ŽALBENO veće Haškog tribunala osudilo je u ponedeljak bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimira Đorđevića na 18 godina zatvora zbog zločina na KiM tokom NATO bombardovanja, devet godina manje nego u prvostepenom postupku. Đorđević je proglašen krivim i zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Veće petorice na čelu sa sudijom Karmelom Ađijusom iz Australije poništilo je deo kazne prvostepenog većakad je reč o broju žrtava i stepenu Đorđevićeve odgovornosti.

Prihvaćen je deo njegove žalbe o deportaciji kosovskih Albanaca iz Peći u Podgoricu, koji se dogodio 27. i 28. marta, 1999. godine, kao i iz Kosovske Mitrovice u Podgoricu oko mesec dana kasnije. Pored toga, nije bilo dokaza ni za deportaciju albanskih civila iz Kladernice i Suve Reke u aprilu i maju 1999. godine.

Kako je ocenilo žalbeno veće, nema dovoljno dokaza ni da je bivši šef RJB MUP Srbije odgovoran za prisilno premeštanje kosovskih Albanaca iz sela Broćina, Tušilje i Ćuška. Uz to, u konačnoj presudi nije ostala krivica ni za ubistva dva starija čoveka u Podujevu, 28. marta i devet muškaraca u Maloj Kruši nekoliko dana ranije.

- Apelaciono veće nikako ne nagoveštava da krivična dela za koje se Vlastimir Đorđević osuđuje u drugom stepenu nisu teška - napomenuo je Ađijus.

Žalbeno veće delimično je usvojilo i žalbu Tužilaštva o seksualnom zlostavljanju, istovremeno potvrđujući presudu Pretresnog veća koje je zaključilo 2011. godine da je Đorđević učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu u cilju promene etničke ravnoteže na Kosovu.

IZVINJENJE ŽRTVAMA U završnici žalbenog postupka Đorđević je priznao da su na Kosovu činjeni zločini i da je on sam učestvovao u prikrivanju tela ubijenih kosovskih Albanaca na više lokacija u Srbiji. Tada je rekao da se kaje i uputio je izvinjenje žrtvama i raseljenim osobama sa Kosova. U podnesku dostavljenom Žalbenom veću, priznao je svoju umešanost u zakopavanje leševa u bazi SAJ u Batajnici, a priznao je i da je znao da su neki leševi skriveni u jezeru Perućac.

Sudija Mehmet Ginej priložio je delimično suprotno i izdvojeno mišljenje o presudi, dok je sudija Erkin Tuzmuhamedov priložio suprotno mišljenje.

Branilac bivšeg šefa RJB advokat Dragoljub Đorđević rekao je „Novostima“ posle objavljivanja presude da je realnija u odnosu na prvostepenu i harmoničnija u odnosu na onu kojom su osuđeni bivši vicepremijer SRJ Nikola Šainović i ostala trojica vojnih i policijskih generala koji su prošle nedelje osuđeni za zločine na KiM.

Kako je u ponedeljak objasnio Ađijus, Đorđević će ostati u pritvoru dok predsednik Haškog tribunala ne odredi zemlju u koju će biti prebačen da izdržava ostatak kazne. U to vreme, uračunaće mu se i vreme koje je proveo u haškom pritvoru - od 17. juna 2007. godine.

Vlastimir Đorđević je tada uhapšen u Budvi, četiri godine posle podizanja optužnice. Kako je tada saopšteno, živeo je pod lažnim imenom Novica Karadžić, a novac zarađivao kao građevinski radnik.

Verovalo se da se neko vreme krio i u Rusiji, a to je vrlo često pominjala i bivši glavni haški tužilac Karla del Ponte. U to vreme, na poternici su bili i ratni komandant VRS Ratko Mladić, prvi predsednik RS Radovan Karadžić i premijer RSK Goran Hadžić. Ona je za njih trojicu tvrdila da se kriju u Srbiji, ali da Rođu kriju Rusi i da ne žele da ga izruče.

Nekoliko dana pre njegovog hapšenja, Crnu Goru je posetio šef spoljne obaveštajne službe Rusije Sergej Lebedev. Mnogi su njegovu posetu doveli u vezu sa Đorđevićevim hapšenjem.

Iako su ga u haškom pritvoru čekali „saborci“ sa optuženice za zločine nad kosovskim Albancima za vreme NATO bombardovanja, u sudnicu je ipak ušao sam. Tribunal je procenio da ne bi bilo celishodno da se zaustavi suđenje ostalim optuženima dok se on ne pripremi za postupak.

Na slobodu bi trebalo da izađe 2019. godine.


DRAGOCEN SVEDOK

TuŽilaŠtvo za ratne zločine ocenilo je u ponedeljak da je smanjenje kazne bivšem načelniku Resora javne bezbednosti MUP Vlastimiru Đorđeviću u Haškom tribunalu za zločine na Kosovu i Metohiji, nastavak individualizacije zločina i istaklo da je on dragocen svedok za istrage među kojima je i slučaj ubistva braće Bitići.

S obzirom na njegovu ulogu u prikrivanju zločina, odnosno asanaciji terena, Đorđević je dragocen svedok događaja koji su predmet sadašnjih i budućih postupaka tog Tužilaštva.

Đorđević je ranije odbio da svedoči u postupku za ubistvo braće Bitići, koji se vodio protiv dva policajaca, a koji su pravosnažno oslobođeni optužbi.