BE­O­GRAD - Afe­ra tr­go­vi­na be­ba­ma do­spe­la je do Skup­šti­ne Sr­bi­je, gde je ove go­di­ne po­čeo sa ra­dom An­ket­ni od­bor ko­me je do­sta­vlje­na kom­plet­na do­ku­men­ta­ci­ja za sto­ti­nu slu­ča­je­va, za ko­je se sum­nja da su be­be pra­vim ro­di­te­lji­ma ukra­de­ne u po­ro­di­li­šti­ma, a za­tim pro­da­te dru­gim po­ro­di­ca­ma.
Na do­sa­da­šnjim sed­ni­ca­ma, po­red sum­nji­ča­vih ro­di­te­lja sa­slu­ša­va­ni su i pred­stav­ni­ci mno­gih in­sti­tu­ci­ja i mi­ni­star­sta­va, a mr Ži­vo­dar­ka Da­cin, pred­sed­nik An­ket­nog od­bo­ra, ka­že da po­sto­ji že­lja da se uči­ni sve da se ro­di­te­lji­ma omo­gu­ći da do­đu do isti­ne.
- Za­to su po­treb­ne iz­me­ne Po­ro­dič­nog i po­seb­no Kri­vič­nog za­ko­na, po ko­me sa­da slu­ča­je­vi kra­đa be­ba za­sta­re­va­ju po­sle de­set go­di­na, po­go­to­vo što mno­ge maj­ke tvr­de da su im de­ca ukra­de­na na po­ro­đa­ji­ma pre 20 ili 30 go­di­na.
Sum­nji­ča­vi ro­di­te­lji su pod­ne­li do­sta do­ka­za "cr­no na be­lo" o manj­ka­vo­sti pa­pi­ra iz ma­tič­nih slu­žbi op­šti­na?
- An­ket­ni od­bor ni­šta ni­je ra­dio po si­ste­mu re­kla-ka­za­la, ne­go se osla­nja na ar­gu­men­te ko­je su nam ro­di­te­lji pri­lo­ži­li. Ta­ko je uoče­no da, re­ci­mo, ne po­sto­je pot­pu­ni po­da­ci u iz­vo­di­ma iz ma­tič­nih knji­ga ro­đe­nih i umr­lih. Ka­da su u vi­še na­vra­ta tra­ži­li iz­vo­de iz ma­tič­nih knji­ga ro­đe­nih i umr­lih, po­sto­ji raz­li­či­tost u do­bi­je­nim pa­pi­ri­ma.
Ka­kva je sud­bi­na kri­vič­nih pri­ja­va ko­je su ne­sreć­ni ro­di­te­lji, zbog sum­nji da su im be­be ukra­de­ne, upu­ti­li tu­ži­la­štvi­ma?
- Od njih su do­bi­ja­li od­go­vo­re o za­sta­re­lo­sti kri­vič­nog po­stup­ka, iako mi ve­ru­je­mo da ma­te­rin­stvo ne mo­že ni­ka­da da za­sta­re­va. To ni­ka­ko ne zna­či da bi to de­te, uko­li­ko bi se hi­po­te­tič­ki pro­na­šlo ne­gde u ne­koj dru­goj po­ro­di­ci, bi­lo pri­mo­ra­no da me­nja ne­ke pri­rod­ne uslo­ve u okru­že­nju u ko­jem je ži­ve­lo.
Da li po­sto­ji od­re­đe­ni broj spe­ci­fič­nih slu­ča­je­va ko­ji se raz­li­ku­je od dru­gih?
- Po­sto­ji spe­ci­fič­nost ve­za­na za pod­ru­je Ni­ša. Mo­že da se re­gi­stru­je kao po­ja­va da su u 90 od­sto slu­ča­je­va maj­ke ko­je su bi­le u bra­ku, a ko­je su pod uda­tim pre­zi­me­ni­ma ra­đa­le, za­vo­đe­ne pod - de­vo­jač­kim pre­zi­me­nom. Ro­di­te­lji su nam iz­ja­vlji­va­li i da ni­su iden­ti­fi­ko­va­li svo­je de­te. Pred­stav­ni­ci zdrav­stve­nih usta­no­va iz Ni­ša su nam tvr­di­li da ro­di­te­lji to ni­su ni tra­ži­li, a maj­ke i oče­vi obr­nu­to: da su tra­ži­li, a da su im oni go­vo­ri­li da bi bi­lo stra­šno za maj­ku da vi­di mr­tvu be­bu. Go­vo­ri­li su im i to da su mla­di i da će ima­ti još de­ce... Vre­di po­me­nu­ti i dva do­ku­men­to­va­na slu­ča­ja iz Pan­če­va, gde ro­di­te­lji, po­sle 31 i 34 go­di­ne, do­bi­ja­ju po­ziv da odu u Cen­tar za so­ci­jal­ni rad da da­ju ime­na svo­joj de­ci, ko­ja su ili pre­mi­nu­la ili za­i­sta ni­su umr­la, pa se na­la­ze u ne­kim dru­gim po­ro­di­ca­ma.

Mr Ži­vo­dar­ka Da­cin
SVA­KI SLU­ČAJ PO­SE­BAN
- SVE PRI­ČE ima­ju svo­je spe­ci­fič­no­sti, kao što ima­te slu­čaj iz No­vog Sa­da. - ka­že Ži­vo­dar­ka Da­cin. - Jed­na maj­ka je pri­hva­ti­la da je de­te ko­je je ro­di­la pre­mi­nu­lo, kao tra­ge­di­ju, uz svest da ži­vot mo­ra da ide da­lje. I ni­je se ozbilj­no uklju­či­la u ovu pri­ču do sep­tem­bra pro­šle go­di­ne, ka­da je do­bi­la po­ziv da to umr­lo de­te upi­še u pr­vi raz­red osnov­ne ško­le! Da­kle, da li je ve­ća tra­u­ma ono što se de­si­lo ako se de­si­lo, ili ka­da po­sle 6,5 go­di­na že­na ko­ja je pri­hva­ti­la sud­bi­nu do­bi­je je­dan po­ziv, ko­ji je uz­ne­mi­ri i iza­zo­ve sum­nju? Da li je mo­gu­će da je sve to baš ad­mi­ni­stra­tiv­na gre­ška i da li je mo­gu­će da mo­že­mo se­bi da do­zvo­li­mo ta­kve stva­ri?