Motikom na sina

NE VERUJEM. Ne znam. A ne znam ni šta da mislim!

Rastrojeno, u neverici odgovara Dejan Andrejić (42), otac nestalog trinaestogodišnjeg dečaka Đorđa iz Majilovca, na pitanje da li veruje da je njegova supruga Marina (38) povredila ili čak ubila njihovog sina.

Inače, dečakova majka je u istrazi priznala da ga je udarila motikom, ali ona tvrdi da nije bilo "vidljivih posledica"! Marina Andrejić uhapšena je zbog sumnje na nasilje u porodici, a pojednini elektronski mediji su čak preneli nepotvrđenu informaciju da je priznala u istrazi da je ubila sina. Kako Đorđe još nije pronađen, svi se nadaju da je živ i da je uspeo da pobegne od majke.

Prema rečima Gorana Todorovića, načelnika Odeljenja kriminalističke policije u Požarevcu, majka je dala određene informacije, ali je do sada nekoliko puta menjala iskaz.

Policija je, ponovo, dovela i Marinu Andrejić do kobne šume i njive, ne bi li možda pokazala gde bi dečak mogao da se nalazi. Ona je, međutim, inspektorima pokazala mesto gde je navodno udarila dečaka i odakle ga je poslala da potraži pomoć.

Dečaku se gubi svaki trag od 22. jula, kada je oko 18 časova krenuo sa majkom u njivu, udaljenu nekoliko kilometara od kuće. Ona se vratila sa njive tek posle dva dana ali bez sina Đorđa. Od tada više od 300 ljudi - žandarmerija, meštani i rodbina neprekidno tragaju za njim.

- U subotu mi je pozvonio mobilni i javila se Marina govoreći da je ispred manastira Nimnik - priča nam Đorđev otac Dejan. - Ubrzo je došla u kuću, ali veoma kratko se zadržala a onda smo otišli u policiju u Veliko Gradište. Pričala je nepovezano i samo je ponavljala da ne zna gde je naš sin i šta se dogodilo. Bila je mnogo uplašena. Posle izjave vratili smo se kući.

Kako priča dečakov otac, u nedelju su je priveli u policiju i više je nije video. On, međutim, objašnjava da je ništa nije ni pitao o nestanku sina, jer je policija tako rekla!? Navodno, inspektori su im rekli da što manje komuniciraju. Tako, iako su prenoćili u subotu na nedelju u kući zajedno, Dejan tvrdi da nisu uopšte pričali?! Nesreću ništa nije nagoveštavalo.

Kada su krenuli na njivu, kobnog dana, Marina je ostavila poruku na stolu: "Ja i Đorđe smo otišli u baštu da beremo boraniju".

- Da se nisu vratili iz njive, prva je primetila dečakova dvanaestogodišnja sestra. Ona je pre ponoći rekla ocu da se brat i majka nisu vratili - ispričao nam je jedan od meštana.

- Nestanak sam prijavio policiji u petak oko 10 časova ujutru i oni su mi rekli da mora da prođe 24 časa - nastavio je svedočenje za naš list Dejan Andrejić.

Pojavila se tek posle dva dana..

- Ruke su joj bile izgrebane od šiblja, imala je neku posekotinu na nozi i blato na zubima - seća se Dejan Andrejić. - Od tada ne prestaje potraga za dečakom. Meni je policija rekla da ne idem nigde. Da čekam...

Inače, kada se pojavila, Marina je navodno rekla da se povredila motikom, pa je sina poslala da se sam vrati kući. Otac, međutim, nije mogao da nam potvrdi tu priču, jer on kaže da je njegova žena uporno ponavljala kako ne zna šta se dogodilo.

U kući porodice Andrejić smo zatekli rodbinu. Među njima je bio i Đorđev stric Slađan. Bio je vidno nervozan i neraspoložen za priču, iako je poslednjih dana davao izjave.

- Ovo je privatan posed, ja sam vlasnik i nemate šta tu da tražite - uz psovke obratio se Slađan Andrejić novinarima.

U međuvremenu, počele su da kruže razne priče po selu. Dok jedni pričaju da su Andrejići bili prosečna, normalna porodica, drugi pak imaju sasvim drugačije mišljenje.

- Marina je znala dobro da istuče Đorđa, pa je on nekad imao i modrice - rekao nam je jedan od meštana Majilovca čiji unuk ide sa Đorđem u Osnovnu školu "Vuk Karadžić". - Dečakov otac Dejan često je pijan i ne obraća pažnju na to. I muž i žena su se u početku ponašali kao da se ništa ne događa. Dok policija nije počela da traži dete, on nikome nije ni rekao da su oni nestali.

Mnogima nije jasno zašto on nije krenuo da ih traži kada je video da ih nema.

- Ovde ima mnogo nelogičnosti - objašnjava nam jedan od komšija. - Eto, što je ona uopšte pravila baštu tako daleko, kada je sve to mogla da ima i u kućnom dvorištu. Pretražili smo nekoliko kilometara ali ništa nismo našli.

Inače, bašta koju Marina obrađuje sa još dve prijateljice nalazi se na pola sata hoda od njihove kuće. Put do nje vodi kroz šumu, gustu i visoku travu. Meštani sela Majilovca su nam rekli da je ona počela tamo da sadi povrće na nagovor prijateljica, kao bi se nečim zanimale.

Jedan od komšija, kojeg smo zatekli ispred lokalne prodavnice koja se nalazi preko puta Andrejićeve kuće, rekao nam je da su deca od tih žena stalno iz sela "vukla" vodu za tu baštu. Tako je bilo i dan pre nego što je mali Đorđe nestao.

- Samo da je živ - rekao nam je Veliša Pantić, porodični prijatelj. - Ne znam zbog čega je obustavljena potraga. Šuma je puna divljih životinja i šakala, koje su lako noću mogle da ga povrede.