“Pule” vredi 1.000 evra

 JEDNA od srpskih zabluda da je magarac lenja, glupa i beskorisna životinja, na najefektniji način demantuju u Specijalnom rezervatu “Zasavica” kod Sremske Mitrovice: ovde je upravo proizveden prvi sir od magarećeg mleka čija će cena biti neverovatnih 1.000 evra za kilogram.
Po saznanjima Slobodana Simića, upravnika rezervata “Zasavica”, ovdašnji sir - ekskluzivac “Pule”, nazvan po magarećem mladunčetu - preuzeće svetski primat do sada najskupljem siru od mleka losa, koji košta 500 dolara.
- Naš je duplo skuplji, jer je za kilogram sira potrebno 25 litara magarećeg mleka, a tu količinu jedna magarica može da “proizvede” za dve godine - ponosno pokazujući prvi primerak sira, od pola kilograma, donetog iz pušnice, kaže nam upravnik Simić.
Sir-ekskluzivac proizvodiće se isključivo po porudžbini, prvi put će biti promovisan na predstojećem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, a Simić očekuje veliko interesovanje.
Na Balkanu magarice se muzu jedino u “Zasavici”. U ovdašnjim štalama 80 magarica podvrgavaju se muži tri puta dnevno i to ručno, jer za tako mala vimena još nije osmišljena muzilica. I u nedelju je to bio posao Merole Kunić, Makedonke rodom iz Strumice, koja se pre pola godine udala u Srem.
- Magarac je pametna i osećajna životinja - kaže Merola, dok uvežbanim, blagim pokretima, povlači maleno vime svetlo-smeđe dugouhe životinje. Naviknuta na Meroline ruke, magarica, ukopana u mestu, strpljivo osluškuje zvuk tankog mlaza koji se zabada u dno plitke, crvene posudice.
Dok Marola muze, od magarice do magarice, prati je čuvar Andrija Pavlović, sa posudom od šest-sedam litara, pokrivenom kuhinjskom krpom. Kada se sve tri dnevne operacije muženja privedu kraju, jedva se napuni posuda u Andrijinim rukama. Jer, sve magarice zajedno daju ukupno pet-šest litara mleka.
U posebnoj pregradi štale smeštene su bremenite magarice. One daju još manje mleka, a tako će biti i kada se opule, posle 380 dana. Polovinu dragocene bele tečnosti sisaće mladunče, a ako nešto pretekne sakupljaće se za skupoceni sir.
Ambiciozni upravnik Simić već 20 godina vraća magarca iz zaborava. Strpljivo obnavlja ovu zaboravljenu tvrdoglavu životinjsku vrstu, dajući “trgovcima” iz Srbije, Sandžaka i Makedonije po 150 evra za primerak. Krdo, sve brojnije, oplođavala su dva magarca. Samo vredni magarac Đura ostavio je potomstvo koje broji 50 puladi.
- Koliko smo potcenili magarca, shvatio sam kada sam video da u Italiji, Francuskoj i Holandiji imaju 14 magarećih rasa. Tamo se o magarcu govori sa uvažavanjem, o njemu se pišu naučne studije, a od njegovog mleka prave se pomade za lice i sapun za ruke. Belgijanci proizvode liker. Ozbiljnije proizvodnje sira nema, jer je to suviše spor proces - kaže upravnik “Zasavice”najavljujući povratak banatskog magarca. Poneki primerak opstao je u zabačenim siromašnim selima Banata.
Magarećim mlekom se nekada lečio magareći kašalj, a Banaćani, skloni pomodarstvu, odgurnuili su svog magarca u zaborav, mada je kašalj vremenom prerastao u bronhitis i astmu, od kojih naročito pate Vojvođani. “Zasavica” ima dugoročan cilj da od dve vrste magaraca, srpskog i banatskog, napravi svetski brend.

KLEOPATRA
SVOJSTVA magarećeg mleka cenili su i stari Egipćani.
Znajući da baš ovo mleko čuva žensku lepotu, kraljica Kleopatra kupala se u magarećem mleku.
Za jednu njenu kupku svakodnevno je muženo i po 1.000 magarica.

MLEKO KAO MAJČINO
MAGAREĆE mleko je lekovito jer je po sastavu slično majčinom (ljudskom). Sadrži antialergene, jedan odsto mlečne masti i pije se isključivo sirovo, jer bi prokuvavanjem izgubilo dragocene sastojke. Naročito bi “ispario” vitamin C, koga u magarećem mleku ima 60 puta više nego u kravljem. Litar mleka staje 40 evra.