DOVOLjNO je bilo da neki Albanac samo kaže da su bili u selu Ćuška kraj Peći 14. maja 1999. godine, pa da se život trojice braće Korićanin - Veljka (55), Vidoja (49) i Milenka (43) pretvori u pakao. Od običnih ljudi, koji su proterani iz svog sela Naklo sa Kosmeta, pa se sa porodicama u Leskovcu i Kragujevcu celu deceniju borili da prežive i stanu na noge, preko noći su 2010. godine postali optuženici za ratni zločin. Ne vole da pričaju o tome, ali samo oni znaju kakvu su golgotu pregrmeli, dok nisu dokazali da su oklevetani i da nikakve albanske civile nisu pobili, masakrirali i silovali.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je od optužbi protiv Milenka Korićanina odustalo tokom istrage, ali je ovaj svejedno proveo četiri meseca u pritvoru. Optužnicu protiv Vidoja povukli su tokom suđenja, kada je postalo potpuno očigledno da taj čovek nije bio u Ćuškoj. On je u zatvoru proveo deset meseci. Na kraju je i Veljko prošle godine oslobođen prvostepenom presudom Specijalnog suda za ratne zločine, kada je devet drugih Srba osuđeno, ali je Apelacioni sud poništio tu odluku i naložio ponovno suđenje svima, koje počinje 8. juna.

Mnogi upućeni u ova dešavanja smatraju da se u proces zbog stradanja Albanaca u selu Ćuška uključila i politika i svakojaki pritisci, jer je to rodno selo Agima Čekua, jednog od vođa terorističke organizacije OVK, u kojem su tada nastradali njegovi roditelji, stric i strina.

Advokat braće Korićanin Nebojša Perović (na slici) priča nam da je tužilaštvo olako poklonilo veru izjavama albanskih svedoka, koje prethodno nisu proverene.

- Tužilaštvo je te izjave uzelo od nekog saveta za ljudska prava, koji ih je skupljao i tretirao kao siguran dokaz - objašnjava Perović. - Braća su uhapšena jer je neki Albanac rekao da ih je svu trojicu video sa jugoslovenskom vojskom 14. maja 1999. godine u Ćuškoj, kada je nastradao određeni broj meštana. Kasnije, u istrazi i na suđenju, ispričao je da ih nije video, već da je čuo od nekoga da su bili tamo. Lažno ih je optužio iz samo njemu znanih razloga. Korićanini su inače živeli u susednom selu i bili su ugledna i jaka porodica.

Tokom postupka, objašnjava Perović, izvedeni su neoborivi dokazi kojima su poništene izjave svedoka o navodnom učešću Milenka, Vidoja i Veljka u ratnom zločinu.

- Milenko je baš tog dana bio na poslu, radio je kao čuvar u okružnom zatvoru u Peći i o tome postoji pisani dokaz u knjizi dežurstava - navodi Perović. - Vidoje je bio policajac i taj dan se nalazio nekoliko desetina kilometara od Ćuške, a Veljko kao pripadnik teritorijalne odbrane nije bio mobilisan, nije imao ni uniformu ni oružje, već je bio raspoređen na radnu obavezu u pećku pivaru. Zaista je žalosno da je dovoljno da neko bez ikakvih dokaza samo upre prstom u nekog Srbina i eto ti ga krvavi ratni zločinac. Ne sme da se dešava da se za ovakvo ozbiljno krivično delo, protiv ljudi pokreću postupci samo na osnovu rekla-kazala priče. Nažalost, u velikom broju suđenja za ratne zločine pred srpskim i drugim sudovima većina dokaza se svodi na to.

OSUMNjIČENI U SLUČAJU "ĆUŠKA" Tužilaštvo za ratne zločine podnelo je 13. 3. 2010. godine, tada istražnom sudiji, zahtev za sprovođenje istrage zbog slučaja "Ćuška" protiv Toplice Miladinovića, Slaviše Kastratovića, Saše Džudžovića, Zvonimira Cvetkovića, Bobana Bogićevića, Radoslava Brnovića, Predraga Vukovića, Zorana Obradovića, Srećka Popovića, Milojka Nikolića, Siniše Mišića, Ranka Momića, Abdulaha Sokića i Milenka, Vidoja i Veljka Korićanina. Navedeno je da postoji sumnja da su izvršili zločin nad civilnim stanovništvom. Dan ranije većina njih je uhapšena i stavljena u pritvor.

Hapšenje Milenka Korićanina u Leskovcu, kaže Perović, bilo je prilično mučno. Srpski specijalci su mu došli na posao u zatvor i poveli ga do stana gde živi da bi ga pretresli. Cela zgrada je bila blokirana, a na svakom spratu do petog, gde je stanovao, bila su raspoređena po četiri policajca.

- Sva trojica braće Korićanin su stradalnici. Stavljeni su u pritvor, na optuženičku klupu i 11 godina nakon progona sa Kosmeta i dalje su progonjeni - navodi advokat Perović. - Dva puta su ni krivi ni dužni postradali samo zato što su Srbi iz Metohije. Nije lako bilo gledati njihovu porodicu koja zbog ovih sramnih opužbi pati... Srećom, istina je isplivala, a verujem da će se na kraju ponovo dokazati i za Veljka Korićanina.

UTRKIVALI SE U OPTUŽBAMA

Nebojša Perović ukazuje da svaki zločinac treba na kraju da bude kažnjen, ali da je preko potrebno dobro proveriti navode svedoka, a naročito njihov kredibilitet, kako se nevini ljudi ne bi stavljali na stub srama.

- Izjave skoro svih svedoka Albanaca date su određenim nevladinim organizacijama i uzimane su neposredno posle NATO bombardovanja, a s obzirom na to da je u pitanju srpsko-albanski sukob, ne sme se prevideti da tu može biti i revanšizma - navodi Perović. - Takođe, zna se da su se albanski svedoci takmičili ko će više Srba optužiti.