OD Kosovske bitke 1389. godine, preko Sarajevskog atentata 1914, Rezolucije Informbiroa 1948. Miloševićevog uzleta i pada 1989. i 2001. godine, predstojeći državni praznik, Vidovdan, bio je i ostao poseban datum za Srbe.

- Bez sumnje, Vidovdan je najvažniji datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i zajedno sa svetosavljem jedan od temelja kolektivnog identiteta Srba. To što su se kasnije na ovaj datum, namerno ili slučajno, odigrali i mnogi drugi događaji, samo je pojačalo mit o Vidovdanu - ističe istoričar Čedomir Antić.

Bitka na Kosovu do danas prati Srbe uz priče o herojstvu, žrtvovanju i izdaji. Na krilima kosovskog mita je 28. juna 1914. godine (15. juna po julijanskom kalendaru) Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda, koji je mislio da će dolaskom u Sarajevo na Vidovdan poniziti neposlušne Srbe u Austrougarskoj.

I Rezolucija Informbiroa 1948. godine donesena je baš 28. juna.

Na Gazimestanu, Vidovdana 1989. Slobodan Milošević se ustoličio u neprikosnovenog vođu nacije i poveo Srbe u događaje za koje nisu bili spremni. Tačno 12 godina posle Gazimestana Milošević je izručen sudu u Hagu.

Za 28. jun vezano je i potpisivanje Tajne konvencije između Srbije i Austrougarske 1881. godine. Istog dana 1919. potpisan je mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat, dok je dve godine kasnije kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Jugoslovenska priča je počela i završila se na Vidovdan. Amandmanima na Ustav Hrvatske Srbi su 28. juna 1990. prestali da budu konstitutivni narod ove republike, dok je 2006, Crna Gora, Rezolucijom 60/264 Generalne skupštine UN, postala 192. članica svetske organizacije.

Mnogi će se setiti i Vidovdanskog sabora opozicije 1992. godine...

Čedomir Antić objašnjava da Vidovdan simbolizuje čitavu srpsku istoriju, istoriju narodnog poraza, ali i njegovog uzdignuća, dok je stradanje srpskih vojnika na Kosovu poistovećeno sa Hristovim stradanjem i osnovnim idejama hrišćanske vere.

- U ovakvoj interpretaciji veliku ulogu je imala i Srpska pravoslavna crkva. Knez Lazar je bio darodavac, zaštitnik i miljenik SPC, pa je Kosovski boj glorifikovan, dok je Marička bitka, iako istorijski značajnija, ostala u drugom planu - ističe sagovornik „Novosti“.

Kritičari kosovskog kulta često govore da je Vidovdan kao datum naopak, jer se slavi poraz. Ipak, mnogi narodi imaju izgubljene bitke koje obeležavaju. Amerikanci glorifikuju bitku za Alamo i stradanje njihovog Dejvija Kroketa.

- Mnogi istoričari danas tvrde da je u boju na Kosovu navodno učestvovalo pola Evrope, jer je bilo nemoguće da je samo jedan mali narod pružio takav otpor Osmanlijama i čak ubio njihovog cara. Tragično je što ovu besmislenu priču danas podržavaju i pojedini srpski istoričari - konstatuje Antić.

NAPAD BUGARA
SAMO dan posle Vidovdana 1913. godine, nekoliko časova po okončanju srpskog vidovdanskog praznovanja, Bugari su izveli napad na Bregalnici, koji je bio uvod u Drugi balkanski rat.

Sociolog Ratko Božović smatra da je Vidovdan duboko usađen u svest srpskog naroda.

- I drugi evropski narodi imaju svoje mitove oko kojih grade nacionalni identitet, pa se Srbi po tome nimalo ne razlikuju. Čovek je biće između zemlje i neba i u nešto se mora verovati. Ono što ne valja jeste što se naš stav prema Vidovdanu u novijoj istoriji menjao sa ideologijom, od potpunog ignorisanja do zloupotrebe u političke svrhe. Kada je Vidovdan u pitanju, skloni smo da idemo u krajnosti - zaključuje Božović.

PRAZNIK

VIDOVDAN je za državni praznik proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja, kada je upriličena i proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiči. Kao nacionalni praznik opstao je sve do dolaska komunista na vlast.

- Vidovdan je pre svega dan kada se sećamo svih koji su dali život za Srbiju - kaže Antić.