NAJBOLjI i najdirektniji dokaz zločinačkog plana je sam - plan. U ovom slučaju Srbija se oslanja na brionski plan, a ne samo na obrazac zločina - kaže, u razgovoru za „Novosti“, advokat Vejn Džordaš, savetnik Pravnog tima Srbije u sporu sa Hrvatskom pred Međunarodnim sudom pravde, koji, posle dve nedelje usmene rasprave u Hagu, ima utisak da je srpska kontratužba - uverljivija, baš zbog dokaza o postojanju plana zločina.

* Šta u ovom slučaju smatrate suštinskim u rasvetljavanju namera vlasti u Zagrebu koje su stajale iza operacije „Oluja“, a za koju

Beograd tvrdi da je bila genocidna?

- Postojale su tri faze za koje dokazi ukazuju da su bile važne. Prvo, planiranje operacije „Oluja“ na Brionima. Drugo, izvršenje plana koje je dovelo do smrti, povreda i proterivanja. I, konačno, posledice: mnogi od onih preostalih u Krajini bili su predmet različitih napada hrvatskih trupa.

* Tokom protekle nedelje čuli smo da je genocid počinjen samo kada zločin uključuje fizičko uništenje. U tom smislu, koliko su ubedljivi dokazi na koje se Beograd oslanja kada tvrdi da su Srbi iz Krajine, praktično, fizički uništeni?

STANIŠIĆEV ADVOKAT VEJN Džordaš je britanski advokat i ugledni ekspert za međunarodno pravo i ljudska prava, a u procesu pred Haškim tribunalom zastupao je Jovicu Stanišića, bivšeg šefa Državne bezbednosti Srbije, koji je prošle godine oslobođen optužbi u prvom stepenu.

- To je komplikovano pitanje. Nema sumnje da je mnogo krajiških Srba fizički uništeno, odnosno ubijeno. Bilo je mnogo ljudi koji su fizički i psihički povređeni i izloženi uslovima koji su bili pretnja za njihove živote. Veće pitanje od ovog, i pitanje za ovaj slučaj, jeste kako se to desilo? Da li je iza ovih posledica stajala namera hrvatskog rukovodstva kako bi se krajiški Srbi, kao grupa, fizički uništili?

* U svojoj kontratužbi Srbija se često poziva na izjave nekadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, čak i samo suđenje neki

doživljavaju kao suđenje Tuđmanu, do koga nikada nije došlo. U čemu je „pravna težina“ reči bivšeg šefa hrvatske države izrečenih pre i posle „Oluje“?

- Pravna težina je nešto što o čemu će odlučivati sudije.

* Sa iskustvom advokata u slučaju pred Haškim tribunalom, verujete li da će brionski transkripti biti ubedljiviji za Međunarodni sud

pravde nego što su bili za Tribunal?

- U ovom trenutku to nije moguće predvideti.

* Pravni tim Hrvatske nije želeo da unakrsno ispita svedoke srpske strane. Iako su sudije dobile pisane izjave svedoka, da li bi bilo bolje da su čuli njihova autentična svedočenja, uživo?

- Siguran sam da će sudije dobro obratiti pažnju na dokaze, bilo da su ih svedoci izneli uživo ili da su ih dostavili na papiru.

* Tim Beograda ne negira da su se dogodili zločini nad Hrvatima, ali smatra da oni nisu bili genocidni. Sa pravne tačke gledišta, koji elementi nedostaju kako bi se prešao prag neophodan za

kvalifikaciju genocida?

- Ovo je komplikovano pitanje. U odsustvu izričitog plana, priroda i razmera zločina mora da se analizira i donese zaključak da je počinjen zločin genocida i on mora biti jedinstven. Prag koji treba da se dosegne je veoma visok.

* Hoće li odluka Suda biti pod uticajem činjenice da Haški tribunal nije optužio niti osudio nikoga za genocid počinjen u Hrvatskoj?

- Sudije imaju pravo da uzmu u obzir ovaj faktor. U ovoj fazi, međutim, nije moguće predvideti kakvu će težinu, ako će uopšte, sudije pridati toj činjenici.

* Koliko su za slučaj važni podaci koje u brojkama iznose obe strane - masovnost ubijanja, ranjavanja, broj nestalih, mučenih...?

- Sud treba da oceni da li je jedna ili druga država imala za cilj da uništi grupu ili njen značajan deo. U tim procenama brojevi se mogu pokazati značajnim.