I “Telekom” će na tender

SVAKI trenutak je pogodan za prodaju “Telekoma Srbija”, jer tržište telekomunikacija samo može da se razvija i donosi profit, pa bi se za nacionalnog operatera mogla dobiti dobra cena i ove i narednih godina. Vlada Republike Srbije će na sednici u četvrtak razmatrati odluku o prodaji 40 odsto akcija “Telekoma” na međunarodnom tenderu, a biće formiran poseban budžetski fond iz kojeg će se sredstva od prodaje ulagati u značajne infrastrukturne projekte. Novac od preostalih 30 odsto biće podeljen između građana Srbije po osnovu Zakona o besplatnim akcijama (15 odsto) i bivših i sadašnjih zaposlenih.
Za to vreme ekonomisti, stručnjaci za telekomunikacije, političari i građani imaju podeljeno mišljenje o tome da li je trenutak i da li, uopšte, treba prodavati “Telekom”.
- Dalo bi se dokazivati da je bilo pametno još davno privatizovati naš “Telekom”, jer nije rekorder u privrednom rastu - kaže Milan Kovačević, ekonomista. - U ekonomskoj krizi telekomunikacije su pretrpele manje udare od ostalih sektora, pa je situacija za prodaju sada i u budućnosti prilično dobra. Uostalom, onaj ko bude kupovao “Telekom” neće razmišljati o sadašnjoj vrednosti, već šta će u budućnosti značiti pet miliona pretplatnika. Dakle, sada jeste dobro vreme da se “Telekom” proda.
Predstavnici opozicije Srbije jednoglasni su da “Telekom” ne treba prodavati i da je način koji se planira neprihvatljiv, jer iza njega stoje politički, a ne ekonomski razlozi. Dubravka Filipovski je ocenila da će se novac od prodaje naći u potrošnji, pošto je državna kasa prazna i da će se ovim finansirati parlamentarni izbori planirani za proleće sledeće godine.
Pre nego što se na međunarodnom tenderu proda “Telekom” neophodno je da se izvrši privatizacija, jer je PTT vlasnik 80 odsto imovine. Naime, Pošte Srbije će sada morati da podele imovinu sa ćerkom koja je prilično zanemarivala majku, a mnogim potezima i nanosila finansijsku štetu. Privatizacija “Telekoma” značiće i kompletnu reorganizaciju “Pošta Srbije” koje su krenule u kapitalni projekat izgradnje Glavnog poštanskog centra.
Na ključno pitanje kojim se većina bavi, da li treba prodati deo ili ceo “Telekom”, ekonomisti jednostavno odgovaraju:
- Ne može drugačije nego da se sve zajedno proda - kaže Kovačević.- Odnosno, Vlada može da odluči da prvo proda “Telekom Srpske”, ali kapital od prodaje mora da ostane u “Telekomu”. Dakle, kad se prodaje beogradski “Telekom” automatski se prodaju i “deca”.
Bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović smatra da su postojale su dve mogućnosti - da država nastavi da investira u tu kompaniju i da jača njenu regionalnu poziciju ili da se ide na prodaju.
- Da je odluka države bila da ova kompanija i dalje ostane u njenom vlasništvu morala je da opredeli značajan nivo investicija kako bi održala njenu lidersku poziciju u regionu, a, imajući u vidu dugoročni razvoj telekomunikacionog biznisa, nije bilo realno očekivati da država izdvaja značajne svote novca za investiranje - zaključuje Vlahović.

IMOVINA “TELEKOMA”
- Najveća vrenodst “Telekoma” su pretplatnici: 5,80 miliona (1,3 miliona postpejd) i oko 50.000 korisnika 3G mobilnog interneta.
- Fiksna telefonija: 3 miliona pretplatnika i kompletna infrastruktura.
- Vlasništvo od 65 odsto u “Telekomu Srpska” (25 odsto je vlasnik PIO).
- Vlasništvo od 51 odsto u crnogorskom “M:telu”.
- Vlasništvo od 50 odsto optičkog kabla u Crnoj Gori koji je postavljen sa Železnicama Crne Gore.
- Vlasništvo nad firmom “Telus” koja obavlja poslove održavanja higijene za “Telekom”.
- Devet MTS poslovnica na najboljim lokacijama u većim gradovima Srbije.

FOND
KAKO u samoj Vladi Srbije kažu, na sednici zakazanoj u petak biće doneta odluka o formiranju posebnog budžetskog fonda iz kojeg će se sredstva od prodaje akcija “Telekoma” ulagati u važne, pre svega infrastrukturne projekte.
- Vrlo je važno da Vlada unapred definiše mehanizam kojim će se ograničiti način trošenja para dobijenih od akcija “Telekoma” - kaže za “Novosti” ekonomista prof. Dejan Šoškić. - Taj neto priliv bi morao da bude na računu posebno namenjenom ulaganju u investicionu potrošnju. Ukoliko se to ne obezbedi, već sredstva kao pri nekim ranijim prilivima od privatizacije završe u potrošnji, to će biti vrlo loše.

ANKETA: DA LI JE TRENUTAK ZA PRODAJU “TELEKOMA”
JURIJ BAJEC,
savetnik premijera Cvetkovića
VLADA će kroz međunarodni tender prodajom 40 odsto akcija i ostaje manjinski vlasnik. Prodaja je stvar procene, ali tržište telekomunikacija je dosta stabilno, pa je trenutak pravi. “Dojče” će imati svoj interes da se pojavi, ali Vlada ovako krupnu firmu ne može da proda drugačije nego na tenderu.
Pitanje je da li “Telekom” u uslovima liberalizacije tržišta fiksne telefonije sa svojim profitnim kapacitetom može da bude dovoljno jak partner. Takođe, pitanje je da li “Telekom” može da nastavi da bude dobar kao što je bio. Uostalom sve to ostaje u Srbiji!
Važno je da li će se dobiti 100 miliona evra manje ili više, ali je bitnija odluka Vlade da će se formirati budžetski fond, jer je Vlada svesna da ne može da imitira ranije situacije.

BOŠKO MIJATOVIĆ,
liberalno-demokratske studije
Ukoliko se na tenderu bude prodavalo samo 40 odsto vlasništva to će značiti da je suštinski namešteno u korist “Dojče telekoma”, jer već ima 20 odsto vlasništva. Ako se prodaje sve onda je način prodaje u redu, nemam primedbi i to podržavam. Mišljenja sam da je privatizacija dobra stvar, jer je “Telekom” u monopolskom položaju do sada je na osnovu toga imao profit. Sada se primenom evropskih propisa ukida monopol i konkurencija će biti jača nego do sada, a država će imati veće poreske prihode uz zaradu od prodaje.
Šta će se dogoditi sa prihodom je veliki rizik, jer ukoliko se ne osnuje fond može da se iskoristi za popravljanje socijalne situacije i predizborne svrhe čemu je naročito sklon ministar Mrkonjić.

MILOJKO ARSIĆ,
član ekspertskog tima premijera
Prodaja “Telekoma” je dobro je rešenje. U prošlosti su bile dve krupne privatizacije, a prva je bila 1997. godine kada je prodat “Telekom” direktnom pogodbom, a novac je potrošen za tekuću potrošnju. Zatim smo imali niz privatizacija sa konkurencijom putem tenedera i aukcija, ali su sredstva većim delom opet otišla u tekuću potrošnju. Ovaj način prodaje je dosta dobro rešenje, jer će biti konkurencija i novac će biti sačuvan, odnosno potrošen za infrastrukturne projekte.
Nije loš trenutak da se “Telekom” proda, jer je tokom krize oblast telekomunikacija dobro prošla, a da bi se država zaštitila trebalo bi da se odredi najniža cena, pa ako se niko ne javi za tu cenu onda da se i ne proda.