Pivo od Guče do Ušća

U trubačkoj prestonici Guči dan posle desetodnevne fešte, najveće u svetu, koju je ove godine, prema procenama organizatora, posetilo oko 800.000 saboraša, a među njima i nekoliko hiljada stranaca iz 36 zemalja sveta, neverovatna tišina. Ulice puste, nigde ni zvuka trube. Tek po neki stranac sa šatorom na leđima, umoran i iscrpljen od ludovanja od uranka do zaranka, odlazi put autobuske stanice.

- Lepo je posle ove gungule slušati tišinu - reče nam jedan meštanin ispijajući jutarnju kafu uz hladnu rakiju u hladu ovdašnje kafane.

Na putu ka Čačku natovarena kombi vozila, kamioni brekću na uzbrdicama Jelice. Odlaze ugostitelji i trgovci. Uglavnom, zadovoljni. Jer, ne pamti se kada su više šatre, posebno u poslednjih pet dana Sabora, bile punije.

Za deset dana trubačke žurke, prema još nepotvrđenim informacijama, saboraši su slistili oko 1.000 prasića i jagnjića, koji su se neprestano vrteli na ražnjevima. Svadbarskog kupusa pojedeno je na tone, samo pod jednom šatrom blizu 4.000 porcija. A, piva - nebrojeno limenki od pola litre, plastičnih boca od litru i dve. Ukupno, negde oko 800.000 litara.

Organizatori Sabora još nisu podvukli crtu da vide koliki su ostvarili profit od jubilarnog 50. Sabora. Slobodan Jolović, predsednik opštine Lučani i Saborskog odbora, veli nam da je država, ipak, imala najveću korist od Sabora u Guči:

- Sav prihod, koji se ostvari od plaćanja poreza na dodatu vrednost prilikom obavljanja ugostiteljskih, trgovinskih i uslužnih delatnosti u vreme Sabora sliva se u republički, a ne u loklani budžet. To je, prema našim procenama, negde oko 20 miliona evra! - kazao nam je Jolović. - Nažalost, gotovo ništa od toga se ne vraća u opštinsku kasu. Čak, i za pokriće troškova organizacije ovog Sabora država je dala svega 10 miliona dinara, mnogostruko manje nego što pomažu manje značajne i ekonomski isplative manifestacije...

Jolović je dodao da lokalna samouprava jedino ubira prihode od prodatih parking karata (oko 17 miliona dinara), izdavanja javnih površina (za postavljanje šatri, uličnih tezgi...), kao i od sponzorskih ugovora. Ti prihodi, priča Jolović, su približni troškovima organizacije Sabora, odnosno negde oko 40 miliona dinara.

Pravo je čudo kako se u tolikoj masi ljudi za sve dane Sabora nije dogodio nijedan ozbiljniji incident. Prema podacima dr Duška Šuluburića, direktora Doma zdravlja u Guči, radnici ove zdravstvene ustanove obavili su 1.060 pregleda, 800 u stanici i 260 na terenu.

- Bilo je najviše sitnih povreda, rasekotina, a stanje nijednog pacijenta nije bilo teže, odnosno nikome život nije bio ugrožen - rekao nam je dr Šuluburić. - Naša ustanova za deset dana zbrinula je do otrežnjenja i 98 osoba koje su bile u teškom alkoholisanom stanju.

Policija je u vreme Sabora evidentirala 22 krivična dela, od čega je najveći broj krivičnih dela neovlašćeno držanje opojnih droga - pet, četiri krivična dela laka telesna povreda, tri krivična dela teška krađa, po dva krivična dela neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Prijavljeno je i po jedno krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila, razbojništvo, krađa, iznuda, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti i uništenje i oštećenje tuđe stvari.

Tokom deset saborskih dana policija je podnela šest prekršajnih prijava protiv devet osoba koje su narušavale javni red i mir, a evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je osam lica lakše povređeno.

*****

PET dana zabave, posetilaca - 900.000, popijenog piva - milion litara, izvođača 40.

Ovo je sažetak koji su sastavili i potvrdili organizatori ovogodišnjeg "Bir festa". Za osam godina postojanja, pivska "slava" postala je, prema tvrdnjama organizatora, najmasovniji muzički festival u Evropi.

Recept je, naizgled, jednostavan - malo vašara, mnogo pića i muzika po principu "za svakog ponešto". Parovi sa dugim "bračnim stažom" nežno su se njihali uz "Legende", bivši rokeri uglas pevali sa Borom Čorbom i Juricom Pađenom, mladi su se polivali pivom uz "SARS", "Ortodoks keltse" i Prljavog inspektora Blažu, a svi zajedno đuskali su uz "Bajagu i Instruktore".

- Maksimalni kapacitet festivala uz proširenje prostora je milion ljudi. I to je naš cilj, koji se nadamo da ćemo ostvariti već sledeđe godine - kaže Miloš Aleksić iz Beogradske kulturne mreže, organizatora festivala. - Gledano po trajanju i dnevnoj posećenosti, mi smo već sada najposećeniji festival u Evropi. Mislimo da još ima prostora za napredak u svim segmentima. Voleli bismo da dovedemo još jača muzička imena, ali je to sa našim skromnim budžetom i besplatnim ulazom teško izvodljivo. Poređenja radi, naš festival je nekoliko desetina puta jeftiniji od "Egzita".

I dok "Egzit" i "Guču" sve više osvajaju stranci, na "Bir festu" ogromnu većinu i dalje čini domaća publika. Broj stranih turista koji posećuju "Bir fest", ipak, iz godine u godinu raste. Organizatori smatraju da ih je ove godine bilo daleko više od prošlogodišnjih 50.000.

- Nameravamo da uradimo više na marketingu na velikim stranim tržištima, pre svega, u zapadnoj Evropi, kako bi u Beograd privukli što više stranih gostiju - priča Aleksić.

OKTOBARFEST

MINHENSKI "Oktobarfest", uz koji obično ide epitet "najveći vašar na svetu", svake godine za 16 dana trajanja poseti oko šest miliona ljudi, najvećim delom Bavaraca. Na festivalu, prvi put održanom 1810. godine, godišnje se popije gotovo sedam miliona litara piva i oko 80 hiljada litara vina. Pojede se 150.000 pari kobasica.

*****

Egzit

OVOGODIŠNjI "Egzit", koji je održan od 8. do 11. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi, posetilo je, prema zvaničnim procenama organizatora i policije, oko 120.000 ljudi, što je 60 hiljada manje nego lane. Razlog manje posete u odnosu na ranije godine može se potražiti u visokoj ceni ulaznica i ne toliko atraktivnim izvođačima.

Zasada nema preciznih informacija o finansijskim efektima festivala. Ali preduzeće DOO "Stejt of Egzit", koje ga organizuje, najavljuje da će sredinom septembra o tome objaviti detaljan izveštaj. Prošle godine, prema podacima organizatora, "Egzit" je, samo od prodaje karata, ostvario prihod od 6,8 miliona evra.

Preciznih podataka nema ni o indirektnoj zaradi od "Egzita", ali je ona, nesumnjivo, značajna. Jer, u Novom Sadu je nedelju dana boravilo više odo 20.000 stranaca iz Velike Britanije, Holandije, Nemačke, Švedske, Brazila, Argentine, Australije, Novog Zelanda..., kao i desetine hiljada posetilaca iz zemalja regiona. Veliku korist od egzitovaca imaju pogotovo gradski ugostitelji i trgovci, a svake godine "trljaju ruke" hotelijeri i Novosađani koji iznajmljuju stanove stranim posetiocima.