Uskoro će privredi, kroz povoljne kredite, biti dostupno oko 1,3 milijarde evra zahvaljujući novim merama koje su zajednički pripremile Vlada Srbije i Narodna banka - kaže za „Novosti“ predsednik Vlade Mirko Cvetković.
* Da li je to vezano za postojeći program subvencionisanog kreditiranja privrede?
- Ovo je potpuno novi set ekonomskih, ovoga puta monetarnih mera, koje u ovoj godini mogu da pomognu privredi da lakše funkcioniše. Pokazalo se, naime, da je tražnja robe i usluga definitivno pala. Potrebna su zato dodatna sredstva koja će biti na raspolaganju privredi. Zato smo u prethodnih mesec dana intenzivno sarađivali sa Narodnom bankom Srbije na projektu koji podrazumeva smanjenje obaveznih rezervi za poslovne banke koje su spremne da obezbede veće plasmane privredi. S druge strane, Vlada je i ove godine donela program subvencionisanog kreditiranja građana i privrede.
* Ta sredstva će biti dostupna poslovnim bankama ili privredi?
- Novac će biti dostupan poslovnim bankama za programe namenjene privredi. Reč je o paketu koji bi trebalo da obeshrabri banke da ta sredstva upotrebljavaju za druge namene. Sa ovom merom se, inače, tokom nedavne posete u potpunosti saglasila i misija MMF.
* Da li je i ova mera usmerena na potrebu promene modela privrede, odnosno veće proizvodnje za izvoz, na šta nas je ovih dana upozorio i MMF?
- Svesni smo da imamo problema sa strukturom privrede i da ona mora da bude izmenjena. Ne postoji nijedna zemlja u svetu sa malim tržištem kao naša, koja je istovremeno razvijena, a nema izvoza. Već duže vremena postoje državni podsticaji za izvoz, koji daju rezultate. Nažalost, ni dvocifreni rast izvoza kao ekonomija nismo posebno osetili, jer je deficit u razmeni ostajao visok zbog izrazito velikog uvoza.
* I, možemo li da se brzo okrenemo većoj proizvodnji za izvoz?
- Mislim da značajno ne možemo podići nivo izvoza u kratkom roku i na tome ćemo da radimo planski i dugotrajno. Kao država nemamo neke prirodne komparativne prednosti, nismo u prilici da pokrenemo neke sofisticirane proizvodnje, već se moramo okrenuti onome što se zove „surova proizvodnja“. Ali, model koji je napravljen sa „Fijatom“ i autokomponentašima može biti dobar primer. Takođe, Srbija ima prostora da značajnije izvozi i poljoprivredne proizvode.
* Gde će ta proizvodnja biti koncentrisana ako je u Srbiji infrastruktura takva da iz mnogih opština odlaze svi koji su radno sposobni - samo u Beogradu ili Novom Sadu?
- Na stvaranju infrastrukture i privrednog ambijenta koji će biti privlačan za investitore ova vlada intenzivno radi od prvog dana svog mandata. Trudimo se da povežemo Srbiju sa ključnom infrastrukturom, jer je to sigurno i za investitore vrlo važno. Sada se pokazuje da su najveća ulaganja koncentrisana na potezima u okolini velikih gradova. Tamo je investitorima za poslovanje jeftinije nego, recimo, u Beogradu, a, opet, blizu su velikog centra. Kada bi se ulagačima otvorile i neke druge mogućnosti, a gde im je proizvodnja još jeftinija, oni bi to svakako prihvatili. Mi radimo na tome da se infrastruktura unapredi u svim delovima Srbije.
* Posetu MMF obeležila je i priča o „evroizaciji“ u Srbiji i o njenim opasnostima. Kako sada, odjednom, preokrenuti svest svih da se okrenu poslovanju u dinarima, posebno kada domaća valuta slabi?
- Slabljenje kursa dinara su najviše osetili građani koji su se zaduživali u evrima, a plate su im u dinarima i u tom smislu im pada kupovna moć. Kod onih koji nemaju to zaduženje, kupovna moć ne zavisi od kursa već od kretanja cena.
Stvoren je loš odnos prema dinaru, koji datira od pre dvadesetak godina. Mislim da je potrebno vremena da se taj odnos promeni, ali je jasno da država treba i mora da podrži svoju nacionalnu valutu.
* Zašto onda država subvencioniše kredite koji su u evrima?
- Sigurno je da tu odluku treba preispitati i okrenuti se paketima poslovnih banaka koji su namenjeni kreditiranju u dinarima.
* Kako da verujemo u domaću valutu ako je ona svakog dana sve slabija?
- Veće poverenje u dinar postojaće kada inflacija ne bude šest već dva odsto. Pri tom, ne može se reći da je kurs nestabilan.
* Privrednici su prošle nedelje sa sindikatima potpisali socijalni pakt i traže da Vlada bude treći partner u tom poslu. Hoćete li im se pridružiti?
- Vlada Srbije je u konstantom dijalogu sa privredom i sindikatima. A, kada je u pitanju sporazum koji pominjete, dobro je da se na istoj strani nađu oni koji obezbeđuju posao i oni koji ga obavljaju. U tom smislu, država može samo da bude zadovoljna.
* MMF je promenio projekciju privrednog rasta, ali samo za pola procenta. Mislite li da je zaista moguće u ovoj godini ostvariti viši rast od tog?
- Mislim da ćemo bez većih problema doći do privrednog rasta od tih dva odsto. Verujem da ćemo statistički dobro proći u ovoj godini, ali je pitanje kako će to ljudi osetiti na svojoj koži. Prema upravo objavljenoj statistici industrijske proizvodnje za januar, jasno je da je, za razliku od prošle godine, kada je ona izrazito padala, sada došlo do rasta. On je, istina, simboličnih 3,7 odsto, ali je, ipak, rast, i ukazuje na promenu strukture privrede, što je ohrabrujuće.
* Poništen je tender za severni krak Koridora 10. Da li to, opet, odlaže ulaganja države u infrastrukturu, a što bi, prema ranijim planovima, trebalo i da povuče rast BDP?
- Poništavanje tendera za severni krak Koridora 10 neće imati uticaja na termin otpočinjanja radova. Ali, u skladu sa zakonskom procedurom, prva tri ponuđača će biti pozvana da isprave projektnu dokumentaciju i verujem da ćemo izabrati izvođača i da će radovi krenuti sa početkom građevinske sezone.
*Objavljeni su podaci da su plate u privredi u odnosu na prošli januar niže 1,1 odsto. Da li, u tom kontekstu, deluje prihvatljivo da plate u javnom sektoru u ovoj godini rastu?
- Ostaje ideja da, ukoliko ostvarimo značajno veći privredni rast, u drugoj polovini godine dođe do odmrzavanja zarada u javnom sektoru u nekom procentu, ili do jednokratne isplate na jesen. Jer, kada se priča o mogućnosti povećanja zarada u javnom sektoru u ovoj godini, to može i loše da se protumači - kao naše odustajanje od programa koji imamo sa MMF. Međutim, mi u potpunosti stojimo iza svih elemenata sporazuma koji imamo sa Fondom.
* Pitanje usklađivanja penzija od aprila naredne godine ostavljeno je kao otvoreno do maja. Zašto o tome niste mogli da se dogovorite sada, već je odloženo donošenje kompletnog zakona?
- Imali smo na stolu dve opcije. Prva je bila da se penzije usaglašavaju sa zaradama, a druga da se indeksiraju u odnosu na rast cena na malo. Mi smo se opredelili da to bude usklađivanje sa rastom zarada u javnom sektoru. Na taj način se država postavlja isto prema svima koji dobijaju primanja iz budžeta. Za maj su ostavljeni pregovori jer još nije jasno definisano da li, u ovom slučaju, u javni sektor ulaze i državna preduzeća, ili samo administracija, prosveta i zdravstvo. Ovoj ideji smo najbliži, jer javni sektor je, ipak, pod našom kontrolom. U narednih nekoliko godina trošak penzija će iznositi oko 10 odsto BDP, kao što je dogovoreno sa MMF.
* Zašto se traži rešenje za usklađivanje penzija sa platama u javnom sektoru samo za 18 meseci a da se kasnije indeksacija vrši u odnosu na inflaciju. Da li zato što su upravo ti meseci predizborni?
- Procenjeno je da je period od 18 meseci dovoljan da se saniraju posledice nakon dvogodišnjeg statusa zamrznutih penzija. Inače, u pitanju je usaglašavanje koje se vrši tri puta, na svakih šest meseci. Poslednje usaglašavanje obaviće se kada izbori prođu.
* Kako, kao premijer, gledate na činjenicu da je peticiju za vanredne izbore potpisalo milion ljudi?
- Tu akciju opozicionih stranaka vidim kao legitiman način političke borbe, koji nema poseban uticaj na rad Vlade i ne može izazvati nestabilnost.
* Deo vašeg kabineta naći će se uskoro pred prekršajnim sudijom zbog nalaza DRI. Mislite li da je kazna do 50.000 dinara za ministre dovoljna ili je to zapravo samo loša poruka građanima.
- Zaprećene kazne su takve zato što je tako predvideo zakon u skladu sa težinom prekršaja. Nisu u pitanju kazne koje su namenski utvrđene za ministre. Prekršaji koji su pomenuti u izveštaju revizora ne odnose se na nenamensko trošenje novca, već na nepoštovanje procedura. Verovatno se tako radilo desetinama godina, ali nije bilo kontrole revizora koja postoji danas. Verujem da se sada, i pre nego što se deo ministara pojavi pred prekršajnim sudijom, o tim procedurama mnogo više vodi računa.

PERAČI PARA
* Da li ste kao direktor Agencije za privatizaciju ili ministar finansija imali svest o tome koliko je ljudi sa kriminalnim dosijeom kupovalo društvene firme u Srbiji?
- Dok sam radio u Agenciji za privatizaciju nikada nisam čuo za imena koja se danas pominju u kontekstu zloupotreba procesa privatizacija. Moj stav o tome se pokazuje sada, jer su, dok sam premijer, pokrenuti mnogobrojni procesi protiv takvih aktera privatizacije.

TRAŽIMO PARTNERA
* Nezvanično se čuje da ipak ima zainteresovanih za partnerstvo u „Jatu“. Hoće li nacionalni avioprevoznik biti prodat ove godine?
- Ne verujem da će u toku ove godine biti okončan proces privatizacije „Jat ervejza“. Već dugo pokušavamo da pronađemo strateškog partnera za ovo preduzeće, koje ima velike gubitke. Vlada razgovara sa aviokompanijama i investitorima koji imaju jasan plan ulaganja u „Jat“. O partneru ćemo odlučiti nakon javnog poziva, koji ćemo uputiti zainteresovanima.

NEMA PROMENA U VLADI
* Privrednici nezvanično opet govore o rekonstrukciji Vlade. Kažu, sada „kozmetička“, a u maju ozbiljnija. Mislite li da će Vlada ostati u ovom sastavu do kraja mandata?
- Tema rekonstrukcije Vlade je večna tema, ali se na tom planu trenutno ništa ne dešava.