Žalbeno veće Mehanizma u Hagu objaviće drugostepenu presudu u postupku protiv lidera radikala Vojislava Šešelja 11. aprila, najavljeno je iz Mehanizma koji je nastavio rad Haškog tribnala zatvorenog u novembru prošle godine.


Prvostepenom presudom sudsko veće Haškog tribunala na čelu sa sudijom Žan Klod Antoanetijem 31. marta 2016. oslobodilo Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba, kao i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Na tu presudu žalilo se Haško tužilaštvo, a Šešelj je podneo pisani odgovor na žalbu.

Predsednik SRS odbio je da prisustvuje žalbenoj sednici, a kako je najavio, neće ići u Hag ni povodom drugostepene presude.


Pročitajte još - Šešelj: U Hag idem samo ako me nateraju

Žalbeno veće može presudu da potvdi, da je preinači, ili da naloži novo suđenje.

Većina članova tročlanog veća (sudije Anetoaneti i Mandiaje Niang) uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je u martu 2016. da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.

Sudija Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

Tužilaštvo u Hagu je za Šešelja tražilo kaznu od 28 godina, a u svojoj žalbi iz avgusta 2016. je ukazivalo na propuste, koje je prema njegovim stavu, učinila većina članova prvostepenog veća i predložilo Žalbenom veću da preinači odluku i da ga proglasi krivim i osudi.

Kao alternativu preinačenju oslobađajuće presude u osuđujuću, tužilaštvo je Žalbenom veću predložilo da naloži ponavljanje suđenja.

U svojoj žalbi od 100 strana uz dodatne anekse, haško tužilaštvo je pored ostalog ukazalo da je prvostepeno veće sudije Žan Klod Antoanetija pogrešno utvrdilo činjenično stanje jer nije zaključilo da Šešeljevi govori predstavljaju fizičko izvršenje progona, deportacije i prisilnog premeštanja.

Takođe smatra da je prvostepeno veće nije dalo valjane razloge za svoje zaključke, jer nije uvažilo agrumente i dokaze tužilaštva.

Sa druge strane lider SRS je u svom odgovoru na žalbu tužilaštva, koji je napisan na 115 strana predložio Žalbenom veću da ne usvoji nijedan od žalbenih predloga haškog tužilaštva, te da potvrdi prvosepenu presudu kojom je 31. marta prošle godine odlobođen svih optužbi.

Takođe je poručio da je taj podnesak - odgovor na žalbu tužiaštva, njegovo poslednje odbraćanje Haškom tribunalu, te da on ne želi da više na bilo koji način učestvuje u postupcima pred njim.

"Profesor Vojislav Šešelj se nikada neće više dobrovoljno vratiti u Haški tribunal, zato što je skoro 12 godina proveo u pritvoru i bio na raspolaganju Haškom tribunalu. Tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu zato što je nema, što je Šešelj i dokazao", navodi se pored ostalog Šešeljvom odgovoru na žalbu.

Takođe je ukazano da Šešelj nema nameru da dolazi u Hag ni na eventulano izricanje žalbene presude.

Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".

U februaru 2003. godine se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, u čijem pritvoru je bio gotovo 12 godina, do novembra 2014.