DA neprijatan miris nije danima uznemiravao stanovnike Đakovice i da nije bilo revnosti italijanskih vojnika Kfora, možda bi istina o monstruoznom zločinu nad porodicom Šutaković ostala doveka zabetonirana u "bunkeru". Zajedno sa psećim kostima.

Od 1999. do 2017. krilo se da su Nedeljko i Darinka sa dečicom Aleksandrom, Đorđem i Radomanom, koje su teroristi OVK kidnapovali i ubili, pokopani u šahtu. Da punoletstvo sramnog slepila i gluvoće Euleksa i kojekakvih stranih administratora ne ostane neoborivo na pijedestalu gnusobe, potrudile su se vlasti u Prištini.

Protivno svim dogovorima, odbili su u utorak da predaju posmrtne ostatke rođacima, koji su samo zbog toga došli u Prištinu. Nije bilo ni zakazanog opela u Gračanici, jer su poslušnici Tačija i Haradinaja presekli da će izmučene kosti Šutakovića isporučiti na granici sa Crnom Gorom (sahrana će se, inače, obaviti u Andrijevici).

Pročitajte još - Unmik je ignorisao trgovinu organima!

Tako je ovih petoro mučenika iz bunkera strave dospelo pravo u kampanju njihovih dželata i računice izbornih štabova presvučenih terorista koji danas vode narko-državu. Jer, i Tači i Haradinaj i Veselji i ostale perjanice OVK nisu želeli podsećanje na svoj ratni i krvavi pedigre uoči bitke za glasove i u vreme kada im iznad glave visi mač pravde koja bi, valjda, mogla da ih stigne na optuženičkim klupama Specijalnog tužilaštva za ratne zločine.

Kažu da Darinkina sestra ne skida crninu evo punih 20 godina. I ko zna koliko je takvih sestara, majki i očeva, jer se samo u đakovičkom kraju 50 Srba vodi kao nestalo. Ma koliko se, pre svega Ramuš i njegov brat Haradinaj trudili da istinu o svojim zlodelima zatoče u bunkeru, iz onog zavarenog šahta večno će sijati oči Šutakovića. Upaliće luč pravde, koja će doći. Kad tad...