odlučuje o zakonu koji bi mogao da promeni internet iz korena

Među spornim delovima predloga Zakona, oko kog se najviše polemisalo je član 11, prema kojem će internet-kompanije morati da plaćaju takozvani porez na linkove, što znači da će morati da plaćaju, pre svega, agencijama, novinama i časopisima objavljivanje njihovih naslova, fotografija i tekstova na svojim sajtovima.

VAŽIĆE I U SRBIJI

- IAKO Srbija nije u Evropskoj uniji, promene će se odraziti na korisnike interneta u Srbiji - kaže Perkov. - Kao država kandidat za članstvo, Srbija će u procesu pridruživanja morati da usklađuje svoje zakone sa propisima EU. Još je rano govoriti o primeni Direktive u Srbiji jer finalni dokument nije usvojen, a proces donošenja propisa u EU može da potraje.