Ima li ubistva bez leša?

IAKO je Marini Andrejić (38) iz Majilovca, koja se sumnjiči da je ubila sina Đorđa (13), produžen pritvor na još dva meseca kako bi, između ostalog, bilo urađeno i psihijatrijsko veštačenje, nije isključeno da nadležni ovime "kupuju" vreme, jer detetu nema traga već više od mesec dana. Samim tim nema ni dokaza da ga je ona ubila.

Sada je znatan deo posla oko otkrivanja šta se tačno dogodilo sa malim Đorđem, kada je 22. jula otišao sa majkom na njivu, odakle mu se gubi svaki trag, u rukama stručnog tima Specijalne bolnice Centralnog zatvora u Beogradu.

Kako samo ona krije strašnu tajnu gde je dečak, ukoliko se on ne pronađe u narednih dva meseca, postoji velika šansa da Marina bude oslobođena. Jer, bez leševa nema zločina, kaže kriminalistička logika.

Zato pravnici upozoravaju da je u njenom slučaju teško podići optužnicu i doneti presudu bez glavnog dokaza - leša njenog deteta. U suprotnom, ako se ne pronađe telo, kako dokazati da se desilo ubistvo?

Ovaj uslov, međutim, nije bio presudan prilikom izricanja presude za ubistvo, pre četiri decenije, u niškoj Palati pravde. Čovek je osumnjičen za ubistvo, potom je optužen i osuđen. Odležao je 11 godina i 10 meseci, izašao je sa robije, ali nikada nije priznao da je ubio, niti je do danas leš žrtve pronađen. Ozvaničen kao ubica, Marko Krstić, poznatiji po nadimku Oreškov, iz Matejevca kod Niša, vratio se svojevremeno iz zatvora u svoje selo. A njegove žrtve, zbog koje je i boravio na robiji, zvanično ubijenog Vlastimira Nikolića, iz istog sela, nije bilo ni među živima, ni među mrtvima. Nestao je u noći između 3. i 4. oktobra 1971. godine.

Ovaj slučaj je još po nekim detaljima jedinstven u kriminalističkoj praksi. Izjava ključnog svedoka data u toku istrage, na glavnom pretresu nije ni potvrđena niti demantovana, ali je sud prihvatio da je - tačna. Glavni svedok Dobrinka Nikolić, supruga nestalog Vlastimira, nije nikada stigla na glavni pretres jer je tri dana pred suđenje izvršila samoubistvo.