SREĆA u nesreći za Srbiju je što nema pet milijardi evra da gradi nuklearku. A osim što nemamo para, imamo i moratorijum na gradnju koji je posle Černobilja uvela SFRJ. Ali, to što nemamo reaktor, ne znači da smemo da budemo spokojni kada je reč o nuklearnim katastrofama.

U okruženju od 500 kilometara imamo 20 reaktora. Da nešto zakaže u bilo kojem od njih, za nekoliko sati radioaktivni oblak nadvio bi se nad Srbijom. Japan nas je samo opomenuo koliku smo potencijalnu mega-bombu napravili od prirodnog i osiromašenog uranijuma u 440 reaktora širom sveta.

Havarija u japanskoj centrali naprečac je presekla eru renesanse nuklearne energije. Svet se taman zahuktao u obaranju rekorda struje dobijene iz uranijuma, a zemlje utrkivale u gradnji reaktora. Nikle su 372 nuklearke u 60 zemalja. U naredne dve decenije, prema najavama Jukija Amana, direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), još 30 država dobiće svoje reaktore.

A onda je na sve ambiciozne planove nuklearaca senku bacila katastrofa u Fukušima Daići elektrani, u kojoj se i dalje bore da spreče nekontrolisanu nuklearnu reakciju i eksploziju nalik onoj u Černobilju. Stručnjaci već daju katastrofološke prognoze da je radnicima koji su prvi ušli da spreče pregrevanje i eksploziju ostalo još nekoliko nedelja života. Zbog doza zračenja kome su bili izloženi mnogima od ovih hrabrih ljudi nema pomoći.


PRIRODA

Svet, čini se, nikada nije bio više raspolućen između očajničke nužde za razvijanjem nuklearki i straha od nesreća koje bi sa sobom odnele hiljade žrtava.

- Priroda je još jednom pokazala koliko je moćnija od čovečanstva. Iako su Japanci ozbiljno projektovali elektrane, obezbedili ih od zemljotresa čak i od deset stepeni Rihtera, nesreća se opet dogodila zbog ljudske greške - kaže za „Novosti“ dr Ilija Plećaš, iz Instituta „Vinča“. - Elektrana je projektovana za cunami visine šest i po metara, a desio im se pola metra veći talas. I samo da su dizel-agregati za hlađenje reaktora bili više podignuti, havarije ne bi bilo.

Naš sagovornik smatra da će katastrofa u Japanu da uspori razvoj nuklearnih tehnologija, ali kaže - on je neminovan ako ne želimo da se vratimo u „kameno doba“.

Nemačka je već odlučila da privremeno zatvori sedam nuklearki.

I prof. dr Ištvan Bikit, profesor nuklearne fizike, slaže se da će sada biti više otpora prema nuklearkama. Usporiće se, kaže, njihov ravoj, ali ne treba i neće moći da bude zaustavljen. On za nesreću, ipak, ne krivi, ljude, već kaže da je teško bilo predvideti ovako veliku elementarnu nepogodu u kojoj nije pomoglo ni što je elektrana bila projektovana da izdrži udar zemljotresa koji je zadesio Japan.

ZATIŠJE OKO BELENA
TOKOM prošle godine iz vlade je najavljivano učešće Srbije u gradnji NE Belene u Bugarskoj. Tadašnji ministar energetike Petar Škundrić rekao je da Srbija neće odustati od učešća. Sada, nakon nesreće u Japanu, stručnjaci procenjuju da je malo verovatno da ćemo se uplitati u zidanje nuklearke.

- Na duge staze imamo problem sa strahom od zračenja u mnogim zemljama. Teško će političari u skorijem periodu da dobiju podršku građana za gradnju nuklearki - smatra prof. Bikit. - Neke zemlje mogle bi u skorijoj budućnosti da energetski opstanu bez nuklearki, ali ima i onih kojima je to neizvodljivo. U Evropi je to Francuska, na primer. A poseban problem imaće Japan, do kojeg je teško i skupo dopremiti druge energente za proizvodnju struje.

Prema rečima našeg sagovornika, Japan je najnepovoljnija zemlja na svetu za gradnju nuklearki. Gusto je naseljeno i veoma trusno područje, ali ne bi mogli da opstanu bez nuklearki.


HAVARIJE

Prva velika nesreća dogodila se u Ajdahu, SAD, 1961. godine. Tada je u nacionalnoj reaktorskoj stanici umrlo troje ljudi, a nivo zračenja bio je četiri (maksimalnih sedam zabeleženo je u Černobilju). Ameriku je ova havarija koštala 22 miliona dolara.

Pet godina kasnije manji akcident zabeležen je u Mičigenu, ali niko nije stradao, niti je ozračena okolina. U Istočnoj Nemačkoj, 1975. godine, greška na instalacijama izazvala je požar u kome je izgoreo kontrolni uređaj i pet glavnih pumpi za hlađenje reaktora. Niko nije stradao, nivo zračenja bio je tri, a državu je ovaj kvar koštao 443 miliona evra.

Velike doze radioaktivnog zračenja dospele su u atmosferu 1979. godine, nakon havarije u elektrani u Pensilvaniji, SAD, u kojoj niko nije stradao, ali je šteta merena milijardama dolara. Usledile su nesreće bez žrtava u SAD - dve u Alabami i jedna u Masačusetsu.

Najveća havarija dogodila se u Černobilju, u Ukrajini, kada je stradalo 53 ljudi. Svi koji su gasili požar umrli su za nekoliko dana. Ogromne količine radioaktivnih čestica završile su u zemlji, vodi i vazduhu i osetile se i u Srbiji.

Tokom osamdesetih i devedesetih još šest manjih kvarova bilo je u američkim elektranama i jedna u Nemačkoj. Niko nije stradao.

ČETVRTA GENERACIJA NUKLEARKE koje su sada u upotrebi pripadaju drugoj generaciji razvoja reaktora. Trenutno se usavršava treća, ali već i četvrta generacija. - Sadašnje nuklearke zavise od ljudskog faktora. U nepredviđenim situacijama čovek mora da pomogne u hlađenju. Nuklearke četvrte generacije su samoodržive, potopljene u vodu koja cirkuliše i same aktiviraju rezervne sisteme hlađenja. Kod njih je verovatnoća akcidenta približena nuli - objašnjava Radojica Pešić.

Pre 12 godina u Japanu, greškom radnika u punjenju reaktora gorivnim elementima stradalo je dvoje ljudi, napravljena velika šteta i ozračena okolina. Avgusta 2004. godine još pet japanskih nuklearaca poginulo je u Mihami elektrani. Nesreća u Fukušimi zasada je odnela pet ljudskih života, ali konačan ishod još se ne zna.


ENERGIJA

Uprkos nesrećama, energija dobijena iz atomske fisije neophodna nam je. Već sada 16 odsto energije dobijamo iz nuklearki. Rezerve uglja, nafte i gasa brzo se troše, obnovljivi izvori, poput vetra, vode i sunca sporo i skupo razvijaju. Reaktori stvaraju velike količine energije i zalihe uranijuma gotovo je nemoguće potrošiti. Struja dobijena u nuklearnim reaktorima ekološki je najčistija. Nema pepelišta, jalovine, zagađenja vazduha i vode.

- Za 50 ili sto godina svi klasični energenti će da budu iscrpljeni. A količine uranijuma su nepresušne - objašnjava dr Plećaš. - Hteli mi ili ne, nuklearke će nastaviti da žive svoj vek.

Neke zemlje mogu da stanu u gradnji nuklearki, ali samo zato što još imaju dosta zaliha fosilnih goriva ili već dovoljan broj nuklearnih elektrana. Samo Amerika ima 110 elektrana.

- Stravično smo zaostali u znanju o nuklearnim energijama. Na prste mogu da se izbroje ljudi koji se bave ovom oblašću - kaže dr Plećaš. - Ne obrazujemo dovoljno kadrova, a bez obzira na to što ne gradimo nuklearku, treba da razumemo tehnologiju, a moramo znati sve i o zračenju i zaštiti. Zato ćemo na Univerzitetu u Beogradu naredne školske godine pokrenuti master studije iz nuklearne fizike.

SMRTONOSNE DOZE
DOZE radioaktivnog zračenja koje su radnici u Fukušimi primili smrtonosne su. Hiljadama puta su veće od dozvoljenih. Posledice zračenja sada je teško proceniti, ali mogu se očekivati - od najgorih, smrtnih ishoda, do genskih mutacija, kancera, leukemije... Najugroženiji su pluća, bubrezi i koštana srž.

STRAHOVI

Planeta je pokrivena mrežom nuklearnih elektrana, pa rizika nisu pošteđene ni zemlje koju su, iz straha ili manjka para, odlučile da se ne igraju sa radioaktivnošću. Srbija do 2015. zbog moratorijuma neće moći da razmišlja o gradnji nuklearke. Ali, kada bi se havarija dogodila Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj ili Sloveniji, za samo nekoliko sati do Srbije bi doputovao radioaktivni oblak.

Bez sopstvenih pogona u Evropi su i Portugal, Norveška, Italija, Austrija... Ali, svakoj od njih iz susednog dvorišta preti nuklearna katastrofa. Na teritoriji Evrope aktivno je 195 reaktora. Gradi se još 19, od kojih je 11 u Rusiji, po dva u Bugarskoj, Slovačkoj, Ukrajini i po jedan u Finskoj i Francuskoj.

Francuska je evropski lider u proizvodnji energije u nuklearkama. Ima 63 nuklearke iz kojih dobija 40 odsto energije. Japan ih ima 55, a Rusija 32. Najviše ih je u SAD - 110, a njihova ukupna snaga je veća od 100.000 megavata.

Na kom god kraju planete da se desi havarija, zračenje bi se brzo širilo.

- Najopasnija u našoj okoliki je rumunska nuklearka. Tu se reaktor hladi teškom vodom i kada bi bilo ispušteno sredstvo za hlađenje, usled neke nezgode, umesto da sistem počne da se gubi snagu, dogodilo bi se suprotno. Usledila bi ekspolozija u milisekundi. Ista vrsta greške dogodila se u Černobilju - objašnjava Radojica Pešić, direktor JP Nuklearni objekti Srbije.

Evropska unija, posle nesreće u Japanu, najavljuje stres-testove, da proveri kako bi svaka od 143 nuklearke u EU reagovala u nepredviđenim situacijama.

- Ne možemo živeti u strahu. Sve što radimo, rizično je. I kada vozimo automobil. Tako je i sa nuklearkama. Kontrole za ove elektrane rigorozne su. Stručnjaci Međunarodne agencije za atomsku energiju neprestano proveravaju njihov rad. Greška može da se dogodi, ali ne treba odustati od izvora energije na koji ćemo u budućnosti da budemo osuđeni, jer drugih neće biti - zaključuje Plećaš.