U DANU kada Srbi budu slavili jednu od svojih najznamenitijih slava - Svetog Nikolu Čudotvorca, Nikoljdan, 19. decembra ove godine, svetske birokrate, sudije i tužioci svečanom ceremonijom i zakuskom obeležiće kraj rada Haškog tribunala. Petnaest dana ranije će i Ujedinjene nacije “odati počast” kraju rada institucije koju su osnovale 1993. godine da presudi akterima sukoba na Balkanu.

Poslednjeg dana ove godine zvanično se spušta zavesa na farsu da balkanskim narodima “civilizovani svet” pokaže šta je pravda. Haški tribunal stavlja ključ u bravu. Epilog?

Optuženo je 161 lice, od kojih je više od polovine Srba. Kada se saberu kazne zatvora, Srbima je “pripalo” više od hiljadu godina robije. Hag je progutao i mnoge srpske glave - tamo je umro Slobodan Milošević ne dočekavši kraj procesa, u pritvorskim jedinicama umrla su još četiri Srbina, neki su preminuli po raznim kazamatima...

Advokat Zdenko Tomanović, koji je u Hagu branio Slobodana Miloševića, jasan je u svojoj oceni:

- Nijedan od zadataka zbog kojih je formiran Haški tribunal nije ispunjen. Nije doprineo suočavanju sa prošlošću. Nije doprineo ni uspostavljanju poverenja i saradnje u regionu. Naprotiv, od početka rada produbljuje nesporazume. Ni žrtve nisu dobile satisfakciju. A, na kraju, Tribunal nije ni svetskoj javnosti poslao poruku kako bi trebalo da izgleda međunarodna pravda.

U SRBIJI KANCELARIJA UMESTO SAVETA Vlada Srbije osnovala je 2004. godine Savet za saradnju sa sudom u Hagu, a na njegovom čelu od tada do danas je Rasim Ljajić. Savet još uvek formalno postoji, ali ne funkcioniše u ranijem obimu. Sada brigu o saradnji sa Tribunalom vodi Kancelarija pri Ministarstvu pravde.

Ništa bolje mišljenje o radu Suda nema ni Branko Lukić, advokat Ratka Mladića.

- Tribunal nije težio da utvrdi istinu. Nastojao je da osudi i optuži, odnosno da pobedi u utakmici u kojoj su najveći gubitnici Srbi jer ih je najviše i optuženo i osuđeno - kaže Lukić za naš list.

U sudu očekuju da do kraja decembra budu okončani postupci protiv svakog od 161 lica protiv kojih su podignute optužnice.

- Ono što je sigurno jeste da nijedan od preostalih predmeta neće biti prebačen na nacionalne sudove u državama nastalim na području bivše Jugoslavije - kaže za “Novosti” Nenad Golčevski, portparol sudskih veća i sekretarijata Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MMSJ).

Sud će nastaviti da radi preko takozvanog Mehanizma suda (MMKS). Kako će Mehanizam funkcionisati objašnjava nam Branko Lukić:

- On će odlučivati o žalbama ili pomilovanjima optuženih koji izdrže dve trećine kazne. Mehanizam će biti u istoj zgradi u Hagu, Teodor Meron će ostati predsednik, ali će sudije raditi po pozivu. Sudije neće kao do sada biti stalno zaposlene, već će biti formiran spisak na kome će se naći i nove sudije i oni koji su do sada radili. Njih će Meron pozivati po potrebi. Plaćaće ih, kao i do sada, Ujedinjene nacije.

Pre 24 godine Ujedinjene nacije formirale su Haški tribunal da donese pravdu žrtvama i pomiri zavađene narode u regionu... Ubrzo je postalo jasno da ima pre svega političku ulogu da ze sva nedela okrivi jednu stranu u sukobu - Srbe.

Tribunal je na svoj spisak traženih stavio ceo vojni i politički vrh Srbije i Republike Srpske. Srbija je od Vidovdana 2001. godine, kada je izručen Slobodan Milošević, tamo poslala još jednog svog predsednika - Milana Milutinovića, zatim predsednika RS Radovana Karadžića, predsednike vlada, načelnike generalštabova, ministre unutrašnjih poslova, i mnoge druge političke, vojne i policijske rukovodioce visokog ranga... Poslednji “veliki ulov” Haškog suda bio je Ratko Mladić, koji je izručen 2011. godine...

Od drugih naroda uključenih u sukobe u Hag su dospevale uglavnom vođe paravojnih i terorističkih organizacija, koji bi, po pravilu, bili optuženi za nešto što nisu uradili i - puštani su na slobodu. Spisak je dugačak i pun zvučnih imena - Naser Orić, Ramuš Haradinaj, Ante Gotovina, Mladen Markač... Po pravdi Haškog tribunala oni su - nevini.

Gde je Tribunal najviše pogrešio?

- Srebrenica je najveća greška Tribunala - smatra Lukić. - Postoji pet različitih cifara kada je reč o broju žrtava u Srebrenici. To je neozbiljno.

Zdenko Tomanović navodi da je u Tribunalu dominirala megalomanska potreba da se u sudnici ulazi u pitanje kolektivne i političke odgovornosti i da se razreše sva sporna pitanja rata u bivšoj Jugoslaviji - i politička, i moralna, i pravna, i istorijska, i kulturološka...

- Pokušali su da toliko radikalno prošire individualnu odgovornost da su je često izjednačavali sa odgovornošću države - kaže Tomanović za naš list. - Pokušavali su kroz deformisanje pojma komandne odgovornosti da subjektivnu odgovornost izjednače sa objektivnom. Pokušali su da kroz formu zajedničkog zločinačkog poduhvata učine odgovornim pojedince za sve posledice koje nosi rat.

Osim toga, kaže Tomanović, u najskupljoj instituciji međunarodnog krivičnog prava poništena su ili izbledela brojna prava mnogim pritvorenicima, a među njima i najvažnijem - Slobodanu Miloševiću, kome je bilo ograničeno i pravo da se leči.

- Bila je vidljiva potreba da Tribunal formira, a onda nametne kolektivno sećanje na rat u bivšoj Jugoslaviji po meri haške istine, a da onda zabrani da bilo ko i bilo kada dovede u pitanje tako nametnuto sećanje - kaže Tomanović.

Jedan broj optuženih i osuđenih Srba uspeo je preživi hašku pravdu. Nakon izdržane dve trećine kazne izašli su na slobodu.

Jedan od njih je i bivši oficir JNA Veselin Šljivančanin, koji kaže:

- Naslušao sam se mnogo neistina i laži, nagledao se nepravde, video kako pritiskaju svedoke... Ipak, bilo je tu i dobrih sudija koji nisu podlegali pritiscima, pa je moja presuda koliko-toliko poštena.

Kao najveću zamerku Tribunalu Šljivančanin navodi što je optužio i osudio ljude koji su branili državu i poštovali zakletvu koju su dali, dok su oni koji su tu zakletvu prekršili ostali van dometa haške pravde, a u svojim narodima postali heroji.

Da sud nije ispunio svoj cilj smatra i Rasim Ljajić, dugogodišnji predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom.

- Učinak suda je mršav - kaže Ljajić za “Novosti”. - Jedan cilj je bio da počinioci najtežih krivičnih dela budu kažnjeni, a mnogi su na slobodi. Drugi cilj je bio da žrtve dobiju neku satisfakciju, ali ako pitate njihove porodice, ni one nisu zadovoljne, a ni treći cilj - pomirenje u regionu - nije dostignut, jer su narodi međusobno udaljeni svetlosnim godinama.

PROCESI KOJI SU U TOKU

TRENUTNO, jedna osoba čeka izricanje prvostepene presude i to je Ratko Mladić - kaže Nenad Golčevski, portparol sudskih veća i sekretarijata Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MMSJ). - Izricanje žalbene presude Tribunala čekaju Milivoj Petković, Slobodan Praljak, Jadranko Prlić, Berislav Pušić, Valentin Ćorić i Bruno Stojić. Na početak ponovljenog suđenja čekaju Jovica Stanišić i Franko Simatović, postupak protiv Radovana Karadžića je trenutno u žalbenoj fazi pred Mehanizmom suda, a Mićo Stanišić i Stojan Župljanin, koji su osuđeni pred Žalbenim većem MKSJ, trenutno čakaju na prebacivanje u državu u kojoj će služiti kaznu.