Sreća se zaustavila baš na Terazijama

OBRNI -okreni, Beograd je najbolji. Šta god uzeli u obzir, koliko god kriterijuma razmatarali, po kvalitetu života prestonicu ne može da pretekne nijedan drugi grad u Srbiji.
”Novosti” su pokušale da naprave top-listu deset najboljih mesta za život. Računali smo mnogo šta: od prosečne zarade i broja nezaposlenih, preko komfora stanovanja i dolaska turista, pa sve do broja sunčanih dana i zagađenosti vazduha. I pored sve nade da ćemo otkriti da nije sve u ”krugu dvojke”, rezultati su potvrdili ono što svi u Srbiji - i južno i severno od ušća Save u Dunav - misle, a sve češće i prigovaraju: veći grad više i pruža.
Posle glavnog grada, koji je ubedljivo pobedio ”suparnike”, na našoj listi za drugo mesto se izborio Niš, tek za korak ispred Novog Sada. Tu su i Vranje, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Zrenjanin, Sjenica, Kruševac i Užice.
Jedino pravo iznenađenje - Sjenica - ”bodove” je sakupila isključivo u demografskim i ekološkim kategorijama: prirodnom priraštaju, očekivanom trajanju života, kvalitetu vazduha. Čim se došlo do ekonomskih tema, varoš na Pešteru je - zakazala.
- Rezultati ne iznenađuju. Prvih deset gradova skoro da je poređano po veličini - kaže sociolog Vladimir Vuletić. - Veliki gradovi su ineteresantni, jer integrišu veliku grupu stanovništva. U njima se ostvaruje više socijalnih kontakata, koji pružaju veće šanse da uspete u poslovnom i kulturnom smislu. Drugo je pitanje koliko ih njihovi stanovnici i koriste. Imaju veće probleme u zagađenosti, ali, kada se sve stavi na vagu, to budu manje bitne stvari. Pogledajte samo oglase za posao. Skoro svi su u Beogradu. Ostale možete skoro na prste da prebrojite.
Iako u Beogradu zarade nisu najveće (koverte su nešto ”deblje” u Lajkovcu), četiri je puta više zagađen od Leskovca, Požege ili Kruševca, a u njemu jedan lekar brine o čak 272 pacijenta, ko želi da se bavi biznisom, uči škole, zabavlja se, ugosti turiste - ima samo jedan izbor.
- Veliki gradovi uvek imaju i veće budžete od manjih - dodaje Vuletić. - S pojavom Interneta javila su se predviđanja da će situacija ići u drugom smeru. Pretpostavljalo se da će ljudi zbog naprednih komunikacija istim kvalitetom živeti i u manjim mestima. To se, međutim, nije obistinilo.
Listanje podataka Republičkog zavoda za statistiku otkriva i manje poznate detalje o životu u Srbiji. Najkomfornije žive Vranjanci - u proseku raspolažu sa 77 kvadrata stana. Užičani se, s druge strane, tiskaju u 39 kvadrata, a Zaječarci u 42.
Ali, lepoj stambenoj budućnosti mogu da se nadaju žitelji Vrnjačke Banje, Čajetine, Kraljeva, Jagodine, Niša, Sokobanje: to su gradovi u kojima se u 2008. na svakih hiljadu stanovnika izgradilo barem pet stanova.
Ako mesto za život birate u nadi da ćete ga tako produžiti, trebalo bi da se preselite u Žagubicu. Statističari im predviđaju najduži životni vek - 78 godina. To je čak deset godina više nego što žive u Crnoj Travi i Senti.
Još jedna zanimljivost: meteoropatama najviše prija Kikinda - gradić u Banatu svake godine ima bar 2.400 suncem obasjanih sati. Mutni oblaci, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, nadvijaju se nad Zaječarom i Valjevom, koji imaju čak deset vedrih dana manje.
Kad se, međutim, krene ”trbuhom za kruhom”, put opet vodi u Beograd. Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je tu najmanja stopa nezaposlenosti - 13,7 odsto. Slede Novi Sad (17,3), Požarevac (18,1), Valjevo (18,7), Užice (19,2), Subotica (20). Deseti najbolje rangirani, Jagodina (27,1), za svega 1,5 odsto je lošiji od poslednjeg među deset gradova sa najvećom stopom nezaposlenosti - Vranja. Najgore je, sasvim sigurno, u Novom Pazaru, gde je čak 51,5 odsto nezaposlenih, ali ova ”bliskost” najboljih i najgorih samo potvrđuje da - nikome nije sjajno.
I strane investicije su stizale najviše u Beograd. U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, doduše, napominju da je top-listu teško napraviti. Po njihovom utisku, druga je Inđija, slede Kragujevac, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Loznica, Jagodina, Paraćin, Niš i Užice.
- Jako je nezgodno rangirati gradove po investicijama kada nisu formirani jasni kriterijumi - kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPA. - Da li se radi o prilivu investiranog novca iz inostranstva po svim sektorima, da li po broju projekata, da li se radi o starim ”vezama” ili o nekima koje su poslednjih godina načinile veliki proboj... Kada sve ovo uzmemo u obzir, to je naš izbor.
Slične ankete u drugim evropskim državama daju potpuno suprotne rezultate. Tako se u istraživanju britanskog ”Kanala 4” - sličnom po kategorijama ovom koje su sprovele ”Novosti” - na prvo mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu plasirao gradić Epsom end Juel, u okrugu Sari, južno od Londona.
Na listi su se listom našla mesta za koje prosečan Srbin nikada nije ni čuo, osim, možda, u kladioničarskim listama: Herogejt, Ešford, Šekspirov Stratford-apon-Ejvon, Gildford, Vest Oksfordšir... Veliki gradovi, poput Londona, Birmingema, Liverpula i Mančestera, nisu bili ni blizu ”top 10”, dok su Notingem i Hal podelili prvo mesto, ali na listi - najgorih.
Slično je bilo i u Americi, gde je Si-En-Enova anketa pokazala da se najlepše živi i radi u Lujvilu (Kolorado), Čanhasenu (Minesota), Papilionu (Nebraska), Midltonu (Viskonsin). Nijedan od ovih gradova nema više od 50.000 stanovnika!
Nedavno je hrvatsko izdanje magazina ”Forbs” napravilo listu najboljih gradova za život i biznis, na kojoj je ubedljivo prvi bio Varaždin. Pratili su ga Samobor i Čakovec, pa Dubrovnik, Zagreb je bio tek na petom mestu, a drugi najveći hrvatski grad Split - na devetom.
- U Hrvatskoj ima više specifičnosti. Oni imaju razvijene primorske gradove, imaju razvijene regije. Uspevaju da povežu prednosti ekonomske razvijenosti i male sredine - objašnjava Vladimir Vuletić. - Nekada je i u Srbiji Novi Sad važio za najbolje mesto za život. Bio je ekonomski razvijen, a ne tako veliki. Kod nas zbog niske ekonomske razvijenosti mali gradovi nisu tako interesantni.
U njima nema mnogo šta ni da se vidi. Teško je čak odgledati i film, a kamoli pozorišnu predstavu. Statistika iz 2008. kaže da Beograd ima 29 bioskopa, a ostali najčešće po dva. Ako i to. Praksa je, međutim, često demantuje, jer neretko - ni ta dva ne rade.
Da je Srbija regionalno neravnomerno razvijena pokuzuje i činjenica da u našem istraživanju čak 77 od ukupno 150 opština i 24 grada, nije uspelo da dobije - niti jedan bod.

VRANJE
OSIM što se baš baškare u velikim stanovima, Vranjanci su osmi po broju lekara, deseti po broju sunčanih sati. U prilog im ide i broj osnovnih škola - na sedmom su mestu. Treći su po šumskoj površini.

VRNJAČKA BANJA
JEDINA banja u našem ”top 10” je Vrnjačka. Osim što je ubedljivo prva po broju izgrađenih stanova (skoro deset izgrađenih na 1.000 stanovnika), za koplje je ispred svih ostalih lečilišta, pa je po broju turista druga, odmah iza Beograda. Bodove je Vrnjačka Banja zaradila kao peta po površini šuma.

ZRENJANIN
DRUGI vojvođanski predstavnik u ”top 10” sakupio je poene u svega tri kategorije. Plasirao se zahvaljujići četvrtoj poziciji na listi investicija, drugoj po broju sunčanih sati i, takođe, četvrtoj po prosečnoj površini stanova.

NOVI SAD
VELIKI broj zaposlenih na 1.000 stanovnika glavna je odlika Novog Sada, jer je tu ubedljivo prvi, po stopi nezaposlenosti i broju lekara drugi, a po broju sunčanih dana u godini treći. Odmah iza Beograda je i po preduzećima, po martovskim platama je na šestom mestu, a po broju noćenja turista - osmi. Za razliku od prestonice, koja je u ”minusu”, Novi Sad ima pozitivan prirodni priraštaj, i sa stopom od 1,1 zauzeo je šesto mesto.

KRUŠEVAC
KRUŠEVAC drži ujednačen plasman - u svim kategorijama u kojima je osvojio bodove - četvrti je. A to su: kvalitet vazduha, broj sunčanih sati i broj osnovnih škola.

UŽICE
IAKO poslednje na našoj listi, Užice je skupilo poene u čak pet kategorija. Ima negativan prirodni priraštaj (-2,2), ali je na desetom mestu. Isti mu je plasman i po investicijama. Četvrto je po broju lekara, šesto po zelenilu i peto po najmanjem broju nezaposlenih.

KRALJEVOPO broju osnovnih škola, Kraljevo je šesto. U njemu posluje 1.381 firma, što ga plasira na deveto mesto naše liste. Statistika kaže i da ima dva bisokopa, što je u ”oštroj” konkurenciji bilo dovoljno za sedam poena. Stambena prespektiva Kraljevčana nije loša, jer su u 2008. na 1.000 stanovnika sagrađeno skoro šest stanova.

KRITERIJUMI
* Prosečna zarada
* Stopa nezaposlenosti
* Broj zaposlenih na 1.000 stanovnika
* Broj stanovnika na jednog lekara
* Prosečna površina stanova
* Stanogradnja
* Prirodni priraštaj
* Očekivani životni vek
* Izgrađeni stanovi na 1.000 stanovnika
* Bioskopi
* Broj sunčanih sati
* Kvalitet vazduha
* Noćenja domaćih i stranih turista
* Osnovne škole
* Registrovane firme
* Površina šuma
* Broj pravosnažno osuđenih

KAKO SMO RAČUNALI
ZA svih 17 kriterijuma birali smo deset najboljih gradova. Prvoplasiranom smo dodeljivali deset bodova, drugoplasiranom devet, i tako sve do jedinice. Zbir je odlučio konačnog ”pobednika”.
Veći gradovi su, priznajemo, imali prednost kada se radilo o broju škola, preduzeća, bioskopa. Zato su manji dobijali bodove na malom broju krivičnih presuda, zelenilu, kvalitetu vazduha... Sve to se izjednačilo, ali je Beograd, ipak, odskočio - sakupio je skoro duplo više bodova od drugoplasiranog Niša.