Živote na gradilištima samo u toku prošle nedelje ostavila su dva radnika. Boris B. (24) iz Vrbasa, poginuo je u Kragujevcu tako što je pao sa krovne konstrukcije u pogonu „Mehanička obrada“, a Mirko I. (36) iz Adica život je izgubio na placu u Veterniku, nakon što se na njega obrušila betonska ploča teška 200 kilograma. Njihove nesrećne sudbine, nažalost, nisu usamljene, jer od početka godine čak 23 porodice oplakuju svoje najmilije koji su skončali živote na radnim mestima.
U Republičkom inspektoratu za rad kažu da je od januara do jula na licu mesta poginulo sedam radnika u industriji, troje u građevinarstvu, jedan u poljoprivredi i jedan u šumarstvu, ali da je još 11 radnika zadobilo teške povrede koje su završene smrtnim ishodom. A u istom periodu prošle godine broj pogibija i teških povreda bio je još veći.
Inspektori rada u postupku inspekcijskog nadzora pišu i rešenja o otklanjanju utvrđenih nedostataka. Od početka 2010. godine doneli su 2.948 rešenja o otklanjanju nedostataka, od čega su se 752 bila nalozi poslodavcu da donese akt o proceni rizika, a 436 da izmeni postojeći akt. U slučajevima kada postoji neposredna opasnost po život i zdravlje zaposlenih, inspektori rada su donosili rešenja o zabrani rada na radnom mestu i za prvih šest meseci ove godine doneto je ukupno 284 rešenja o zabrani rada, od čega 52 u Beogradu.
- Skoro 65 odsto svih povreda tokom ove i prošle godine, zabeležene su u delatnosti industrije i građevinarstva - kaže Radovan Ristanović, direktor Republičkog inspektorata za rad. - A uglavnom su najčešći krivci nepropisno montirane skele, nebezbedan rad na visini, nenošenje opreme za ličnu zaštitu, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, oneosposobljenost radnika...
Zato i ne iznenađuje broj nesreća koje se dešavaju u radno vreme. U Inspektoratu zapažaju da se većina povredi u prvoj smeni, da je uglavnom reč o muškarcima i to onima između 36 i 55 godina starosti i uglavnom sa trećim ili četvrtim stepenom stručne spreme. U 65 odsto slučajeva radi se o povredama ruke, šake i prstiju noge.
U Ministarstvu rada i socijalne politike, međutim, pored ukorenjenih problema koji izazivaju nesreće na poslu, primećuju i novi - rad na crno u vreme ekonomske krize. Ideja poslodavaca da ostvare što veći profit tako što će uštedeti na prijavljivanju radnika, kupovini šlemova i adekvatnih opasača, kao i izbegavanje donošenja akta o proceni rizika... košta ih zapravo mnogo više.
Zato, bez obzira na to što je broj povređenih radnika sa svakom godinom manji, u Inspektoratu za rad dodaju da „još mnogo toga tek predstoji da se uradi jer je i jedna smrt previše“.
- Ključna četiri stuba na kojima treba da se zasniva sistem bezbednosti i zdravlja na radu, nažalost, ne funkcionišu - ocenjuje Ristanović. - Na izradu akta o proceni rizika na radnom mestu gleda se kao na puki formalizam, pa je očekivani doprinos poboljšanju stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u tom smislu izostao. Takođe, nedovoljna je i stručna obučenost i osposobljenost onih koji su zaduženi za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.
Ristanović kaže i da je medicina rada ostala na marginama sistema bezbednosti i zdravlja na radu, a da bez nje taj sistem nije moguće izgraditi, a zamerke ima i na koordinaciju u praktičnom delovanju inspekcijskih organa na nivou Republike.
- Veliki problem predstavlja i dugo trajanje prekršajnog postupka, izricanje kazni daleko ispod zakonskog minimuma, kao i vrlo često obustavljanje postupka iz različitih razloga, kao i zastarevanje postupaka - zaključuje direktor Inspektorata za rad.
U PRVOM POLUGODIŠTU
Inspekcija rada je od nove godine do 1. jula podnela i 357 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu, zatim 192 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv preduzetnika i 29 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica za bezbednost i zdravlje na radu. Takođe, inspektori rada su podneli i 64 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv zaposlenog.
Komentari: 1
Pošaljite komentar