Komemorativnim skupom i parastosom, kod Šaranove jame, na Velebitu, juče je obeležen „Dan sećanja na Jadovno 1941“. Potomci stradalih, ali i oko stotinak građana iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske i Slovenije, zapalili su sveće na mesto gde su svirepo, u prvih dana rata 1941. ubijeni Srbi, Jevreji i Romi.

Ovogodišnji skup organizovalo je Udruženje potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa logora smrti NDH Gospić-Jadovno-Pag 1941. Na veoma nepristupačnom mestu, deset kilometara od Šaranove jame, položen je časni krst, i odata je još jedna počast nevinim žrtvama.

Tu se prisutnima obratio Dušan Bastašić, predsednik udruženja Jadovno 1941., koji je podsetio kako je na svirep način, za 132 dana 1941. u logorima smrti Gospić-Jadovno-Pag zverski ubijeno 40.123 ljudi.

Ovaj zločin ne sme da se zaboravi. Ovde su bez ikakve krivice, u kraškim jamama ubijani ljudi, samo zato što su Srbi - priča Bastašić. - Zarobljenici su u logoru na vrhu planine izgladnjivani, da bi posle toga, izmučeni, bacani u okolne jame.

Istina o stradanju nevinih žrtava u kompleksu logora Jadovno-Gospić-Pag, dugo je bila pod velom tajne. Prva studija je objavljena tek 2007. godine. Istoričar dr Đuro Zatezalo evidentirao je 40.132 žrtve, koje su zverski ubijene za samo 132 dana postojanja logora.

Među prisutnima, bio je i Božidar Đokić Braca (73), lekar iz Rogatice. U gustoj šumi, on nije mogao da sakrije emocije. Sa tugom u glasu priča kako je njegov otac Lazar 7. avgusta 1941. odveden iz kuće, u nepoznatom pravcu.

- Tada sam imao samo šest meseci. Ceo život sam želeo da saznam gde je nestao moj otac. Posle višegodišnje potrage, pre dva meseca, dobio sam informaciju da je ubijen u Jadovnu. Evidentiran je kao 9.740. žrtva - vidno uzbuđen priča Đokić, koji je na mesto stradanja došao sa sinom.


GOSPIĆKI LOGOR

PodseĆamo, kompleks koncentracionih logora Gospić-Jadovno-Pag, formiran je već tokom aprila 1941. Centar je bio u Gospiću, u „Gerihtu“, zatvoru iz austrougarskih vremena. Bilo je još nekoliko sabirnih logora. Kompleks su činile i bezbrojne kraške jame Ličkog polja i Velebitskog masiva. Vezane žicom, žrtve su pred jame dovođene u dvoredima, sa užetom ili lancem provučenim duž kolone. Ubice bi prvu dvojicu u koloni udarili čekićem ili maljem u glavu i gurnuli prema bezdanu, a onda bi ovi kao teg, uz stravičan lom, krike i zveket lanaca, povukli ostatak kolone u dubinu. Na ovom području nalaze se 32 do sada registrovane kraške jame u koje su ustaše bacale ubijene Srbe i Jevreje.