PUNA primena novog Zakona o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 11. septembra prošle godine, moguća je tek kada sve opštine i gradovi usvoje prostorne i urbanističke planove. Jer, to je osnov za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole. Lokalnim samoupravama ostalo je još oko godinu i po dana da završe taj posao. Ukoliko rok ne bude ispoštovan preti im raspuštanje skupštine, odnosno novi izbori.
Za tu sankciju predviđenu samo u slučaju ako se ne usvoji budžet, izborilo se Ministarstvo za prostorno planiranje, koje je spremno da lokalnim samoupravama i finansijski pomogne ne bi li se konačno u Srbiji znalo gde, šta i kako može da se zida.
Još 2003. godine zakon o gradnji obavezao je opštine da u roku od 18 meseci izrade urbanističke planove. I tada je uočeno, a ništa se ni do danas nije promenilo, da je nedostatak planske dokumentacije bio jedan od osnovnih razloga masovne divlje gradnje u Srbiji. Međutim, gotovo većina lokalnih samouprava svoje teritorije nije pokrila planovima pod izgovorom da za to nemaju novca u svojim budžetima. Između ostalog, zato je od 11. maja 2003. do 11. septembra 2009. godine u Srbiji izgrađeno novih više od 300.000 nelegalnih objekata, bez obzira na to što je divlja gradnja krivično delo.
Na terenu tako imamo lokacije, koje su pokrivene planovima, ali i parcele za koje namena nije poznata. Vlasnici, zakupci ili korisnici time nisu u istoj poziciji, jer jedni zemljište mogu da stave u funkciju, a drugi ne. Ta činjenica razlog je rasta cena lokacija, a epilog je paprena cena kvadrata.

DIVLJI OBJEKTI
U SRBIJI je po novom Zakonu o planiranju i izgradnji podneto 346.056 prijava za legalizaciju bespravno podignutih objekata. Od toga, u centralnoj Srbiji bilo je 211.583, Beogradu 119.225, a u Vojvodini 15.248 zahteva. Kada se tome dodaju i nerešene prijave za legalizaciju po ranije važećim zakonima, reč je o ukupno 617.658 predmeta.