ŽALBENA presuda penzionisanom pukovniku bivše JNA Veselinu Šljivančaninu iznenadila je širu javnost još na prvom saslušanju.
Isti dokazi, a kazna utrostručena - teško su razumljivi i za stručnjake, a kamoli za "običan" narod. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, i pročitaju izdvojena mišljenja sudija Andresie Vaz i Fausta Pokara, prostora za sumnju ima još više.
U svom delimično izdvojenom mišljenju sudija Vaz iz Senegala tvrdi da žalbeno veće nije moglo da utvrdi van sumnje da je Šljivančanin pomagao i podržavao ubistva hrvatskih zarobljenika na Ovčari.
Ona podseća da je prvostepeno veće, sa "potpunim razmatranjem posrednih dokaza", uključujući i Šljivančaninovo svedočenje, racionalno zaključilo da on nije mogao da predvidi da će se dogoditi ubistva, sve dok su zarobljenici bili pod zaštitom JNA.
S druge strane, troje od petoro žalbenih sudija je zaključilo da je Šljivančanin znao da će zarobljenici biti ubijeni, čim je saznao za naređenje o povlačenju JNA.
- Ipak, nema jasnih dokaza koji se navode u cilju potvrđivanja ovog zaključka - tvrdi sudija Vaz. - Nasuprot tome, čini se da se ovaj ključni zaključak koji mora da bude i jedini razuman, oslanja isključivo na svedočenje Šljivančanina da se raspitivao o budućim zadacima i obavezama. Nema nikakvih dokaza šta je Mrkšić odgovorio na to pitanje.
U nizu zaključaka bez ikakvih dokaza, sudija Vaz navodi i taj da nema "nikakve izvesnosti o tačnom vremenu" sastanka ove dvojice oficira niti kada je Šljivančanin, navodno, saznao za povlačenje vojske.
Tužilaštvo je, prema mišljenju senegalskog sudije, "daleko od toga da je uspelo da eliminiše svaku sumnju" da je Šljivančanin bio kriv što, uprkos Mrkšićevom naređenju da se povuče sa Ovčare, nije ostao da čuva zarobljenike.
- Šljivančanin je bio podređen Mrkšiću, i nasuprot ovlašćenjima, imao je samo ograničena prava da zaštiti zarobljenike - podseća Vaz. - U takvim okolnostima, posledica naredbe njegovog komandanta da ga povuče sa Ovčare je da je on, iako je ostao predstavnik organa bezbednosti Operativne grupe Jug, prestao da bude zadužen za zaštitu ili čuvanje zarobljenika.
Zbog toga, po mišljenju sudije, to nije povlačilo Šljivančaninovu obavezu da odbije izvršenje čak i da je na vreme bio informisan o povlačenju... U stvari, ova naredba je vratila odgovornost na Mrkšića, i Šljivančanin nije imao validan razlog da veruje da njegov nadređeni neće ispuniti obavezu da zaštiti zarobljenike. Mislim da tužilaštvo nije dokazalo suprotno.
U predmetu "Vukovarske trojke", rezimira sudija Vaz, nema dokaza ni kako je Šljivančanin reagovao kada je saznao za povlačenje JNA (ako je to bilo pre izvršenja naredbe), da li je pokušao to da spreči ili nije, i što je prema njenim rečima najvažnije:
- Ograničen vremenski rok koji je protekao od trenutka kada je Šljivančanin navodno saznao za naređenje o povlačenju i ubijanje zatvorenika narušava većinu navoda u vezi sa realno mogućim koracima koji su mu stajali u tom trenutku.

DOKAZA NIJE BILO
BIVŠI predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar tvrdi u svom izdvojenom mišljenju da ne deli mišljenje većine sudija da je žalbeno veće nadležno da preinači odluku provostepenog veća tako što će naknadno uvesti nove ili teže osude.
- Žalbeno veće je donelo osuđujuću presudu na osnovu prvostepenih sudskih spisa, bez saslušanja svedoka ili izvođenja dokaza - faktora koji mogu da budu veoma važni u oceni kredibiliteta svedoka - smatra sudija Pokar.