Za katedrom samo osedele kose

UNIVERZITETU u Beogradu nedostaje mladi nastavni kadar. Zvanje vanrednog profesora stiče se posle 40 godine, redovnog tek posle 50, a prosečna starost predavača na našem najvećem univerzitetu je 47 godina. Na lestvici napredovanja u karijeri našim univerzitetskim nastavnicima treba deset godina više nego njihovim kolegama u Evropi.

Prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, rektora Univerziteta u Beogradu, kolege sa evropskih univerziteta se iznenade kada čuju koliki je prosek godina profesora na UB. Prilikom poslednjeg susreta sa svojim kolegom sa jednog danskog univerziteta, Kovačević je dobio podatak da u ovoj danskoj visokoškolskoj ustanovi 60 odsto predavača ima između 35 i 40 godina. Slična situacija je i na univerzitetima ostalih evropskih zemalja. Na primer, na univerzitetima u Velikoj Britaniji nastavnici imaju, u proseku, oko 42 godine.

- Kod nas oko 60 odsto nastavnika ima 50 i više godina - objašnjava Kovačević. - U Evropi se studije završavaju sa 23 godine i već posle dve-tri godine tamo se postaje docent. Za nas je starost nastavničkog kadra veliki problem koji malo ko shvata ozbiljno. Da bi se odškolovao kvalitetan nastavnik treba minimum deset godina. Na Elektrotehničkom fakultetu, recimo, ima 70 profesora, od kojih će 25 za pet godina otići u penziju, pa doktorante neće imati ko da vodi. Najteža situacija je na medicini, gde se postaje docent sa 50 i više godina.

Kovačević ističe da univerzitet slabo zapošljava mlade ljude, a oni najbolji odlaze na master i doktorske studije u inostranstvo, gde posle i ostaju. On smatra da te mlade i pametne ljude treba vratiti u zemlju i zaposliti ih kao predavače. Međutim, uslovi koje mogu da im ponude naši fakulteti su daleko ispod onih koje imaju u inostranstvu.

Na Ekonomskom fakultetu ističu da su njihovi profesori prosečne starosti oko 40 godina, jer se nastavni kadar stalno obnavlja mladim kadrovima. Međutim, ova visokoškolska ustanova ima problem druge vrste sa profesorima.

- Teško uspevamo da zadržimo najkvalitetnije predavače, jer ih stalno pozivaju sa privatnih fakulteta - ističe prof. dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta. - Najviše privatnih fakulteta je iz oblasti ekonomije, menadžmenta i bankarstva, a vlasnici ovih visokoškolskih ustanova im nude po nekoliko puta veće zarade nego što imaju kod nas.

Pravni fakultet poslednjih godina posebnu pažnju posvećuje da najbolje diplomce zadrži na fakultetu, kako bi se iz njihovih redova kasnije „regrutovali“ budući profesori.

- Primamo ih kao saradnike, a fakultet ih plaća iz svojih sredstava - objašnjava Dragiša Potić, šef službe za odnose sa javnošću Pravnog fakulteta. - Oni najbolji prolaze sve instance od saradnika do profesora, za šta je potrebno minimum deset godina.