Predsednik sudskog Mehanizma u Hagu imenovao je tročlano žalbeno veće koje će doneti konačnu odluku da li će se proces protiv dvoje radikala Petra Jojića i Vjerice Radete optuženih za nepoštovanje suda prebaciti u Srbiju ili će ostati u nadležnosti Mehanizma.

Meron je na čelo veće postavio sebe, a za članove sudije Vilijama Huseina Sekula i Ivo Nelsona de Clera Batista Rosa.

Oni će odlučivati o žalbi i odgovoru na žalbu tužilaštva povodom odluke sudije pojedinca da slučaj protiv radikala treba da se ustupi Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ: Meron imenovao sudiju za slučaj protiv dvoje radikala

Tužilaštvo je u svojoj žalbi tražilo da se ta odluka poništi i da im se sudi pred Mehaniznom u Hagu, kao nasledniku Haškog tribunala pred kojim su optuženi.

PROČITAJTE JOŠ: Haški tužioci ne veruju srpskom sudu

Takođe traži od žalbenog veća da poništi rešenje kojim su povučene poternice za Radetom i Jojićem i da se ponovo izdaju međunarodni nalozi za njihovo hapšenje i izručenje Mehanizmu u Hagu, kao i da ukine nalog haškom tužilaštvu da preda sprskim kolegama dokaze i optužnicu protiv njih.

Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno, da su navodno zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika SRS Vojislava Šešelja.

Tužilaštvo se žalilo na odluku sudije Ajdina Sefe Akaje od 12. juna kojom je naložio da se što pre je moguće slučaj prosledi kancelariji tužilaštva u Srbiji kao i sve informacije od značaja u vezi ovog slučaja, uz optužnicu i materijal koji podržava optužnicu.

Akaje je u svojoj odluci, između ostalog, naveo da je ovo krivično delo počinjeno u Srbiji, a da je Srbija navela da ima nadležnost te da je voljna i adekvatno pripremljena da prihvati ovaj slučaj za suđenje, uz obezbeđivanje svih procedualnih garancija za fer suđenje kao i da su optuženi spremni da se pojave pred sudom u Srbiji.

Haško tužilaštvo se tome usprotivilo tvrdeći da Vjerica Radeta i Petar Jojić, kao poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini uživaju imunitet od krivičnog gonjenja.

Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbenosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.

Za Jojićem i Radetom, po naredbi Trinunala, posle toga su raspisane su crvene Interpolove poternice sa nalogom za hapšenje.

Nakon što je slučaj iz Haškog tribunala po njegovom zatvaranju 31. novembra 2017. prešao u Mehanizam, sudije tog suda su zaključile da je u interesu pravde i ekspeditivnosti da se ovaj slučaj prebaci državi na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo - a to je Srbija.