Krave “Nemice“ rade za Rusiju

UGLEDNA stočarska porodica Mišković iz Mačvanskog Metkovića kod Šapca, u svoje staje primila je nedavno četiri steone junice simentalske rase, dopremljene iz Bavarske. Trideset rasnih krava, ili „nemice“, kako su ih Mačvani odmah nazvali, stigle su zajedničkim angažovanjem „Šabačke mlekare“ i lokalne uprave Bogatića i raspoređene su velikim proizvođačima mleka u Mačvi.

Aranžman u kojem učestvuje više krupnih stočara, osmislilo je poslovodstvo mlekare „Farmakom MB“, u okviru koje posluje “Šabačka mlekara“ sa željom da poveća sirovinsku bazu pripremajući se za izvoz u Rusiju. Prema rečima direktora Zorana Matića, u mlekari očekuju povećanje od 25.000 litara mleka u otkupu i skok proizvodnje za 10 odsto. Prve isporuke već su spremne, a Šapčani su potpisali ugovore vredne 16 miliona evra i to sa pet različitih kupaca.

- Ponuda mlekare je bila prihvatljiva, a i ja sam želeo da se oprobam i uverim se kakve su te famozne „nemice“. O plaćanju u ovom trenutku ne znamo sve, jer je država obećala uredbu i povraćaj 30 posto sredstava. Praktično, 750 evra po junici trebalo bi da dobijemo i vratimo mlekari, jer je zalegla za nas. Ako Ministarstvo ne ispoštuje dogovor, jasno je, platićemo iz svog džepa - kaže Siniša Mišković koji se sa suprugom Draganom mlekarstvom bave već 17 godina.

Počeli su, kažu, bukvalno od jedne krave i to daleke 1994. godine, kada im se rodio sin Miroslav. Sada imaju 12 krava, 12 junica, 6 manjih krava i lepe pridošlice. Isporučuju 180 litara sirovog mleka. Do kraja meseca očekuju čak 300 litara! Za svoje stado godišnje poseju dvadesetak hektara kukuruza, soje, suncokreta, pšenice, deteline lucerke...

- Malena, Rumenka, Milka, Mica, Cica, Lola, Gara, Maza, Lana, Sara, Bosa - sa zadovoljstvom ređa Siniša njihova imena. - Osetljive su to i drage životinje. Ma samo što ne progovore! „Nemice“ su pretrpele popriličan šok prilikom 30-časovnog transporta, iako je kamion bio klimatizovan. Nisu htele ni da jedu kad su došle. Ipak, jedna se već otelila. Dobila je ime Đinka, a telca smo, od milja, nazvali Švabo.

I ostale tri strankinje, naravno, dobiće imena. Ali, tek kada daju potomstvo. Jer, takav je red kod krava, otkrio nam je Siniša, koji je i studirao stočarstvo i ostao mu posvećen čitavog života.

Dragana, učiteljica u obližnjoj školi, i pored mukotrpnog rada, uspela da posle završene pedagoške akademije, diplomira na učiteljskom fakultetu. Njih dvoje izdržavaju kćerku Natašu, studenta medicine, i sina Miroslava srednjoškolca. Pomaže im, prema svojim mogućnostima, i 80-godišnji deda Miodrag.

- Ambicija, tolerancija, dogovor, razumevanje i rad! I sve se može - priča nam Dragana, a nadovezuje se domaćin:

- Radni dan nam počinje u 5.15 ujutru! Uključim dve muzilice, i dok one rade, ja čistim, hranim...

A posle podne i uveče pomaže Miroslav. On uči za veterinara i najavljuje roditeljima da namerava da udvostruči broj krava. Otac mu, ni pod kojim uslovima, ne dozvoljava da se kući vrati bez visokoškolske diplome. Preti mu da će, u tom slučaju, krave rasprodati i ostaviti mu samo jednu. Tako da na svojoj koži oseti „šta znači krenuti od nule“.

KREDITIRANjE

Kada je sabrao četvorogodišnji period kreditiranja mlekom (4 litra dnevno po kravi) i ovaj novčani iznos, Siniša je izračunao da junice po grlu koštaju 2.250 evra, što nije mala suma. Ali, svakako će njima i potomstvom, poboljšati rasni sastav i popuniti svoje štale. Jer osim pridošlica, do kraja ove godine oteliće se još 20 krava i junica.

VERNI MLEKARI

GodiŠnje Miškovići potroše od 5 do 6 vagona kukuruza, od 3.000 do 4.000 bala lucerke, više od 2 vagona gotove hrane. Šabačku mlekaru, koja im je obezbedila ulazak u ovaj aranžman, nisu želeli da napuste ni u najteža vremena, a sa cenom od 31 i po dinar po litru i danas mogu samo da preživljavaju i pokriju troškove. Optimisti nisu, ali kažu, mora da se radi.