Počeo rat za glasove

POSLE Srbije, svoj predlog Rezolucije o Kosovu koji će biti predat Generalnoj skupštini UN promovisala je u petak i Evropska unija. Kako su preneli mediji, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton podelila je državama članicama EU predlog rezolucije o Kosovu, kojom se prihvata mišljenje MSP, a Beograd i Priština pozivaju na dijalog, u "duhu dobrosusedskih odnosa". U tekstu se ne pominje status Kosova.

Tvorci ove rezolucije smatraju da će EU uspeti da obezbedi jedinstvo oko suštine teksta, jer su jezik i ton dokumenta "najverovatnije" prihvatljivi i za pet članica EU koje nisu priznale Kosovo - Grčku, Španiju, Rumuniju, Slovačku i Kipar.

Politički direktor MSP Borislav Stefanović izjavio je da se Srbija u procesu izrade sopstvene rezolucije, koju je podnela GS UN, konsultovala sa svim značajnim međunarodnim faktorima, među kojima je i EU, sa kojom ne želi da ulazi u konfrontaciju.

- Konsultacije su trajale, neke sugestije su prihvaćene i mi smo dobili podršku nekih zemalja EU. Nijedna zemlja, pa ni Velika Britanija, ne može da govori u ime unije.

Stefanović je poručio da EU nije "stavila indikaciju" Srbiji da nije zadovljna ili da postoji problem sa tekstom rezolucije koja je podneta.

- Ovaj tekst, koji je Srbija podnela, predstavlja dobru osnovu za što širu podršku i u EU, ali i među zemljama članicama UN.

To neće ni u kom slučaju biti jednostavno, napomenuo je on, "niti postoji bilo kakva garancija da će Srbija to glasanje dobiti".

Uz zvanični Beograd i Brisel, u narednim danima se mogu očekivati i rezolucije koje će da predlože Priština i Vašington. Sledeća diplomatska bitka za KiM vodiće se u Njujorku oko toga ko će uspeti da progura svoju rezoluciju na dnevni red Generalne skupštine UN.

Proceduralno, moguće je da svi ti predlozi budu uvršteni na 65. zasedanje GS UN, a teoretski mogu svi da budu i odbačeni. O tome će, neposredno pred zasedanje, odlučivati Generalni komitet UN, koji je ovlašćen za sastavljanje dnevnog reda.

Komitet odluke donosi glasanjem, a članovi tog organa UN su predsednik, 21 potpredsednik iz različitih zemalja i šefovi šest glavnih komiteta UN. Taj sastav određuje se pred svaku sednicu.

Sudbina svake rezolucije koja uspe da se "probije" na dnevni red, rešavaće se glasanjem članova GS. Ne može se desiti, da se o nekoj rezoluciji raspravlja na sednici, a da se o njoj ne glasa.

- Teoretski, na sednici GS UN može da se glasa o svim predloženim rezolucijama, pa čak i da sve budu usvojene - objašnjava za "Novosti" Pavle Jevremović, prethodni ambasador Srbije u UN. - Primera radi, više se ne zna ni broj rezolucija o Palestini koje su izglasane.

Jevremović navodi i da, za razliku od odluka SB, Rezolucije GS UN nisu obevezujuće i imaju savetodavni karakter sa političkom težinom.

Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava, međutim, smatra da će sve podnete rezolucije biti dostavljene Pravnom komitetu UN koji će izbrusiti konačan tekst o kome će se izjasniti članice GS.

Paralelno sa "ratom rezolucijama" počela je velika bitka i za svaki glas na samoj sednici GS UN. Kosovsku nezavisnost je do sada priznalo 69 zemalja od 192 članice EU, i očekuje se da te zemlje daju glas protiv srpskog teksta. Zvanični Beograd strahuje da je još oko 55 država blizu odluke o priznanju.

Zamenik grčkog šefa diplomatije Dimitris Drucas poručio je da se Grčka zalaže za koordinisan stav Beograda i Brisela u cilju postizanja kompromisa.

- To pretpostavlja iskren, otvoren dijalog bez predrasuda između EU i Srbije. Budite uvereni da će u tom dijalogu uloga i intervencije Grčke biti presudni za pronalaženje umerenih, iz konsenzusa proisteklih formulacija, koje imaju za cilj postizanje kompromisa, kako bismo mogli da govorimo jedinstveno - rekao je Drucas Tanjugu uoči posete Beogradu.

On je poručio da je stav zvanične Atine o nepriznavanju kosovske nezavisnosti dobro poznat i da se neće menjati.

Rusija, koja od 1. avgusta preuzima predsedavanje Savetom bezbednosti UN, očekuje da će sednica SB posvećena Kosovu biti održana 3. avgusta. Predstavnik Rusije u UN u ponedeljak nastavlja konsultacije sa članicama SB UN oko termina održavanja te sednice.

BORIS TADIĆ O SRPSKOJ REZOLUCIJI

MORALI SMO BITI PRVI

Srbija nema nameru i interes da dolazi u konflikt sa međunarodnom zajednicom, ali ima svoje crvene linije, kao i sve druge zemlje, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić i objasnio da Beograd nije mogao da preuzme rizik da drugi preda rezoluciju Generalnoj skupštini UN, jer bi onda bio u nepovoljnom položaju.

Posle informacije da albanska strana namerava da preda rezoluciju Generalnoj skupštini UN, rekao je Tadić novinarima na Tari, Srbija nije mogla da dozvoli da druga preda rezoluciju, jer se, "ukoliko bi prvopredajuća bila izglasana, o drugoj uopšte ne bi raspravljalo".

- Naši bi građani trebalo da znaju da, ukoliko se prva rezolucija izglasa, onda se o drugoj rezoluciji ne glasa.

Zbog toga, kako je rekao, nismo mogli da dozvolimo da rezolucija Srbije ne bude predmet rasprave na Generalnoj skupštini UN.

Tadić je istakao da će Srbija ostati konstruktivan partner EU, kao i da će i dalje razgovarati o rezoluciji koju je predložila i za koju smatra da je više nego kostruktivna.

- Srbija je pokazala da želi da izađe u susret i evropskim namerama da ne bude novih tenzija, ali istovremeno postoje pitanja koja su, nakon Međunarodnog suda pravde, otvorena u međunarodnoj politici - rekao je Tadić.

- U neprekidnoj smo komunikaciji sa svim zemljama sveta i želim da umirim našu javnost, ali na ovaj način pošaljem i poruku svim ključnim činiocima globalne politike da Srbija nema nikakvu nameru i interes da dolazi u konflikt sa zemljama međunarodne zajednice.