Široki putevi šverca

CVETA šverc preko administrativne granice Srbije i Kosmeta. Puteve i puteljke utabali su mali i veliki šverceri, kojima niko više kao i da ne stoji na putu. Ovde, na putu šverca, nema nacionalne ili verske netrpeljivosti. Ljudi se dele jedino na male i velike švercere, a jedini cilj je zarada. Smetaju jedni drugima i sukobljavaju se samo ukoliko zasmetaju jedni drugima, ili zalutaju u „tuđu teritoriju“. Šverceri, oni veliki pravi su gospodari iz senke.

Nije retkost, ipak, da osvane vest da je „zbog osnovane sumnje da je kombijem novopazarskih registarskih oznaka pokušao da putem Ribarići - Novi Pazar sa Kosova u Srbiju prošvercuje 196 džakova sirove kafe, vredne oko 3,6 miliona dinara, u Novom Pazaru je, pre tri dana, priveden Hilmija K. (31) iz sela Crkvine kod Tutina koji će odgovarati za krivično delo nedozvoljene trgovine. Mnogi, ipak, ocenjuju da je ovo tek „kap u moru“ švercovane robe.

Sličnim „kanalom“ Marko L. iz Čačka kamionom užičke registracje pokušao je da sa Kosova u Srbiju ilegalno prenese 2.700 kilograma svinjskog i goveđeg mesa.

Ovo su samo neke od uspešnih akcija policije na presecanju krijumčarskih kanala koji, preko jezera Gazivode planine Rogozne, Peštera i kanjonom Ibra, sa Kosova i Crne Gore vode u Srbiju. Švercuje se bukvalno sve: oružje, municija, ljudi, droga, vozila, hrana, tekstil, odeća, roba široke potrošnje... Roba uglavnom stiže sa Kosova ili iz Crne Gore gde se brodovima doprema do luke Bar.

Mada se policija trudi da švercerima stane na put, oni prosto vršljaju u trouglu: Zubin Potok - Tutin - Novi Pazar gde za prolaz koriste: džipove i zabite puteve na Rogozni, improvizovane čamce preko jezera Gazivode, a neretko angažuju i specijalnu mehanizaciju da im pročiste seoske puteve.

- Samo na jednoj turi brazilskog mesa ili piletine iz NATO magacina zaradi se i po 1.000 evra - priča mladić iz Leška koji brazilsko meso kupuje u jednom magacinu u Prištini, a potom ga preko Rogozne prebacuje u Novi Pazar.

Zanimljivo je da se sa Kosova u Srbiju švercuje i roba poreklom iz Srbije: reč je o proizvodima „za izvoz“ koji samo formalno prođu granicu Kosova i potom se 20 odsto jeftiniji odmah vraćaju u Srbiju. Nižim cenama na Kosovu doprinose i niže dažbine na robu koja u Prištinu i Kosovsku Mitrovicu stiže iz Albanije, Crne Gore, Hrvatske, Grčke, Turske...

Bezvlašće na Kosmetu pogoduje švercu, koje ponekad odnosi i živote.