UHAPŠEN Radovan Karadžić!
Kao grom iz vedra neba, ta vest odjeknula je u ponedeljak Beogradom oko 22 sata. Brzo se raširila Srbijom, Republikom Srpskom, a stigla je i do Brisela, Haga, Amerike...
Najpoznatiji haški optuženik i bivši predsednik Republike Srpske uhapšen je, saopštio je Savet za nacionalnu bezbednost. U tom saopštenju se ne navodi gde je Karadžić lociran i uhapšen, ali naši izvori bliski Vladi Srbije tvrde da se to desilo u Beogradu, spekuliše se da se krio na Vračaru.
Izručenje Karadžića u Haški tribunal, kako saznajemo, očekuje se u naredna 72 sata, odnosno do četvrtka.
- Akcijom srpskih službi bezbednosti lociran je i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić - saopšteno je u ponedeljak oko 22.30 iz Pres službe predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost.
- Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju - piše u saopštenju.
Istražni sudija Okružnog suda veća za ratne zločine u Beogradu Milan Dilparić izjavio je nešto posle jedan sat po ponoći da saslušanje haškog optuženika Radovana Karadžića upravo počinje. Dilparić će saslušati Karadžića u zgradi Specijalnog suda, posle čega će utvrditi ispunjenje pretpostavke za njegovo izručenje Haškom tribunalu.
Prema proceduri, Dilparić će prvo utvrditi identitet Karadžića, a posle toga će mu uručiti optužnicu Haškog tribunala. Karadžić se neće izjašnjavati o krivici pred domaćim sudstvom već pred Tribunalom u Hagu.
Istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti prepostavki za predaju optuženika Tribunalu, a protiv tog rešenja može se izjaviti žalba u roku od tri dana. O žalbi odlučuje Vanraspravno veće u roku od tri dana.
Prema zakonu, ne postoji pravo žalbe na odluku Vanraspravnog veća, a konačnu odluku o izručenju donosi Ministarstvo pravde.
I Tužilaštvo za ratne zločine Srbije potvrdilo je da je Karadžić uhapšen. Interesantno je da ni Savet za nacionalnu bezbednost ni Specijalno tužilaštvo nisu želeli da otkriju detalje Karadžićevog hapšenja.
Radovan Karadžić, inače, krio se od 1996. godine. Poslednji put viđen je u javnosti u Han Pijesku 1996. godine. Tada je napravljena i poslednja fotografija lidera kosovskih Srba. Ubrzo posle toga Haški tribunal raspisao je poternicu za Karadžićem.
Zanimljivo je da do pre godinu dana izručenje Karadžića u Tribunal nije bila obaveza Srbije. Bar tako su izričito tvrdili i zvaničnici iz Beograda, ali i dojučerašnja glavna haška tužiteljka Karla del Ponte. Karla je isticala da je imala podatke da se prvi predsednik RS šetao po Srbiji, da je 2004. čak bio i u Beogradu, ali da u poslednje vreme nije imala saznanja gde se nalazi.
- Kao da je u zemlju propao - govorila je Del Ponteova za Karadžića.
Međutim, nakon prošlogodišnjih saznanja bezbednosnih i obaveštajnih službi da se Karadžić ipak krije i na teritoriji Srbije, njegovo hapšenje i izručenje nametnulo se kao obaveza Srbije. Od te obaveze u javnim istupima nisu bežali ni vlasti u Beogradu u poslednjih godinu dana.
Srbiji je sada ostala obaveza da izruči samo još dvojicu haških optuženika - Ratka Mladića i Gorana Hadžića.      
N. Č.

* * * * * *

MUP NIJE UČESTVOVAO
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da pripadnici MUP-a nisu učestvovali u lociranju i hapšenju haškog optuženika Radovana Karadžića.
MUP je to saopštio "povodom saopštenja Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije o hapšenju Radovana Karadžića".

* * * * * * *

LJILJANA ZELEN ZA "NOVOSTI":
BAR ZNAM DA JE ŽIV


Čula sam da je moj suprug Radovan uhapšen. Šokirana sam.Pola sata pre ponoći pozvao me brat iz Beograda da mi javi da je objavljena vest da je Radovan uhapšen - rekla nam je, vidno uzbuđena, Ljiljana Zelen-Karadžić, supruga Radovana Karadžića.
- Gledam televiziju i niko osim Si-En-En-a ništa ne javlja. Nikakva institucija nam se nije javila, ni potvrdila ovu informaciju.
Naša sagovornica kaže da pretpostavlja da je vest o hapšenju tačna, ako je kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića potvrdio ovu informaciju.
- Sada, bar znam da je živ, jer godinama ništa nisma znala o njemu - rekla je Ljiljana Zelen-Karadžić.
Inače, porodica Radovana Karadžića poslednjih 12 godina prolazila je kroz pravi pakao zbog njegovog skrivanja. Komandosi raznih vojnih misija (IFOR-a, SFOR-a, EUFOR-a, NATO-a) više od sto puta su pretresali stanove u kojima žive Karadžićeva supruga Ljiljana, ćerka Sonja i sin Saša.
Golgota je počela u julu 1996. godine kada se Radovan odlučio za skrivanje. Prvih godina dok je uživao poverenje u narodu i dok je porodica imala razvijen porodični biznis, nije bilo toliko problema. Međutim od 2000. godine pritisak se pojačao.
Čak osam puta za tri meseca početkom 2002. godine su obavljeni pretresi, a potom su zatvarani i porodični poslovi, kao i Radio "Sveti Jovan", koji je bio u vlasništvu Radovanove ćerke Sonje Karadžić-Jovićević. Ljiljana Zelen-Karadžić je prvo smenjena sa funkcije direktora Crvenog krsta. Potom joj je zatvorena privatna ordinacija.
Najteži trenuci su nastupili kada je SFOR 7.jula 2005. godine sa povezom na očima odveo u nepoznatom pravcu Karadžićevog sina Sašu. Zadržali su ga deset dana. To je nateralo Ljiljanu Zelen-Karadžić da javno u kameru Asošijejted presa kaže čuveni i iznenađujući poziv suprugu da se preda.
Posle tog poziva, Karadžići su izbegavali medije, ali pritisak nije splasnuo. Dolaskom Miroslava Lajčaka u BiH na funkciju visokog predstavnika međunarodne zajednice pritisak je kulminirao oduzimanjem dokumenata pasoša i ličnih karata, zabranom napuštanja BiH i plenidbom imovine.
Poslednji pretres dogodio se pre nedelju dana kada su vojnici Eufora premeravali porodičnu kuću u kojoj živi Ljiljana Zelen-Karadžić sa sestrom i roditeljima zeta Branislava Jovićevića. Eufor je premeravao kuću, a najavljivano je da će Karadžićima biti zaplenjena sva imovina.     

SLOBODNI
Posle hapšenja, članovi porodice Karadžić moći će ponovo da rade, da putuju, ali i da zatraže vlasništvo nad imovinom u Federaciji BiH, što nije bilo moguće dok se Radovan skrivao.
D. STOJAKOVIĆ

* * * * * *

LUKA KARADŽIĆ ZA „NOVOSTI“:
NIJE SE PREDAO!

BRAT Radovana Karadžića, Luka došao je u ponedeljak oko ponoći ispred zgrade Specijalnog suda gde je smešteno i Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
- Ne znam ništa. Ne puštaju me unutra - kaže, za "Novosti", Luka Karadžić, koji je pred sud stigao u pratnji advokata Svetozara Vujačića.
- Advokata sam pozvao odmah čim mi je sin iz Podgorice javio da na tamošnjoj televiziji ide kajron sa vešću da je Radovan uhapšen. Još sam u šoku. Bio sam zaspao. Vratio sam se iz Kragujevca gde sam danas imao zakazano ročište, ali otkazano je. Ko zna da li zbog ovog, pita se Luka. - Vujačić pokušava nešto više da sazna, jer meni je rečeno da dok traju istražne radnje ne mogu da mi kažu ništa.
Mogućnost da se njegov brat dobrovoljno predao Luka kategoričnio odbacuje. - O tome nema govora. Da je hteo da se preda uradio bi to i ranije. Luka kaže ne zna ni gde je njegov brat mogao biti uhapšen. - Ne pamtim više ni kada sam poslednju informaciju čuo o njemu, a o kontaktu da i ne govorim. Na vezi sam sa Ljiljom i Sonjom i one mi kažu da je dobro to što smo bar posle toliko vremena čuli da je živ. Dobro je, kažem i ja.
Ali, nemamo čemu dobrom bogami od Haga da se nadamo.      

* * * * **

OPTUŽNICA PROTIV RADOVANA KARADŽIĆA NAPISANA U 11 TAČAKA 25. JULA 1995. GODINE
OPTUŽEN ZA GENOCID

OPTUŽNICA protiv političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića podignuta je 25. jula 1995. godine. U 11 tačaka, Karadžić se tereti za genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, širom BiH.
Druga optužnica je potvrđena 16. novembra iste godine, i proširila je njegovu odgovornost i za događaje u Srebrenici od 11. jula te godine.
U optužnici se navodi da je Karadžić, kao predsednik Republike Srpske, delujući sam ili sa drugima, a pre svih sa Momčilom Krajišnikom i Biljanom Pplavšić, u periodu između 1. jula 1991. i 31. decembra 1992. godine, počinio krivična dela kako bi obezbedio kontrolu nad onim područjima BiH koja su proglašena Republikom Srpskom.
- Da bi postiglo taj cilj, vođstvo bosanskih Srba, započelo je i sprovelo takav način postupanja koji je uključivao stvaranje nemogućih uslova za život, uključujući progone i teror - navodi se u optužnici protiv Karadžića. - Njihov efekat je trebalo da podstakne nesrbe da odu sa tih područja. To je uključivalo i deportaciju onih koji nisu hteli da odu.
Karadžiću se na teret stavljaju i ubistva koja su navodno počinile snage bosanskih Srba sredinom 1992. godine, u Bijeljini, Bosanskom Šamcu, Brčkom, Doboju, Foči, Ilijašu, Ključu, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu...
Kako se dalje navodi u optužnici koju je potpisala doskorašnji tužilac Karla del Ponte, snage bosanskih Srba su su bosanske muslimane i Hrvate odveli u logore koji su se nalazili u Bijeljini, Bratuncu, Brčkom, Foči, Rogatici, Vlasenici...Logorima je, tvrdi haško tužilaštvo upravljao "vojni i politički kadar" kojim je na najvišoj instanci "rukovodilo i kontrolisalo visoko rukovodstvo bosanskih Srba, među kojima i Radovan Karadžić, Močilo Krajišnik i Biljana Plavšić." Karadžić je u to vreme, kao se napominje, imao formalna ovlašćenja i kontrolu nad snagama bosanskih Srba, i "svih organa vlasti koji su učestvovali u krivičnim delima za koja se tereti u optužnici".
Karadžić, Plavšićeva i Krajišnik, navodno su bili odgovorni za "raspoređivanje teritorijalne odbrane bosanskih Srba i upotrebu policije", kao i za korišćenje ustanova vlasti za izvršenje krivičnih dela za koja se tereti u optužnici.
Radovanu Karadžiću se stavljaju na teret i događaji u Srebrenici, od sredine jula 1995. godine.
- Otprilike 6. jula 1995. godine, snage bosanskih Srba su granatirale Srebrenicu i napale posmatračka mesta UN - piše u optužnici. - Napad na zaštićenu zonu trajao je do 11. jula, kada su združene snage bosanskih Srba ušle u Srebrenicu. Jedna grupa muškaraca, žena i dece potražila je spas u bazi UN u Potočarima, dok je druga krenula prema Tuzli.
Zarobljenici su, tvrdi del Ponteova, zatim pogubljnjeni u Potočarima, Bratuncu, Kravici, Orahovcu, kod Petkovaca, u Cerskoj i Pilici.     
E. RADOSAVLJEVIĆ

* * * * * *

ADVOKAT SVETOZAR VUJAČIĆ POSLE RAZGOVORA SA SVOJIM KLIJENTOM KARADŽIĆEM:
RADOVAN UHVAĆEN U AUTOBUSU!

RADOVAN Karadžić uhapšen je u petak popodne, u autobusu kojim je išao iz Beograda za Batajnicu, izjavio je „Novostima“ njegov branilac advokat Svetozar Vujačić.
Radovan Karadžić je odbio da bilo šta kaže istražnom sudiji Milanu Dilpariću, i rekao da će sve ispričati kada stigne u Hag.
- Prišli su mu ljudi sa leđa i stavili mu šešir preko glave i očiju tako da ništa nije mogao da vidi - ispričao je Vujačiću lično Radovan Karadžić sa kojim je u ponedeljak uveče razgovarao. - Odveli su ga negde i držali tri dana, sve do ponedeljka. Nisu ga maltretirali. Ni sam ne zna ko ga je uhapsio. Znamo da je sve to izvedeno nezakonito i tražićemo da se sve ispita.
Advokat Vujačić je potvrdio da je Karadžiću određen pritvor kao i da doneto rešenje o njegovom izručenju Haškom tribunalu. Vujačić podsečća da ima rok za žalbu od tri dana, koju će podneti prema nalogu svog klijenta.

* * * * * *
PROTESTI
TROJICA mladića privedena su prošle noći u Beogradu tokom demonstracija u znak protesta protiv hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića.
Policija je na na Trgu republike oko 1.30 razbila grupu od petnestak okupljenih koji su, skandirajući ime Radovana Karadžića, izražavali bunt protiv hapšenja. Privedeni su bili obučeni u majice sa Karadžićevim likom, a jedan od njih na glavi je imao crnogorsku kapu. Osim ovog, veći incidenti nisu zabeleženi.
Na vest o hapšenju haškog optuženika Radovana Karadžića u blizini Specijalnog suda okupilo se oko ponoći nekoliko desetina mladića u majicama sa oznakama pokreta „Obraz“. Demonstranti su nosili zastave Srbije i skandirali - „Radovane junače“, „Tadiću izdajniče“ i „Srbija, Srbija“. Uprkos, na momente napetoj atmosferi, veći incidenti nisu zabeleženi. Najveći broj okupljenih razišao se jutrs oko oko tri časa.

SUD
Ispred Specijalnog suda nešto posle ponoći časova okupilo se pedesetak mladića sa zastavama koji su pokušali da priđu zgradi suda. Policija je bez primene sile okupljene potisnula na drugu strane ulice, a oko njih je formiran dvostruki kordon. Okolinu zdanja u Ustaničkoj ulici obezbeđivalo je nekoliko desetina pripadnika Žandarmerije u opremi za razbijanje demonstracija, koji su sprečavali veća okupljanja.
Plato ispred Specijalnog suda već oko 23.30 „opkolilo“ je nekoliko desetina novinarskih ekipa. Među prvima je u zgradu suda ušao portparol veća za ratne zločine Bruno Vekarić. Desetak minuta kasnije u Ustaničku ulicu stigao je i Radovanov brat Luka, koji nije imao komentar na bratvljevo hapšenje. Ubrzo je u zgradu Specijalnog suda ušao i beogradski advokat Svetozar Vujačić.
Ulicama u okolini Specijalnog suda tokom noći krstarila vozila Žandarmerije, a policija je zaustavljala i legitimisala prolaznike.

DEMONSTRANTI
Centar grada obezbeđivalo je tokom noći nekoliko desetina pripadnika policije i Žandarmerije. Ulice su bile mirne, a većih okupljanja nije bilo. Policija je obezbeđivala prostorije Demokratske stranke u Krunskoj ulici i Gradski odbor ove stranbke na Terazijama. Veći broj žandarma dežurao u blizini Doma Vojske na Trgu republike, u okolini Pionirskog parka, ispred Doma narodne skupštine. Jače obezbeđenje dobile su i ambasade Hrvatske i SAD u Ulici kneza Miloša.
Veći broj pozornika dežurao je na prilazima centru grada legitimišući prolaznike.
Kako smo saznali, policajci na terenu imali su odrešene ruke da spreče veća okupljanja.
Posle kratkog saopštenja da je uhapšen haški optuženik, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić - mediji su se prošle noći bavili nagađanjima gde se i u kakvim okolnostima hapšenje odigralo.

VRAČAR
Prema tvrdnjama podgoričkih medija, Karadžić je uhapšen u ponedeljak, oko 19 časova, u jednom privatnom stanu na Vračaru.
Britanska agencija Rojters navela je informaciju neimenovanog „izvora bliskog srpskoj vladi“ prema kojoj je Karadžić, „prepoznatljiv po dugoj, sedoj kosi“, uhapšen u Beogradu.
Prema tom izvoru, Karadžić je nekoliko nedelja bio pod prismotrom, posle dojave jedne inostrane obaveštajne službe.
Francuska agencija AFP navela je, pozivajući se na izvor blizak Tužilaštvu suda za ratne zločine, da je Karadžić uhapšen u Srbiji.
Prema izvoru bliskom tajnim službama Srbije, koga je kontaktirala francuska agencija, Karadžić nije pružao nikakav otpor prilikom hapšenja i bio je „u depresivnom stanju“.
Agencija prenosi i da je srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da pripadnici tog ministarstva nisu učestvovali u hapšenju Karadžića.
O okolnostima i vremenu hapšenja Karadžića spekulisali su i generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić i politički analitičar Đorđe Vukadinović, dovodeći akciju u vezu sa prekidom sednice Skupštine Srbije u ponedeljak na dve nedelje.      

* * * * **

KARADŽIĆ U POSTUPKU IDENTIFIKACIJE
Radovan Karadžić, bivši lider bosanskih Srba i prema ocenama svetskih medija jedan od dvojice najtraženijih haških begunaca, koji je u ponedeljak uhapšen, trenutno prolazi kroz postupak identifikacije, uključujući i DNK testiranje, a tokom noći sastaće se sa istražiteljima, objavila je agencija Rojters.
Britanska agencija podseća da je potraga za Karadžićem trajala još od 1997. godine i navodi da bivšeg predsednika RS do danas mnogi smatraju spasiteljem i herojem kojeg progone strane sile, „slepe za smrtnu opasnost koja preti srpstvu u rukama bosanskih muslimana“.
„Njegov lik je štampan na kalendarima i majicama. Njegove knjige su se prodavale po knjižarama,“ objavila je britanska agencija.
Rojters javlja i da je tokom godina bilo informacija o povremenim „pojavljivanjima“ Radovana Karadžića, ali da one nisu potvrđene.
Jedan od takvih slučajeva dogodio se u aprilu 2005, kada je Karadžić, navodno, viđen na ručku sa suprugom, neprerušen, kako i da je mesec dana ranije najverovatnije prisustvovao sahrani svoje majke u Nikšiću, tada prerušen u sveštenika.
Nemačka agencija DPA, koja je kao mesto Karadžićevog hapšenja navela Srbiju, podsetila je da će srpske vlasti morati da uhapše i bivšeg komandanta vojske RS Ratka Mladića i još jednog haškog optuženika Gorana Hadžića, kao uslov za približavanje Evropskoj uniji.
DPA je takođe podsetio da su srpske vlasti 11. juna u Pančevu uhapsile još jednog haškog begunca, bivšeg policijskog funkcionera Autonomne oblasti Krajina, Stojana Župljanina.
E. V. N.

* * * * ** * *

BIOGRAFIJA

RADOVAN Karadžić rođen je 19. juna 1945. godine u durmitorskom selu Petnica, kod Nikšića.
Otac Vuko bio mu je zanatlija, obućar i krojač. Svirao je gusle, dvojnice i diple. Karadžići su poreklom sa Kosova, potom su živeli u Lijevoj Rijeci, Banjanima i pod Durmitorom.
Osnovnu školu Radovan je završio u Nikšiću. Sa 15 godina došao je u Sarajevo i upisao medicinsku školu, a posle toga i medicinski fakultet.
Specijalizovao je neuropsihijatriju u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Deo školovanja proveo je i u SAD. Proučavao je psihoterapiju i američku poeziju.
Radio je u bolnici u Sarajevu kao psihijatar, stručnjak za depresiju. Još kao mlad, počeo je da piše pesme.
Za vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se razbarušenom pojavom i vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.
Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih "Đuro Đaković", a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.
Krajem 1983. i početkom 1984. zaposlio se u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme, bio je i psihijatar fudbalskog kluba Crvena zvezda. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Godine 1987. bio je 11 meseci u pritvoru, pod optužbom za proneveru državnih para, zbog gradnje vikendice na Palama. Pušten je zbog nedostatka dokaza.
U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio.
U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu, nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici.
Politikom je počeo intenzivno da se bavi 1989. godine kada je izabran za predsednika SDS. Od ukupno 222 glasa, dobio je 221. Bio je član Predsedništva BiH.
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je 12. maja te godine postao njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija. Smatrao se izuzetno strpljivim, staloženim, slatkorečivim i veštim pregovaračem.
Ostao je na toj funkciji ceo rat, sve do 30. juna 1996. godine.
Pod pritiskom Miloševića i sveta, Karadžić je na mirovnim pregovorima u Atini uslovno prihvatio Vens - Ovenov mirovni plan, koji je Narodna skupština RS potom odbila. To je prouzrokovalo potpunu blokadu RS od strane SRJ.
Karadžić nije bio član delegacije SRJ na dejtonskim mirovnim pregovorima.
Pod pritiskom država članica Kontakt-grupe i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Radovan je 1996. godine napustio politički život i predsednička ovlašćenja preneo na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić. Po nacionalnosti je Srbin - pravoslavac, krsna slava mu je Sveti Arhangel Mihail.
Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen sa kojom ima kćerku Sonju i sina Sašu.     

"DO CRNE BAJKE"
KARADžIĆ je napisao četiri knjige pesama: "Ludo koplje" (1968), "Pamtivek" (1971), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990.). Za treću knjigu dobio je nagradu "Staze detinjstva".
I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je predstavljenja njegova knjiga poezije "Od ludog koplja do crne bajke", u martu 2004. godine u Beogradu, knjiga "Ratna pisma", u oktobru 2004. na beogradskom sajmu "Čudesna hronika noći"...
U aprilu 2006. u beogradskom Međunarodnom pres centru predstavljeni su njegovi intervjui i govori. Od Saveza pisaca Ruske federacije dobio je književnu nagradu "Mihail Šolohov" za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu.

P. VASILJEVIĆ

* * * ** *

U SARAJEVU SLAVLJE POVODOM HAPŠENJA RADOVANA KARADŽIĆA
SIRENE I ŠENLUČENJE

POLA sata pre ponoći u Sarajevu je počelo šenlučenje povodom informacije da je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić uhapšen. Nedugo zatim formirano je nekoliko kolona vozila koja su uz zvuke sirena i upaljene žmigavce proslavljali lišavanje slobode najpoznatijeg haškog begunca.
Glavni grad BiH je u ponedeljak uveče izgledao slično kao pre dvadesetak dana kada je proslavljana pobeda Turske reprezentacije nad Hrvatskom. Ipak, proslava ovaj put nije bila toliko masovna.
Mediji su bili iznenađeni informacijama o Karadžićevom hapšenju. Tek posle ponoći prekinuli su programe i počeli da izveštavaju o hapšenju. Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić za BHT1 je izjavio:
- Ovo je barem neka satisfakcija, posebno za porodice žrtava i nada da će pravda biti kompletna. Ali ona ne može biti kompletna bez hapšenja Ratka Mladića.

POTVRDA
PORTPAROL Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske Sanela Živković izjavila je da je to ministarstvo dobilo potvrdu od Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu da je uhapšen Radovan Karadžić, ali da nemaju drugih informacija o tome.

POJAČANE MERE BEZBEDNOSTI
BANJALUKA - Direktor policije MUP-a RS Uroš Pena rekao je da su, po obaveštenju da je uhapšen Haški begunac Radovan Karadžić, u Republici Srpskoj uvedene vanredne mere bezbednosti objekata i ličnosti i potvrdio da njihovi pripadnisu učestvovali u hapšenju.
- Policija sa dodatnim snagama obezbeđuju verske objekte diplomatska predstavništva, sedišta međunarodnih organizacija i druge važne objekte. O hapšenju smo obavešteni telefonom iz Beograda. U RS ne očekujemo neke veće nemire, rekao je Pena.
D. STOJAKOVIĆ

* * * * *

UZDRŽANA REAGOVANJA ZVANIČNIKA IZ BANJALUKE I REPUBLIKE SRPSKE
SAMO SE ČEKALO KAD ĆE SE DESITI


BANJALUKA - Na reagovanje u ponedeljak, neposredno posle hapšenja Radovana Karadžića, nisu bili spremni mnogi zvaničnici i javni radnici u Banjaluci. Opšta atmosfera ćutanja, koja je vladala na ulicama, važila je i u slučaju političara do kojih su „Novosti“ pokušale da dođu.
Premijer RS Milorad Dodik nije odgovarao na naše pozive, a neki od najbliže povezanih visokih funkcionera upućivali su na svoje portparole i zvanična saopštenja.
Savetnik za medije premijera Dodika, Pero Simić, uzdržao se od komentara, kako je rekao, do zvaničnog saopštenja Vlade RS, „ne želeći da prejudicira zajednički stav“. Banjalučki analitičari i eksperti za bezbednost i politiku, poput dobrog dela političara, odreda nisu bili raspoloženi za analize.
Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić, odnedavno predsednik Veća naroda Skupštine BiH, reagujući na vest o hapšenju Radovana Karadžića, za „Novosti“ je rekao:
- Samo se čekalo kada će se ovo desiti. Poznato je da Srbija želi u Evropsku uniju i da su aktuelne vlasti u Beogradu odlučne da privedu sudu sve optužene za ratne zločine. Ranije je i vlast u RS pokušavala da locira i uhapsi optuženike, pozivali ih na predaju, ali se to u Karadžićevom slučaju dogodilo tek sada. Sigurno je da ćemo se, posle ovog događaja, vratiti u ratne devedesete ali će se i njegovim hapšenjem zatvoriti jedna faza iz tog perioda.

* * * ** *

REAGOVANJA:

SERŽ BRAMERC: VAŽAN DAN ZA PRAVDU
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozdravio je hapšenje Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini, samo pola sata nakon što je objavljeno njegovo hapšenje.
Bramerc je u ime Tužilaštva čestitao vlastima Srbije, naročito Savetu za nacionalnu bezbednost, akcionom timu koji je nadležan za otkrivanje begunaca i Kancelariji tužioca za ratne zločine, što su ostvarili ovu prekretnicu u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Jugoslaviji.
- Ovo je veoma važan dan za žrtve koje su čekale na ovo hapšenje tokom više od jedne decenije. To je takođe važan dan za međunarodnu pravdu, jer jasno pokazuje da niko nije van domašaja zakona i da će pre ili kasnije svi begunci biti izvedeni pred lice pravde - poručio je Bramerc.
U Hagu saopšteno da će datum Karadžićevog prebacivanja u zatvorsku jedinicu Tribunala biti odlučen u dogledno vreme.     

HAVIJER SOLANA: SUĐENJE ZLOČINU
BRISEL - Evropski komesar za bezbednost i spoljnu politiku Havijer Solana izjavio je da je veoma zadovoljan zbog vesti o hapšenju haškog otuženika Radovana Karadžića.
-Radovan Karadžić će se suočiti sa sudom u poštenim suđenju, odgovarajući za mnoge zločine, rekao je Solana.
On je dodao da je "ovo značajan dan za pravdu na Balkanu".     

MLADEN BOSIĆ, PREDSEDNIK SDS: ŠOK
ŠOKIRANI smo, kao i svi. Očigledno, ovo je posledica formiranja nove vlade u Srbiji. Zabrinuti smo, jer nam je jasno da Hag nije mesto gde se deli pravda, što se vidi iz nedavnih presuda ovog suda Naseru Oriću i drugima koji su počinili zločine protiv srpskog naroda. Ljudi nas celo veče zovu i raspituju se, svi su iznenađeni. Tek ćemo razmotriti kako ćemo reagovati - rekao je Mladen Bosić, predsednik SDS.
M. Z. R.

ALEKSANDAR VUČIĆ, SRS: TUŽNO
GENERALNI sekretar SRS Aleksandar Vučić, povodom hapšenja Radovana Karadžića, izjavio je da je ovo "tužan dan za Srbiju i srpski narod".
- Ovo je vraćanje dugova onih koji su formirali ovakvu vladu. Tužno nam se piše, jer ova vlada namerava da uhapsi sve što je srpsko.

BRANA CRNČEVIĆ, KNJIŽEVNIK: TEMPIRANO
OVAJ događaj se odigrava kada i hiljadu drugih stvari u Srbiji. Čini mi se da je sve dobro tempirano, da bi se "pokrio" čitav niz političkih problema u zemlji, poput mogućeg priznanja nezavisnosti Kosova. Mislim da je i Skupština raspuštena na dve nedelje zbog toga - rekao je za „Novosti“ Brana Crnčević, književnik.
M. Z. R.

VELIMIR ILIĆ: IZNENAĐENJE
LIDER Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da je izuzetno iznenađen hapšenjem Radovana Karadžića, ali i ocenio da to hapšenje za Srbiju predstavlja korak bliže Evropskoj uniji.
- Pitanje je samo šta će nam ta EU doneti. Smatram da narod treba da se izjasni o ulasku u EU, a ne da to vodi jedan političar ili jedna partija - rekao je Ilić. On istovremeno ocenjuje da hapšenje Karadžića dokazuje da će "sve što je srpsko biti izručeno i predato Haškom tribunalu".

SLAVICA ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: OBAVEZE
Predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da međunarodno pravo i domaći zakoni moraju da budu poštovani.

SAD: ZAHVALNOST
SJEDINjENE Američke Države zahvalile su srpskim zvaničnicima koji su naredili i izveli operaciju hapšenja Radovana Karadžića, kojeg je Bela kuća označila kao organizatora koncentracionih logora i masovnih ubistava na hiljade ljudi.
„Ova operacija je značajan pokazatelj odlučnosti srpskih vlasti da ispune svoje obećanje o saradnji sa Haškim tribunalom“, navodi se u saopštenju Bele Kuće, koje je potpisala sekretar za štampu Dana Perino. U saopštenju se navodi da je posebno primereno vreme Karadžićevog hapšenja - samo nekoliko dana posle obeležavanja masakra nad više od 7.000 Bošnjaka u Srebrenici, jer nema boljeg odavanja pošte žrtvama ratnih zlodela do izvođenja njihovih naredbodavaca pred lice pravde.

NIKOLA SARKOZI: ZADOVOLJSTVO
FRANCUSKI predsednik Nikola Sarkozi pozdravio je „sa velikim zadovoljstvom“ hapšenje Radovana Karadžića i rekao da to ukazuje na spremnost nove vlade u Beogradu da Srbiju približi Evropskoj uniji.
- Ovo hapšenje, dugo očekivano, jasno odražava spremnost nove vlade u Beogradu da približi Srbiju Evropskoj uniji, doprinoseći miru i stabilnosti na Balkanu - navedeno je u saopštenju.

MIROSLAV LAJČAK: PRAVDA
VISOKI predstavnik međunarodne zajednice za BiH Miroslav Lajčak izjavio je da je hapšenje Radovana Karadžića dokaz da „pravda sustigne svakoga“:
- Vest da je Radovan Karadžić uhapšen, veoma je pozitivna za BiH i za celi region. Iako su još dva begunca na slobodi jasno je da je ovo početak kraja najtragičnijeg poglavlja istorije BiH.
D. St.

ŽOZE MANUEL BAROZO: ODLUČNOST
PREDSEDNIK Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je u ime Komisije hapšenje Radovana Karadžića i ocenio da ono dokazuje odlučnost nove srpske vlade da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom.
- To je veoma pozitivan razvoj događaja koji će doprineti pravdi i dugoročnoj stabilnosti na zapadnom Balkanu. Ono dokazuje opredeljenost nove srpske vlade da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom. To je veoma važno za evropske aspiracije Srbije - naglasio je Barozo.

OLI REN: PREKRETNICA
KOMESAR za proširenje Evropske unije Oli Ren ocenio je da je hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića „prekretnica“ u saradnji Srbije s Haškim tribunalom i veoma značajan događaj za napore Srbije na putu ka EU.
- Ovo je sigurno prekretnica u saradnji Srbije s Haškim tribunalom. To pokazuje odlučnost nove vlade da dostigne punu saradnju s tribunalom - rekao je Ren.
Evropski komesar je rekao da je hapšenje Karadžića „veoma značajno za evropske težnje Srbije“.
Ren je rekao da će o sledećim koracima u odnosima s Beogradom razgovarati sa šefovima diplomatija EU, koji se danas sastaju u Briselu, kao i sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem.

RAJKO VASIĆ: DOSLEDNOST
RAJKO Vasić, izvršni sekretar Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD)i najuticajnije stranke u RS, rekao je da ova stranka ima dosledan stav kada se radi o hapšenju haških optuženika.
- SNSD se drži stanovišta da svi koji su optuženi za ratne zločine moraju svoju nevinost dokazati na sudu, odnosno da se dokaže njihova krivnja. U tom svetlu posmatramo i ovo noćašnje hapšenje Radovana Karadžića - rekao je Vasić.

KARL BILT: ODLUČNOST
MINISTAR spoljnih poslova Švedske Karl Bilt pozdravio je hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića i ocenio izuzetno značajnim što nova vlada u Beogradu tako brzo i odlučno pokazuje posvećenost Evropi.
- Nadam se da će Tribunal UN u Hagu uskoro biti u mogućnosti da započne suđenje, koje je trebalo da bude održano pre više od 10 godina - rekao je Bilt.

G. Č.

* * * ** *

IZ MINUTA U MINUT

22.30
Savet za saradnju sa sudom u Hagu saopštio da je lociran i uhapšen lider Srba iz Bosne Radovan Karadžić.
23.40
Situacija mirna, ispred zgrade Specijalnog suda se okupljaju vozila Žandarmerije i nekoliko „marica“. Primetan je veliki broj novinara.
00.00
Na Terazijama povećan broj policijskih snaga. Jedna ekipa obezbeđuje prostorije gradskog odbora DS ispred zgrade, dok se druga iterventna ekipa nalazi ispred palate „Albanija“.
00.05
U zgradu Specijalnog suda stigao rođeni brat Radovana Karadžića, Luka, u pratnji advokata Svetozara Vujačića.
00.25
Luka Karadžić izjavio okupljenim novinarima da „nije dobar trenutak za razgovor i da će za to biti vremena.
00.45
Sve više automobila sa srpskim obeležjima ispred zgrade suda. Vozači viču „izdaja“, i upućuju pogrdne povike novinarima.
00.55
Istražni sudija Specijalnog suda Milan Dilparić pozvao advokata Vujačića da dođe na razgovor. Ispred zgrade suda se okupio manji broj građana.
01.05
Manja grupa ljudi se okupila na Trgu Republike. Nekoliko mladića je privedeno.
01.10
Ispred američke ambasade postavljen dvostruki kordon policije.
01.20
Primetno pojačavanje policijskih snaga u okolini Specijalnog suda. Preko puta zgrade se okupila masa od oko 60 ljudi.
01.25
Okupljeni razvili zastavu pokreta „Obraz“.
01.35
Kordon policije okružuje grupu demonstranata ispred zgrade Specijalnog suda.
01.45
Organima reda pristiže pojačanje, tako da je broj policajaca veći nego broj demonstranata.
01.50
Policiji stiglo je naređenje da ukloni okupljene demonstrante na Trgu Republike u Beogradu.
02.10
Policija potisnula i razbila jednu grupu koja demonstrira. anja grupa demonstranata ostala je ispred Suda.