UZBUDLJIVA, gotovo filmska potraga za preživelim zločincima iz Drugog svetskog rata ne jenjava. Lovci na naciste putuju sa jednog na drugi kraj sveta. Danas u Americi, sutra u Evropi, za tri dana u Aziji. A dok njihove užurbane potrage traju, zločinci koje traže spavaju mirno. Već osamdesetogodišnjaci i devedesetogodišnjaci, iako sa bremenom hiljada nevinih žrtava na duši, spokojno žive svoje staračke dane. Poslednji locirani je i - najtraženiji! Doktor Hajm, učenik doktora Mengelea, lekar u koncentracionom logoru "Mauthauzen". Na vest da su ga četiri svedoka videla u Latinskoj Americi, na ovaj kontinent krenuo je odmah i dr Efraim Zurof, direktor Centra "Simon Vizental" i jedan od najpoznatijih lovaca na naciste.
Hajm je slab, jedva hoda, i lociran je Čileu. Zurof je to potvrdio tokom nekoliko dana provedenih u Latinskoj Americi, obilazeći Argentinu i Čile, u potrazi za Hajmom. Na putu od Buenos Ajresa do Jerusalima, Zurof je stigao i da odgovori na pitanja "Novosti".
- JoŠ ne bih otkrivao odakle je stigla informacija o Hajmu, da li je viđen u Puerto Monti u Čileu, Bariločeu u Argentini, ili negde drugde - kaže Zurof. - Zasada smo mu ušli u trag. Ali, još je daleko trenutak njegovog hvatanja. A ako Hajm bude uhapšen i priveden pravdi, i ako moja istraživanja u tome pomognu, smatraću to svojim najvećim profesionalnim uspehom.
A optužnica ovog nacistu, danas starog 94 godine, tereti za mučenja i ubistva stotina logoraša, za okrutne medicinske eksperimente. Raspisana je i nagrada od 315.000 evra za bilo kakvu inforamaciju o njemu.
Ali, Zurof za naš list kaže da, i pored informacija koje imaju, ne može da garantuje da će Hajm zaista biti uhapšen. Možda će, kao i većina ozlogašenih nacista, umreti spokojno.
A dok je Zurofova potraga za Haimom trajala u Latinskoj Americi, na severnoameričkom kontinentu otkriven je jedan drugi pripadnik tajne nacističke službe - Peter Egner. Zurof kaže kako se raduje ovom otkriću, jer bi to mogao biti još jedan slučaj da pravda bude zadovoljena.
- Ne znam mnogo o slučaju Petera Egnera - kaže nam Zurof. - Ali, njegova priča tipična je slika sudbine nacista. Mnogi od njih žive spokojno i prolaze nekažnjeno. To je posebno tipično za Ameriku.
Zato, smatra Zurof, srpske vlasti treba da traže izručenje Egnera i drugih pripadnika nacističkih trupa koji su osumnjičeni za zločine na prostorima Srbije.
- Još pre tri godine dao sam tadašnjem srpskom ministru spoljnih poslova Vuku Draškoviću dosijee nacista Milivoja Ašnera, Ive Rojnice i Šandora Kepira. Ali, do danas nije zatraženo njihovo izručenje - podseća naš sagovornik. - U prošlosti su srpske vlasti tvrdile da nemaju zakonskih mogućnosti da traže izručenja Kepira, Ašnera i Rojnice.
Sada je pravi trenutak. I poslednji, zaključuje Zurof.

LOV NA NACISTE
LOV na naciste, koji po celom svetu sprovode operativci Centra "Simon Vizental", ima radni naziv "Operacija poslednja šansa".
- Ako u ovom trenutku podvučemo crtu - rezultat našeg skorijeg rada je tri uhapšena, dva zahteva za ekstradiciju i mnoštvo pokrenutih istraga - sumira dr Zurof. - Ukupno, imamo podatke o 503 osumnjičena, a 99 imena prosledili smo lokalnim istražiteljima. Nisam siguran koliko bi operacija još mogla da traje.

DRŽAVNA KOMISIJA NEMA PODATKE O EGNERU
UDBA GA PRESKOČILA

DRŽAVNA komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača nema dosije o Peteru Egneru.
Kompletnu arhivu kojom raspolaže Arhiv Jugoslavije stručnjaci su pogledali za "Novosti" i nisu pronašli ime ovog zločinca. Ali, kako nam je objasnio načelnik Odeljenja za nadzor, zaštitu i korišćenje arhivske građe Milan Medaković, to ne znači da je on nevin.
- Očigledno je da ga ima u drugim dokaznim materijalima - objašnjava Milan Medaković. - Moguće je i da se njegovo ime pominje u vezi sa nekim ko je bio hijerarhijski viši od njega, a osuđen je kao ratni zločinac. Najzad, u Arhivu Jugoslavije nalazi se građa u vezi sa delatnosti države, pa je i logično da su ga pronašli u Arhivu Beograda. (Z. N.)

ROBERT GIBS, ADVOKAT PETERA EGNERA, ZA "NOVOSTI"
NEMA DOKAZA

U RAZGOVORU za "Novosti" Peter Egner objasnio je da ne želi šire da komentariše svoje učešće u odredima nemačke tajne policije na teritoriji Srbije u Drugom svetskom
ratu. Uputio nas je na svog advokata Roberta Gibsa. Kada
smo Gibsu pomenuli nove dokaze, dokumenta o Egnerovom učešću u akcijama Gestapoa, pronađena u Arhivu Beograda, rekao je da o tome na zna ništa.
- Peter poriče da je učestvovao u progonima civila, koji su se dogodili pre 65 godina na prostorima bivše Jugoslavije - rekao nam je Gibs. - A vlada je odbila da nam obezbedi bilo kakve dokaze koji bi tvrdili suprotno. Oni se oslanjaju samo na njegovu izjavu datu pre godinu dana, da je u nekoliko navrata obezbeđivao transport partizanskih zatvorenika u logore Staro sajmište i Avala. Ne znam ništa o tome hoće li biti zahteva o njegovom izručenju Srbiji, niti imamo informaciju o namerama srpskih vlasti u vezi sa mojim klijentom. Ali, osim ako ne pronađu neke ozbiljne dokaze o njegovoj umešanosti u ubistva i progone, ne znam šta bi u ovoj situaciji mogli više da urade.

* * * * *

ZAŠTO ZLOČINCI IZ DRUGOG SVETSKOG RATA UMIRU U POZNIM GODINAMA
UBI IH "ZDRAV ŽIVOT"

DA bi neko doživeo duboku starost, mora da bude apsolutno disciplinovan, da se kloni poroka, redovno rekreira i vodi miran život. To je opšti stav svakog lekara koji će vas posavetovati kako da se klonite stresa i svih nevolja u vezi sa svakodnevicom.
Ali kako onda protumačiti činjenicu da su mnogobrojni nacistički zločinci doživeli duboku starost, baš poput osamdesetšestogodišnjeg Petera Egnera, o kojem trenutno "bruji" domaća i svetska javnost? Nije teško da se setimo Andrije Artukovića, nedavno preminulog Dinka Šakića, kao i bezbrojnih nemačkih nacista koji su izbegli licu pravde i doživeli duboku starost.
- To su ljudi iz redova psihopatskih ličnosti - objašnjava profesor Bratislav Petrović, jedan od naših najiskusnijih neuropsihijatara. - Radi se o poremećaju emocija i karaktera. Oni nisu postali takvi posle zločina, kao što mnogi misle, već su i pre zverstava koja su napravili bili takvi. Posebno ih karakteriše poremećaj moralnih sudova.
U opštoj populaciji, među svim ljudima koje svakodnevno viđate na ulici, od pet do sedam odsto je onih koji spadaju u kategoriju poremećene ličnosti ili psihopate.
- To su kategorije disocijalnih, asocijalnih i antisocijalnih slučajeva - objašnjava Petrović. - Ovi poslednji su skloni agresiji prema drugim osobama, bez ikakve griže savesti zbog defektnog superega jer nemaju moralnog supervizora. Oni nemaju takozvanog moralnog policajca koji im "uključuje savest" onda kada to treba da se desi. To su "bezosećajnei psihopate", koje čine oko tri odsto od sedam posto koje smo pomenuli.
I, tu je priča koju tražimo među ostarelim nacistima.
- Oko jedan do dva procenta takvih ljudi spremni su da ugrože tuđi život u svom ekstremno asocijalnom ponašanju - nastavlja Petrović. - U stanju su da usmrte drugo lice, ali tako da osećaju svojevrsnu satisfakciju i lično zadovoljstvo! Istovremeno, srećni su posle zločina, jer nemaju ni trunke griže savesti!
Ovo su ljudi, kako objašnjava naš stručnjak, koji žive u jednoj vrsti bunkera, tako da ih ne dotiče sudbina drugih, a ni žrtava.
- Oni imaju jednu vrstu "patoloških amortizera" - nastavlja Petrović. - Nikada ne razumevaju nevolje i nesreće u tuđim dušama. To su bezosećajne, agresivne psihopate. Upravo iz redova takvih ljudi regrutovane su profesionalne ubice današnjice.
Kako onda danas takvi ljudi doživljavaju duboku starost? Ovo pitanje "običnim" ljudima nije jasno, ako razmišljaju kako je živeti sa bremenom od stotina hiljada ljudi na duši. Međutim, Petrović ima objašnjenje i za ovu pojavu.
- Posle rata su ostatak života uglavnom proveli u jednoj vrsti izolacije, bili su ili pod zaštitom velikih sila, ili su uživali apanaže klanova koje su činili njihovi istomišljenici, ili su imali dovoljno kapitala koji su prigrabili od žrtava - objašnjava Petrović. - Nisu bili podvrgnuti svakodnevnim problemima i stresovima, nisu ih mučili materijalni problemi, nisu imali takozvani radni psihotraumatizam.
Tako su nacisti uspeli da dožive duboku starost. To je njihov recept. Imali su sve, osim savesti. (Zoran NIKOLIĆ)