PET godina posle navodnog masakra albanskih civila na Kosmetu, dr Helena Ranta, šef finskog tima forenzičara koji je ispitivao žrtve, otkrila je da su u selu Račak vođene žestoke borbe između albanskih terorista i vojnopolicijskih snaga.
Ovo zakasnelo priznanje samo je potvrdilo da je masakr u Račku pažljivo režirana predstava američkog penzionisanog generala Vilijema Vokera i njegovog posmatračkog tima, koja je poslužila za stvaranje medijske slike o zločinima srpske vojske i policije nad nedužnim albanskim stanovništvom.
Usledila je globalna osuda, a kosovske “Markale”, kako su događaj u Račku nazvali nezavisni analitičari, poslužio je kao medijska uvertira za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.


A kako su slučaj videli izveštači koji nisu naseli na Vokerovu verziju?
Novinar “Monda” Kristof Šatelo, u izveštaju sa lica mesta, naveo je da je, nakon odlaska policije i ekipe Asošijeted presa iz Račka, u selo ušla posmatračka misija OEBS-a sa tri oklopna vozila. Posmatrači su u prvom trenutku našli jednog mrtvog i nekoliko povređenih.
U izjavi za kanadski Bi-Bi-Si njuz, godinu dana kasnije, Šatelo je rekao da je u Račak stigao oko 16 časova, gde je zatekao srpske policijske snage koje čestitaju jedni drugima, uz konstataciju da je operacija bila teška, efikasna i čista.
U saopštenju policije stajalo je da “je policija opkolila selo Račak, s namerom da uhvati članove terorističke grupe, koji su nekoliko dana ranije ubili tri i ranili jednog policajca”. Po njegovim rečima, u 15 časova istog dana objavljen je izveštaj da je u borbi ubijeno 15 Albanaca i da je zarobljena veća količina oružja.
Policija je objavila da je tog dana oko 17,30 časova napustila Račak pod sporadičnom vatrom iz pešadijskog naoružanja, koju su pripadnici OVK otvarali sa obližnjeg uzvišenja, na kome su ostali zahvaljujući velikoj strmini i blatu. Šatelo je oko 18 časova ponovo boravio u selu gde se susreo sa verifikatorima koji nisu izgledali suviše zabrinuto. Konstatovali su da tog trenutka nisu u mogućnosti da utvrde broj žrtava stradalih u “borbama tog dana”.

MINOBACAČI I MITRALJEZI
Istog dana Sendi Blajt, portparol posmatračke misije, izjavljuje da su u reonu Štimlja vođene borbe i da su prestale oko 16 časova.
Policija je izdala saopštenje u kome je pisalo da su, osim likvidacije terorista, snage bezbednosti zarobile u selu Račak dva mitraljeza, više minobacača, četrdesetak automatskih pušaka, municiju...
Albanski izvori su u prvom mahu javili o jednom a kasnije o šest poginulih.
Dejan Mladenović, snimatelj “Asošijeted Presa” izjavio je autoru ovih redova da je akcija bila čista kao suza. On je od samog početka pratio borbu, o čemu je snimljen i film koji je u Francukoj izazvao lavinu sumnji i osudu Vilijema Vokera.
“Oko 10 časova pre podne ušli smo u selo Račak u blindiranom policijskom vozilu, selo je bilo gotovo pusto. Samo iz dve kuće izvijao se dim. Kretali smo se pod vatrom. Glavne borbe su vođene, što se vidi i na snimcima u šumi iznad sela. Pripadnici OVK koji su tog jutra pokušali da napuste selo naleteli su na policiju u rovovima”, kaže Mladenović, koji je akciju snimao sa jednog uzvišenja, a zatim i po ulicama zaklanjajući se iza blindiranog policijskog vozila.

SELO BEZ CIVILA
Francuski “Mond” piše da u Račku civilnog stanovništva gotovo da nije bilo, pošto je pobeglo tokom srpske ofanzive prošle godine, uz nekoliko izuzetaka nisu se vratili”. To su na Kosmetu znali svi osim Vilijema Vokera, koji je očito imao već spreman scenario masakra, tako da je neki kosmetski Račak bio neizbežan.
“Berliner cajtung”, godinu dana kasnije, piše da se novinar “Monda” Šatelo uveče 15. januara, vratio u hotel u Prištinu, prenevši kolegama da se ništa u Račku značajnije nije dogodilo. Dan kasnije, kada je Voker sa probranom ekipom novinara otišao u Račak, Šatelo je ostao u hotelu ne shvatajući zašto OEBS izveštava o jednom mrtvom.
Kada su počele da stižu cifre Šatelo je bio zatečen. Jednostavno nije mogao “da shvati tu misteriju”. On se zapitao - ako je to bilo masovno pogubljenje zašto srpske snage nisu uklonile tragove, jer ih u tome niko nije mogao sprečiti. Šatelo otkriva da su srpski policajci ušli u potpuno pusto selo i da nisu mogli da izvrše navodni masakr.
“Policija je napredovala sve vreme praćena vatrom OVK čiji su se pripadnici povukli u šumu iznad sela. Razmena vatre trajala je sve vreme intervencije sa većim ili manjim intenzitetom. Prave borbe bile su u stvari u šumi”, piše “Mond” uz konstataciju da je Račak bio jako uporište separatista.
Pitajući se ironično “nije li masakr iz Račka bio suviše perfektan”, novinar “Monda” sa lica mesta javno je postavio još nekoliko pitanja:
Kako su policajci mogli sakupiti toliki broj muškaraca i voditi ih mirno na streljanje kada su bili pod kišom metaka?
Kako je jarak na kraju sela mogao da izmakne pažnji lokalnih stanovnika i posmatračima OEBS-a koji su ne dugo po odlasku policije ušli u selo, razgovarali sa meštanima i tražili ranjene?
Zašto je tako malo čaura nađeno oko leševa u rovu?
Zašto je bilo tako malo tragova krvi?
Nije li sve inscenirano da bi se uzbudila svetska javnost?
Nije li odluka vlasti SRJ da otkažu gostoprimstvo šefu misije OEBS potvrda da su sigurni u ono što tvrde?
Ako se uz sve ovo uzme u obzir činjenica koju niko ne osporava, da je proteklo najmanje 15 časova od kada je policija napustila selo do trenutka kada je umarširao Voker i da je za to vreme OVK imao kontrolu nad selom, potpuno obesmišljuju Vokerove navode o masakru.

SLAB MAMAC
RENO Žirar, novinar “Figaroa”, u prvom trenutku je zagrizao Vokerov mamac, ali ga ipak do kraja nije progutao. Žirar je po otkriću tela napisao da je reč o masakru, ali je onda osetio “da nešto nije u redu”.
Tri dana kasnije “Figaro” je sa lica mesta objavio novi članak.” Kosovo: sumnja nad masakrom”, u kome se zapitao “da li je američki ambasador Vilijam Voker pokazao neopravdanu žurbu kada je javno optužio srpske snage bezbednosti da su hladnokrvno streljali oko četrdeset seljaka u Račku.”
Hronologija “Figaroa” u potpunosti se poklapa sa “Mondom” i filmom TV AP sa lica mesta koji daje potpuno drugu sliku o događajima.
Žirar postavlja suštinsko pitanje: Da li je tokom noći OVK mogla sakupiti tela Albanaca, koji su zaista ubijeni srpskim mecima, i prirediti scenu hladnokrvnog masakra?
U prilog ovoj tezi “Figaro” navodi podatak da su dan nakon događaja novinari u Račku, u jarku u kome je izvršen navodni masakr, videli veoma malo čaura, i ovaj podatak govori da je Voker imao već pripremljen teren i da je išao ciljno, ne izlažući novinare opasnostima da vide nešto što se u scenario neće uklopiti. Na kraju izveštaja novinar Figaroa se zapitao:
“Da li je OVK iz vojnog poraza tražio preokret u političku pobedu”? Odgovor na ovo pitanje dala je NATO alijansa nekoliko meseci kasnije.

SERVIRANA VERZIJA
Uz manjak čaura dopisnik sa lica mesta britanskog “Gardijana” zapazio je veoma neprirodan položaj tela žrtava.
Holandska novinska agencija ANP, u izveštaju iz Prištine, navodi da postoje svedoci koji su videli stvari koje se ne poklapaju sa “zvaničnom verzijom” misije OEBS i tvrdnjama albanskih separatista. Ukazujući na razlike između svedočenja stranih novinara očevidaca i nalaza misije OEBS-a koji se uglavnom pozivaju na svedočenja lokalnih Albanaca, holandska agencija navodi da su novinari posvedočili da je selo bilo prazno u trenutku kada je policija započela akciju, jer je većina stanovnika napustila selo još u avgustu prošle godine.
“Liberasion” takođe izražava sumnju u serviranu verziju Račka. Ovaj list je preneo reči francuskog ambasadora u SRJ i drugog čoveka misije OEBS, Gabrijela Kelera, koji je mnogo oprezniji od Vokera:
“Treba razmotriti mnoge hipoteze”, upozorio je Keler.
Londonski “Gardijan” sumnjajući u zvaničnu verziju, objavio je izjave zvaničnika Verifikacione misije koji su iz razumljivih razloga želeli da ostanu anonimni, da su ubeđeni kako su neka od tela ubijenih u Račku tu naknadno donesena.
Verifikatori, navodi Gardijan, su ispitali 15 tela u Račku, i zaključili da su neka od njih pomerena. Reporter Gardijana citira izjavu britanskog člana verifikacione misije, Nela Strečana, koji je rekao da je bio zvanično pozvan u Račak, pre akcije, što predstavlja prvo javno priznanje da su verifikatori bili propisno informisani o akciji srpskih snaga. Strečan je izjavio da mu je lokalni Albanac, koji je bio povređen rekao da je tu bilo 20 tela.

U KORIST TERORISTA
VideĆi da slučaj Račak može imati nesagledive posledice nemački “Frankfurter rundšau”, 21. 1. 1999. godine, upozorava:
“Ništa ne bi bilo tako fatalno kao zloupotreba NATO u korist terorista na Kosmetu”.
Da je Voker masakrirao istinu konstatuje grčka “Eksusija”: “Voker vidi ono čega nema, a slep je za ono što se stvarno događa. Tako u Račku nije video albanske teroriste. Po njemu su napad na ekipu veštaka, koji su pokušali da izvrše uviđaj i u kom je poginuo jedan i ranjena dva policajca izvršili nenaoružani seljaci”.
Nemački nedeljnik “Cajt” piše da se radi o orkestriranoj kampanji, dok časopis “Konkret” pod naslovom “Račak noćna mora Zapada” na konkretan način opovrgava Vokerovu verziju masakra, osuđujući medijsku zloupotrebu neproverenih i neistraženih činjenica, ukazujući na sve češće korišćenje medijskih inscenacija kao oružja.
“Cilj je pre svega da se šokira javno mnjenje, izazove intervencija, da se kazne “ratni huškači”, “ultra-nacionalistički drznici” i “ratni zločinci” kako Srbe predstavljaju novinari nemačkih listova, posebno desničarski “Špigl”. Parolu o masakru pokrenuo je Vilijem Voker, on je prvi svetu obznanio tobožnje činjenice o masakru, a zatim o ubijanju mrtvih”, navodi Konkret, kritikujući kancelara Šredera što spremnost za vojno angažovanje pravda lažnim i montiranim izveštajem o masakru u Račku.
Ni londonski “Tajms” nije poverovao u Vokerovu verziju, navodeći da je OVK, pucala sa brda oko Račka pokušavajući da ukloni dokaze pre dolaska Luiz Arbur, ne znajući da je ona vraćena sa granice.
“Za nedoumice Zapada znatno je kriva OVK. Separatiste ne interesuje nikakvo rešenje sa statusom Kosova kao pokrajine. OVK zauzima prostor koji su snage bezbednosti napustile i potiskuje umerene elemente Ibrahima Rugove i izaziva srpske napade, cinično iščekujući reakciju”, piše Tajms.

LAŽ U ŠOLJICI KAFE
U utrkivanju dokazivanja Vokerovih tvrdnji najdalje je otišao Preston Mendehala, dopisnik MSNBC, koji u izveštaju pod naslovom “Račak: selo nepotrebne sramote”, sa lica mesta piše “kako su stradali mirni seljaci:
“Račak, Jugoslavija 20. januar - Oni koji su pobegli, učinili su to brzo. Dokazi su se mogli naći u sredu: poluispijene šolje kafe u baštama kafea, dečje igračke u napuštenom dvorištu seoske kuće, Prošlog petka ovo selo potpalo je pod intenzivnu vatru srpskih snaga bezbednosti koje se bore protiv kosovskih separatista. Pet dana i 45 tela kasnije, ime Račak postalo je sinonim za masakr...”
Koliko je izveštaj autentičan najbolje svedoče Mendehalina zapažanja, o ostavljenim šoljama kafe u baštama kafea i dečije igračke u dvorištu kuće. Podsetimo da se napad odigrao u ranim jutarnjim satima na nekoliko stepeni ispod nule.
NASTAVLJA SE