Potrebne brže reforme

* Šta danas vidite kao prednost, a šta kao nepremostiv problem Srbije?

- Srbija je danas jasno okrenuta ka EU integracijama. U vreme kada sam ja došao, 2007. godine, to opredeljenje ovde nije bilo tako jasno definisano. Takođe, ovdašnje vlasti su na vreme prepoznale da stiže oluja globalne ekonomske krize i reagovale odgovarajuće nekim teškim, ali neophodnim merama. Na početku mog mandata, na svako pominjanje neophodnosti reformi penzionog sistema, obrazovanja i u manjoj meri zdravstva, reakcija srpskih kolega bila je da nije potrebno ništa menjati. Danas su promene, ipak, pokrenute. S druge strane, nekada se brinem zbog nedovoljne implementacije promena. Osmisle se odlične strategije, ali se kasnije ne primene. Zabrinut sam, recimo, u kojoj meri će Komisija za zaštitu konkurencije moći da sprovede sve ono što joj omogućava novi Zakon o konkurenciji i da li će se sudovi snaći u primeni Zakona o stečaju. Čini mi se da ovde možda ima previše fragmentarnosti u primeni zakona koji su doneti i koji u potpunosti treba da se primenjuju.

* Srpske vlasti najavljuju da će i narednih godina nastaviti sa gradnjom krupne infrastrukture. Da li će za to biti sredstava Svetske banke?

- Prema četvorogodišnjem planu, Svetska banka je, za projekte u Srbiji, izdvojila 900 miliona dolara, i to za period od jula 2007. do juna 2011. Od tog novca, za razne projekte već je odobreno oko 700 miliona dolara. Očekujemo, jer je Vlada Srbije to već najavila, da preostalih 200 miliona dolara bude namenjeno budžetskoj podršci i to kroz dva projekta. Prvi zajam odobriće se za poboljšanje efikasnosti javnost sektora, a drugi za poboljšanje poslovne klime. Nećemo praviti nikakve nove dogovore do juna 2011. godine, ali će se, nakon tog roka, pripremiti novi plan pozajmica u kome će, svakako, biti sredstava za infrastrukturu.

* U pregovorima sa MMF za ovu godinu odobren nam je veći budžetski deficit, u planu su novi krediti. Mislite li da Srbija ima još prostora za nova zaduženja?

- Sarađujemo blisko sa MMF na kreiranju makroekonomskog okvira za Srbiju i u tom kontekstu, procena je da će nivo zaduženja vaše zemlje biti održiv, ukoliko se sprovedu dogovorene strukturne reforme. S jedne strane, neophodno je izvršiti nameravano smanjenje javne potrošnje kroz racionalizaciju uprave, zdravstva i obrazovanja, kao i izmene penzijskog zakona. S druge strane, poslovno okruženje se mora učiniti atraktivnijim, privatni sektor mora u većem procentu da učestvuje u stvaranju BDP, a proizvodnja da bude više orijentisana na izvoz.

* A, šta će biti sa dugovima ukoliko se ne desi ovakav scenario?

- U tom slučaju sigurno ćemo svi morati da se zabrinemo. Ali, Srbija se obavezala na kompletan paket reformi i verujemo da će to učiniti.

* Svetska banka je još prošle godine pripremila obimnu analizu neophodnosti promena u sistemu zdravstva, školstva i penzijskog sistema u Srbiji. Posle godinu dana, rezultat je više nego skroman...

- Mislimo da je vrlo važno da Srbija započne ozbiljnije reforme u ovim oblastima. Povučeni su dobri potezi kojima su ovdašnje vlasti odgovorile na udar svetske krize. Zamrznute su plate i penzije, ali to su kratkoročne mere. Dugoročno se moraju sprovesti strukturne reforme. Neke stvari su se već pokrenule. U proceduri je, recimo, zakonski okvir koji će omogućiti da lekari budu plaćeni direktno prema učinku i efikasnosti. U prosveti se od sredine prošle godine intenzivno radi na racionalizaciji, koja uključuje i ukrupnjavanje odeljenja i dobrovoljan odlazak nastavnog i nenastavnog kadra iz sistema. Uporedo, Ministarstvo prosvete uz podršku Svetske banke radi i na reformi sistema finansiranja u obrazovanju koji za rezultat treba da ima plaćanje prema učeniku, a ne po nastavniku.

* Verujete li da će se te politički osetljive odluke donositi u predizborno vreme koje Srbiji stiže?

- Promene se vrše korak po korak. Smatramo da je važno da se reforme okončaju što pre. Za proces reformi neophodna je kontinuirana zajednička akcija svih činilaca, kako pre, tako i posle izbora.

* Sve češće se govori da ”problem Srbije nije obezbeđivanje sredstava za gradnju infrastrukture, već sami projekti”. Imate li i Vi taj utisak?

- Definitivno ima problema sa pripremom projekata. Nedavno iskustvo pokazuje da se moraju angažovati stručnjaci spolja kako bi pomogli domaćim kompanijama da poslove pripreme projekta urade kvalitetno. Srbija je decenijama imala kvalitetne kadrove u ovoj oblasti i, po tome, bila vrlo konkurentna u regionu. Međutim, ti kadrovski kapaciteti nisu obnavljani i osavremenjavani. Zato i podržavam angažovanje stručnjaka spolja koji bi sa domaćim firmama pripremali projekte. Kao dobar primer mogu navesti deonicu Koridora 10 gde strani stručnjaci pomažu lokalnim kompanijama, a sve kako bi se obnovili domaći kadrovski kapaciteti.