Na Pantovčaku 241, zagrebačkoj adresi Ureda predsednika Hrvatske, prostranom kompleksu u bujnom zelenilu, građenom za Tita, vladala je protekle nedelje primetna užurbanost. Dva za Hrvatsku važna događaja preklopila su se - čelnici država Evropske unije doneli su odluku da je ova zemlja uspešno okončala pregovore sa Briselom, a proslavlja se i dve decenije kako je Sabor izglasao napuštanje Jugoslavije.

Predsednik Ivo Josipović, u razgovoru za ”Novosti”, kaže da se Hrvatska veoma izmenila od kada je, pre desetak godina, počela da se približava Uniji:

- Promenili smo se nabolje. I dalje imamo mnogobrojne probleme, ali hrvatsko društvo je danas značajno drugačije. To se posebno odnosi na poštovanje ljudskih prava, na funkcionisanje pojedinih institucija, ali i na stavove građana, koji su sada apsolutno proevropski.

* Primećujete li, u kontaktima sa evropskim državnicima, iskrenu volju da Evropska unija nastavi proširivanje na zapadni Balkan?

- Najbolje političko raspoloženje, dominantno u Evropi, pokazuje izjava nemačkog predsednika Vulfa. On je rekao: ”Želim da putujem bez pasoša od Berlina do Atine.”

* Ima raznih puteva...

- Mislio je na najkraći. To podrazumeva da cela jugoistočna Evropa pripada zajednici evropskih naroda. Uostalom, i Hrvatska je jugoistočna Evropa, i naš strateški interes je da sve zemlje regije budu u Evropskoj uniji. To nam otvara i nove aspekte zajedničke sigurnosti, trgovine, napretka, saradnje... Prema tome, na putu ka Evropskoj uniji svi naši susedi imaće našu podršku.

* Kancelarka Merkel je davala drugačije izjave u vezi sa daljim proširivanjem Unije...

- Pa, dobro, naravno da se uvek razglaba o tome da li okolnosti idu nekim željama naruku ili ne. Ali, evo, razgovor koji vode vlasti u Srbiji sa predstavnicima Evropske unije očito govori u prilog želje da se Srbija uputi prema Evropi.

ČVRSTE VEZE SA BEOGRADOM * Ivu Josipovića (54) za Beograd vezuje dosta toga. Služio je ovde vojsku, gardu, ima tu mnogo prijatelja... Sa kompozitorkom Ivanom Stefanović održao je zajednički koncert na Kolarcu, snimio s njom CD.
* Tašta mu je rodom iz Beograda. Obožava njenu sarmu. Iako su mu omiljeno jelo špageti.
* Predsednika Tadića je upoznao pre nego što je izabran za prvog čoveka Hrvatske, dve godine ranije. Držao je predavanje o ratnim zločinima na beogradskom Fakultetu političkih nauka, to je saznao Tadić, pozvao ga na kafu i tada su se upoznali.
* Priznaje:
- U jednom ste neuporedivo bolji od nas - splavovima, životu na rekama...

* Hrvatska je morala da ispuni teže uslove za prijem nego države koje su ranije primljene. Kakvim dodatnim uslovima, onda, mogu da se nadaju države koje tek počinju pregovore?

- To ne mogu da kažem, ali sigurno da kriterijumi neće biti lakši. Na kraju tog puta, međutim, i vi u Srbiji ćete sigurno reći: Evo, isplatilo se, danas smo bolji nego što smo bili juče. Mi to u Hrvatskoj kažemo.

* Izjavili ste da zajednički život naroda susednih zemalja nema alternativu. Ima li sada tog zajedničkog života? Tim pre što između Srba i Hrvata nema saglasja o ključnim trenucima iz prošlosti, nema značajnijeg povratka izbeglica, nema obimnije ekonomske ili bar trgovinske saradnje...

- Pomaci se, ipak, vide. Prvo, ljudi imaju kontakte, turisti iz Srbije dolaze u Hrvatsku, znam da mnogi naši mladi ljudi preko vikenda idu u Beograd da se provedu... I sam sam sudelovao, pre nego što sam postao predsednik, u zajedničkim univerzitetskim, obrazovnim projektima. Kao direktor Bijenala zvao sam muzičare iz Srbije... Prema tome, polako se događaju neke stvari, istina, za moj ukus prepolako.

* Zašto prepolako?

- Jedan deo politike ima strah kako će biti prihvaćeni novi odnosi. Ipak je do juče bio rat, mnogi su izgubili živote, stradali su, mnogi domovi su srušeni, i očito još postoji kalkulacija u delu politike da li je saradnja popularna, poželjna u širem auditorijumu. Ali, već u sledećem periodu, kad završimo priču oko pregovora sa EU, vreme je da jače prionemo na razvijanje saradnje. Ona je u našem interesu, ona je u interesu naših građana. Kao i u interesu Srbije i njenih građana.

* Na koji, čiji deo politike mislite kad govorite o bojazni od saradnje?

- Ja govorim o hrvatskom delu politike. Vi u Srbiji vidite kako je kod vas.

* Mislite li da je možda trenutak za neku novu regionalnu inicijativu koja bi objedinila sada poprilično rascepkane interese država zapadnog Balkana?

- Različiti interesi su normalna stvar. Moramo da nađemo način kako da ih usklađujemo, kako da prihvatimo drugačije interese naših suseda. Nova generacija političara, ova koja je sada, a posebno ona koja dolazi, može i mora imati taj senzibilitet.

* Sa predsednikom Tadićem ste izgradili veoma dobre odnose...

JAVNOST PROTIV POVLAČENJA TUŽBI * Beograd predlaže da se povuku tužbe koje su Hrvatska i Srbija podnele jedna protiv druge pred Međunarodnim sudom pravde. Da li očekujete da će se to i dogoditi?
- U Hrvatskoj o tome odlučuje vlada. Više puta sam govorio da treba razmisliti o svrsishodnosti ovih tužbi, posebno ako se već nekim drugim načinima ostvaruju ciljevi koje smo želeli. Međutim, vidite i sami, i politička i opšta javnost nisu još skloni takvom rešenju. Nadam se da će razvoj događaja navesti vlade da razmišljaju da li se odnosi mogu urediti i drugačije. A ako bi se postupak i nastavio i bila donesena neka presuda, ne verujem da bi to značajnije uticalo na međusobne odnose. Pri čemu, naravno, odnosi između suseda uvek su bolji ako se ne rešavaju sudom nego dogovorom.
* Da li se za povlačenje tužbe čekaju parlamentarni izbori u Hrvatskoj, krajem godine?
- Ne mogu nagađati o tome, ne znam uopšte kako će se izbori završiti, a posebno ne kako će neka buduća vlada izgledati i kako će da razmišlja o tome.

- Tačno. Predsednik Tadić, naravno, zastupa interese Srbije, ja interese Hrvatske, ali i naš primer pokazuje da ti interesi ne moraju biti suprotstavljeni, da ima mnogo toga zajedničkog na čemu možemo da radimo.

* Ipak se niste sreli dosta dugo...

- Nismo se videli jedno vreme, ali čuli smo se pre petnaestak dana.

* Nekim konkretnim povodom?

- Pa, neki put ne mora biti konkretan povod.

* Planirate li uskoro novi susret?

- Možda je prilika, mada ne znam da li će predsednik Tadić doći, jer uglavnom dolaze premijeri, Kroacija samit u Dubrovniku. Vrlo zanimljiv, kvalitetan skup na kojem učestvuju države jugoistočne Evrope.

* Pozvali ste predsednika Tadića na svečanost u Zagrebu povodom dve decenije od kada je Hrvatska proglasila nezavisnost. Zaista ste očekivali da se odazove pozivu?

- Imao sam nameru da svi predsednici jugoistočne Evrope dođu u Zagreb na ovaj dan. Mislim da bi to bila važna politička poruka. Ali, eto, nije se posrećilo, mnogi nisu mogli da dođu iz ovih ili onih razloga, rekao bih opravdanih. Zato nismo ni išli na taj koncept, ali biće prilike.

* Umesto rivaliteta, uvek naglašavate potrebu za partnerstvom država na ovim prostorima.

- Tako je.

* U čemu ono može da se ogleda, posebno što će nas, kada Hrvatska uđe u Uniju, deliti i dodatna, EU granica?

- Dobro, ali ostaće zajednički problemi koje moramo da rešavamo. Treba ojačati saradnju na nalaženju nestalih osoba, možemo da nađemo način da se konačno odredi granica na Dunavu, jer imamo mnogo zajedničkih privrednih projekata upravo u toj, dunavskoj regiji. Treba privesti kraju i pitanje sukcesije... Ima i povoljnih rezultata, spomenuću borbu protiv organizovanog kriminala, pa saradnju na progonu ratnih zločina, koja je u velikoj meri uznapredovala, a, što je mnoge začudilo, imamo i sporazum o vojnoj saradnji - to je najbolji primer kako neke stare traume mogu da se ostave iza sebe.

* Niste pomenuli problem izbeglica.

- Svakako, tu je i pitanje izbeglica, omogućavanja svima koji žele da se vrate u Hrvatsku. Tu više nema političkih prepreka. Prvi je problem obnova porušenih objekata, ali to nije dovoljno, od kuće se ne živi. Povratnici imaju iste probleme koje imaju i drugi naši građani, ekonomska je kriza, nema posla... Dakle, treba razgraničiti probleme koje smo nekada imali, političke i bezbednosne prirode, od ovih sadašnjih, koji su primarno finansijski, privredni. Mislim da je održiv model koji je načelno politički prihvaćen - da se ide na međunarodnu donatorsku konferenciju gde bi se, s jedne strane, omogućio povratak, odmah, svima koji to žele, a onima koji svoj život žele da dalje organizuju u Srbiji da se pomogne da se tamo skuće. Napominjem, ima i mnogo Hrvata koji još nisu rešili svoj status.

* Nekad su bili politički, sad su ekonomski problemi, ali rešavanje problema izbeglica, od statusnih do imovinskih, ide više nego sporo.

- Da, veoma sporo. A ja bih najviše voleo da se svaki Srbin koji je otišao iz Hrvatske vrati. Povratak svome domu želim i svim Hrvatima, Bošnjacima, svakom čoveku, bez obzira na to odakle je i koje je nacije.

* Bliži se godišnjica vojne akcije ”Oluja”. Ove godine doneta je prvostepena osuđujuća presuda generalima Gotovini i Markaču. Osim pravnog, vidite li u njoj i drugi značaj, pogotovo jer se zasniva na oceni o zajedničkom zločinačkom poduhvatu političkog i vojnog vrha Hrvatske?

- To je pravni koncept koji nije uvek razumljiv, koji ne postoji ni u jednom meni poznatom pravnom sistemu. Bez obzira na to, svesni smo da je zločina bilo. Naravno, uvek se pitamo da li su prave osobe pozvane na odgovornost, ali presude Haškog suda apsolutno poštujemo, bez obzira na to da li nam se dopadaju ili ne. S druge strane, svest o tome da je bilo zločina sa hrvatske strane jeste civilizacijski napredak u našem razumevanju onoga što se događalo. Bez obzira na to, za nas će domovinski rat ostati odbrambeni, njime smo izborili nezavisnost i celovitost koje su bile ugrožene i spolja i iznutra.

* U reagovanju na ovu presudu izjavili ste da ”poštovanje pravnih aspekata rada suda ne znači prihvatanje političkih i istorijskih aspekata presude”. Kako je to moguće odvojiti?

- Moguće je zato što je konkretni zločin činjenično dokaziv i onaj ko je kriv treba da odgovara. Ne prihvatam, međutim, globalne političke zaključke iz te presude, što neki čine, da je Hrvatska vodila nepravedan rat i da je ceo rat vođen da bi se iz Hrvatske proteralo srpsko stanovništvo. To ni istorijski nije tačno, a i ne piše u presudi. U presudi piše i da je ”Oluja” bila deo međunarodnog oružanog sukoba, dakle, da je Srbija bila uključena u rat u Hrvatskoj.

* ”Oluji” je prethodila politička odluka hrvatskog vrha...

- Sigurno, samo je pitanje da li je politička odluka sadržavala i sve ove aspekte koji uključuju zločine.