Bivši načelnik Uprave za bezbednost JNA Aleksandar Vasiljević potvrdio je, pred haškim sudom, da su "crvene beretke" Milorad Ulemek-Legija i Zvezdan Jovanović "bili pod jurisdikcijom MUP Srbije", kada su ga, s proleća 1992, sprečili da uđe u svoju kancelariju u Generalštabu u Beogradu.

Penzionisani general Vasiljević (80) posvedočio je juče, na suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju, optuženim za zločine u Hrvatskjo i BiH, da su ga "crvene beretke" sprečile da uđe u kancelariju pre nego što je naprasno penzionisan.

"Ja Legiju nisam poznavao, a on mi je blokirao ulaz u kancelariju sa 'crvenim beretkama', 11. maja 1992".

Advokat drugooptuženog Simatovića, Mihajlo Bakrač sugerisao je, tokom danas nastavljenog unakrsnog ispitivanja, da je Ulemek-Legija u tom trenutku bio pripadnik obezbeđenja generala Neđeljka Boškovića, glavnog bezbednjaka Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije.

Nakon Vasiljevićevog penzionisanja, u maju 1992, upravo je general Bošković postavljen, umesto njega, za načelnika Uprave za bezbednost.

"Da, ne samo Legija, nego je i Zvezdan Jovanović obezbeđivao komandanta RV i PVO generala Božidara Stevanovića", precizirao je Vasiljević.

Svedok je naglasio da su i Ulemek i Jovanović bili "pod jurisdikcijom MUP Srbije".

Po tvrdnjama haškog tužilaštva, generali Bošković i Stevanović bili su pripadnici "vojne linije" koje su čelnici Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Stanišić i Simatović organizovali radi prikrivenih dejstava snaga iz Srbije na ratištima u Hrvatskoj i BiH.

Ulemek i Jovanović osuđeni su kasnije na po 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića u martu 2003.

Tadašnji čelnici SDB Srbije Stanišić (68) i Simatović (68) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana iz Hrvatske i BiH, 1991-95.

PROČITAJTE JOŠ: PROCES U HAGU: Vasiljević sugerisao da Crvene beretke u Hrvatskoj nije kontrolisao Stanišić, nego Stojičić-Badža

Po optužnici, razne formacije "crvenih beretki", kao i paravojska Željka Ražnatovića-Arkana, koje su počinile te zločine, bile su pod kontrolom optuženih i SDB Srbije.

Simatovićev branilac Bakrač danas je zbog bolesti bio prinuđen da prekine unakrsno ispitivanje generala Vasiljevića, a nastaviće ga u utorak, 5. februara.

PROČITAJTE JOŠ:  Vasiljević: Arkan nije bio pripadnik JNA, imao je dobre odnose s trojicom oficira

General Vasiljević na suđenju Stanišiću i Simatoviću svedoči po obavezujućem nalogu suda (subpoena), posredstvom video veze iz Beograda.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije, s proleća 2003, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009., prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.