MLADIĆ leži sa otvorenim prelomom noge i velikom razderotinom na ruci i - smeje se... Svako neupućen upitao bi se, kakva sredstva za umirenje je dobio. Sedativi mu, međutim, nisu potrebni. Na njemu je svoju veštinu prikazao stariji vodnik prve klase Dejan Hajduković. Ne, nije ga tukao! Ovaj podoficir iz Odeljenja za zdravstvenu zaštitu 19. logističkog bataljona Prve brigade KoV, naime, stručnjak je za realistički prikaz povreda i oboljenja, jedini u Vojsci Srbije.

VEZA HAJDUKOVIĆ je, kao član sanitetske misije Vojske Srbije, u Kinšasi, u Demokratskoj Republici Kongo, proveo šest meseci.
- Tamo se nisam bavio šminkanjem. Naša ekipa bila je angažovana u timu za vazdušnu medicinsku evakuaciju. O tome koliko smo uspešni bili najbolje svedoče priče pacijenata da je onaj koga mi zbrinjavamo, imao dobru vezu...


Sve je, objašnjava Hajduković, dok na podlaktici "dobrovoljca", uz pomoć boja za hranu, glicerina i parčića želatina u listićima, simulira tešku opekotinu, počelo pre više od 20 godina. Tada je bio u 512. sanitetskom nastavnom centru u Novom Sadu, na dužnosti instruktora za specijalističku obuku. Prošao je nekoliko kurseva Crvenog krsta, na kojima je naučio osnove šminkerskog zanata.


- Ovaj posao je izuzetno značajan pošto pomažemo vojnicima da se što bolje pripreme za susret sa realnim povredama i da sačuvaju hladnokrvnost dok ih zbrinjavaju - priča Hajduković. - Nisam do sada računao, ali mislim da je više od 5.000 mladih vojnika učilo na povredama koje sam ja "naneo".


Materijal sa kojim radi - silikonske imitacije povreda, kako napominje Hajduković, posebna je priča. Proizveden je 1967. godine u Norveškoj.


- Uz pažljiv rad i dobro održavanje, još mogu da ga koristim i da na vežbama pravim imitacije povreda - tvrdi Hajduković. - Ostala sredstva, odnosno potrošni materijal, nabavljam kod nas. U pitanju je najčešće brašno, tutkalo, prehrambene boje, glicerin i razni pigmenti. Sve to kombinujem, kako bih dobio što bolji prikaz povrede, i za sada mi to dosta dobro ide...