Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, nepravosnažno osuđen za genocid u Srebrenici i ratne zločine u BiH, tvrdio je danas, pred Haškim sudom, da nije znao za masovno ubistvo srebreničkih Muslimana u julu 1995.


"Ja sam se čudio i pitao kako je tako dugo mogao da se krije tako drastičan događaj", rekao je Karadžić tokom rasprave o žalbi koju je uložio na prvostepenu presudu.


O broju muslimanskih žrtava, kojih je po presudi "najmanje 5.115", Karadžić je rekao da on pretpostavlja da ih je, uključujući one u borbama, bilo 1.500-2.000.


"To nije izvela nijedna naša jedinica, nego grupice koje su se sakupile onako", kazao je Karadžić.


On je kazao da je Dražena Erdemovića, koji je priznao krivicu za streljanje 1.000 Muslimana, pitao "kako se to moglo kriti".


Erdemović mu je, kako je rekao, odgovorio da počinioci nisu o svom zlodelu obavestili ni svog komandanta.


Deseti diverzantski odred, čiji su članovi bili Erdemović i drugi vinovnici streljanja, bio je jedinica Glavnog štaba Vojske RS čiji je Vrhovni komandant bio Karadžić.


Karadžić je potvrdio da ga je, 13. jula 1995, dva dana po padu Srebrenice, njegov poverenik Miroslav Deronjić obavestio da ima već 2.000 zarobljenika.


Sugerisao je, međutim, da je mislio da će oni biti brzo razmenjeni.


"Ni sa kim iz vojske u Srebrenici nisam imao kontakt", rekao je Karadžić.


PROČITAJTE JOŠ: Odbrana Radovana Karadžića traži novo suđenje


Presudom je utvrđeno da je Karadžić tada rekao Deronjiću da "sva roba mora biti u skladištima do sutra u podne".


Tako je, po presudi, naredio da zarobljenici budu prebačeni u Zvornik i pobijeni, što se i desilo.


Karadžić je tvrdio i da je u aprilu 1996. naredio vojnom tužiocu da ispita šta se desilo u Srebrenici.


"On mi je rekao da tamo niko ništa ne zna i neće da zna".


Karadžić je ponovio da nigde u BiH Srbi nisu prvi napali i da im je rat bio nametnut nelegalnom secesijom BiH kojoj su se protivili.


Pobijao je i da je cilj vođstva RS bilo nasilno razdvajanje Srba od Muslimana i Hrvata, te podvukao sa "nikakvih zločinačkih planova nije bilo".


"Moja namera nije bila da odvojimo stanovništvo, nego administrativna naselja, da ne smetamo jedni drugima i ne stvaramo tenzije".


"Najveći pokolji i sudari", po Karadžiću, desili su se u mestima gde je zaustavljeno formiranje odvojenih opština za Srbe i nesrbe - Zvorniku, Foči, Vlasenici, Prijedoru.


Po presudi, srpske snage su u tim i drugim opštinama nasilno preuzele vlast, s proleća 1992, i zločinima proterali desetine hiljada Muslimana i Hrvata.


Kako je tvrdio Karadžić, Muslimani iz Bijeljine su "slavili" Željka Ražnatovića-Arkana zato što je zauzeo grad i "prekinuo njihove patnje". Govorli su da je Ražnatović "divan, dobar i pažljiv prema njima".


Ražnatovića je Haški tribunal optužio za zločine u Hrvatskoj i BiH.


Negirajući da je kriv za terorisanje Sarajeva, za koje je osuđen, Karadžić je tvrdio da "ne bi ništa od Sarajeva ostalo" da je istina da je samo sa jednog položaja VRS bilo ispaljeno "30.000-40.000 projektila", kao što su rekli tužioci.


Ponovo je opovrgavao i da je VRS ispalila granatu koja je, 5. februara 1994, na pijaci Markale ubila 67, a ranila 140 građana.


"Na praznoj pijaci, na kojoj nije bilo ništa na tezgama, bilo je 500 ljudi. Kako je to moguće? Kako je moguće da među poginulima nije nijedan prodavac", pitao se on.


Ponovio je da su se Srbi u Sarajevu "samo branili", a da su "Muslimani svoj narod izložili ogromnim patnjama, čekajući stranu intervenciju.


Rat u BiH je, po Karadžiću, bio vođen "ne da ostvarimo RS - svet je RS priznao pre rata - nago da Srbi ne budu obespravljeni".


"Jedino Srbi nisu izgubili rat u BiH - nisu imali drugog cilja do stvaranja republike", zaključio je Karadžić.


Haški tribunal je Karadžića (72), 24. marta 2016, proglasio krivim za genocid u Srebrenici progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.


Ti zločini bili su počinjeni, po presudi, u okviru četiri udružena zločinačka poduhvata.


Karadžić se na presudu žalio kao na nepravičnu i zatražio novo suđenje.


U svojoj žalbi, tužioci su tražili da Karadžić bude proglašen krivim za genocid u još sedam opština u BiH, pored Srebrenice, te da mu kazna bude pooštrena na doživotni zatvor.


HAŠKO TUŽILAŠTVO TRAŽI DOŽIVOTNI ZATVOR


Haško tužilaštvo zatražilo danas je, u nastavku rasprave o žalbi na presudu Radovanu Karadžiću, da Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u potpunosti odbaci Karadžićevu žalbu i zatražilo pooštravanje kazne na doživotni zatvor.


Tužilaštvo smatra da su u prvostepenom postupku dokazani navodi iz presude, kojom je Karadžić osuđen na 40 godina zatvora, a zatraženo je da bude odbačen i proceduralni deo njegove žalbe u kojem tvrdi da nije imao pravično sudenje.


Tužioci su se žalili na deo presude kojom je Karadžić, sem u slučaju Srebrenice, osloboden optužbe za genocid u još sedam opština u BiH, i traže da mu kazna bude pooštrena na doživotni zatvor.


PROČITAJTE JOŠ: Odbrana Radovana Karadžića traži novo suđenje


Tokom jucerašnjeg obraćanja Žalbenom veću, tim odbrane zatražio je da bude poništena prvostepena presuda i da se omoguci novo sudenje.


Karadžić je uložio je u decembru 2016. godine žalbu Haškom sudu na presudu, kojom je osuđen na 40 godina zatvora "zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u BiH 1992-1995. godine".