POLA veka prošlo je od trenutka kada su čelična krila „galeba“ prvi put zaparala nebo nad tadašnjom Jugoslavijom. Spomenik nekih boljih dana za domaću industriju, avion projektovan u Vazduhoplovno-tehničkom institutu Žarkovo, ni danas nije prizemljen. „Galebove“ koriste dva aerokluba u Srbiji, ponosni vlasnici od Amerike do Novog Zelanda prikazuju ih na aeromitinzima, a nedavno smo saznali da ih još nekoliko leti u Libiji u sastavu snaga vernih pukovniku Gadafiju.

Pilot Ljubomir Zekavica prvi je seo za komande „galeba“. Bilo je to 3. jula 1961. godine. Četiri godine nakon što su inženjeri VTI Žarkovo dobili prvi projektantski zadatak - konstrukciju školskog aviona.

- Malo je u domaćoj industriji naših projekata na koje možemo da budemo ponosni kao što je to slučaj sa „galebom“ - kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar. - Iako je proizveden u fabrici u Mostaru, važno je da je projektovan u Žarkovu. Po rešenjima koja su prihvaćena prilikom konstrukcije, bio je sličan drugim avionima tog tipa u svetu, a u praksi se pokazalo da je sve što je u njega uloženo bilo opravdano.

ROĐAK “JASTREB“ NAJBLIŽI rođak „galeba“ je avion „jastreb“, koji je zapravo njegova verzija sa jednim sedištem. Pored toga, on ima jači „vajper“ motor i veću nosivost naoružanja. „Jastreb“ je uzleteo četiri godine posle starijeg rođaka, i leteo je sve do 1996. godine. Takođe je izvožen u Libiju i Zambiju, a nijedan primerak više nije u upotrebi.


Prvi „galeb G-2“ zvanično je „stupio na dužnost“ 30. jula 1965. godine. Do 1985. godine, kada je proizveden poslednji, sa fabričke trake sišlo je 248 aviona, od kojih su se na 132 obučavali piloti jugoslovenske vojske.

- „Galeb“ je prodavan Libiji i Zambiji, a kada su počeli sukobi u Libiji, videli smo da se tamo i dalje koriste - objašnjava Radić. - Mediji su nedavno objavili da je francuski „rafal“ uništio jednog „galeba“ na aerodromu u Misurati, ali nemoguće je proveriti koliko ih tačno ima u Libiji. Ovaj avion dobro se pokazao i u ratu na ovim prostorima. Korišćen je za vatrenu podršku najviše u Lici, Dalmaciji i istočnoj Slavoniji. U Krajini je jedan primerak odigrao veliku ulogu u vreme hrvatskog upada na Medački džep 1993. godine.

Francuzi su potvrdili da su u Libiji jednog „galeba“ uništili na zemlji neposredno posle sletanja, i to najsavremenijim višenamenskim borbenim avionom „rafal“. Većina preostalih libijskih aviona „G-2“ uništena je kasnije u Misurati.

Preživeli „galebovi“ u poslednjoj Jugoslaviji sačuvani su u 251. eskadrili u Golubovcima, ali je veliki udarac za njih bila odredba o limitu broja borbenih aviona. Tada je sačuvano samo 17 aviona „G-2“ koji su prekvalifikovani u neborbene avione. „Jato“ je gotovo potpuno uništeno u NATO bombardovanju 1999. godine. „Preživeo“ je samo jedan primerak koji je i danas u inventaru Vojske Srbije i koristi ga Tehničko

-opitni centar. U privatnom vlasništvu širom sveta ima još petnaestak „galebova“ koji se često pojavljuju na aeromitinzima.

NAORUŽANJE

GALEB“ je bio opremljen sa dva mitraljeza AN-M3 kalibra 12,7 milimetara sa 160 metaka, 350 kilograma ubojitih sredstava na dva nosača bombi i četiri nosača za nevođena raketna zrna. Avion je dugačak 10,338 metara, visok 3,28 metra i ima razmah krila od 11,62 metra.