PRIVATNI kapital bi ove godine trebalo da počne da ulazi u srpska javna komunalna preduzeća. Radna grupa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja završila je nacrt strategije njihovog restrukturiranja. Uskoro će se naći u javnoj raspravi, a stručnjaci i zaposleni u ovom sektoru uveliko upozoravaju da se njihovi i ciljevi autora strategije - definitivno razilaze.
Nacrt strategije predviđa da se u sektoru voda već do drugog kvartala ove godine izaberu četiri do šest većih sistema koji su pogodni za učešće privatnog sektora. Do kraja godine treba da se formuliše pristup za privlačenje strateških investitora, a do kraja iduće da se angažuju međunarodni savetnici za transakcije.
Glavna zamerka struke na predloženi tekst je što bi, kako je oni tumače, privatnici mogli da kupe sve.
- Naš cilj je zaštita nacionalnih i državnih interesa - objašnjava Branimir Ljumović iz Privredne komore Srbije. - Radna grupa je potvrdila sve naše ocene, ali razilazimo se u onome što hoćemo da postignemo. Oni hoće ulazak privatnog kapitala po svaku cenu. Nema interesa za privatizaciju daljinskog grejanja zbog oscilacija cene energenata na tržištu, pa investitor ne može da sagleda da li će imati profit. Ali, zato idu na velike specijalizovane vodovode - beogradski, niški... Po njihovom mišljenju, sve može da se privatizuje. To dokazuje da treba promeniti postojeće zakonske propise, po kojima se može prodati do 49 odsto preduzeća, i dozvoliti punu privatizaciju.
Najosetljivije pitanje je privatizacija vodovodnih sistema. Ljumović ističe da se proizvodnja i distribucija vode nikako ne mogu prepustiti privatniku.
- Isto važi i za odlaganje i deponovanje smeća. Možete da date nešto, ali nikako kontrolu, jer bi neko mogao da na deponiju ostavi redioaktivan otpad. Time bi za dan isplatio svoje ulaganje, ali trajno bi devastirao zemljište i ugrozio zdravlje građana - napominje Ljumović. - Striktni smo i u stavu da nikako ne smeju da se privatizuju groblja.
Potrošači od ulaska privatnog sektora u komunalne delatnosti strepe najpre zbog korekcije cena. Profit podrazumeva veće cene.
- Ovde se na interesantan način garantuje određivanje profita, a šta će se desiti ako dobije koncesiju na komunalnu delatnost sa građanima koji nisu u mogućnosti da plaćaju ekonomsku cenu - ističe Ljumović. - Mi smo svesni situacije i nemogućnosti da u jednom dužem periodu možemo da imamo cenu kao u Evropi. Korekcija cena mora da ide postepeno. Bitno je da u nju uđe i razvojna komponenta. Imate primer britanske železnice. Ona se ponovo nacionalizuje, jer privatnici nisu imali interesa da ulažu u infrastrukturu.

LOŠI PRIMERI
PREDSTAVNICI Beograda tokom 2008. godine učestvovali su na forumu u Beču čija je tema bila pitanje privatizacije vodovoda. Učesnici su zaključili da su komunalne delatnosti, a posebno one u oblasti vodovoda i kanalizacije, od opšteg interesa i strateškog značaja za državu, pa ih nije dobro privatizovati. Dobro je privatizovati samo određene delatnosti, koje nisu u funkciji osnovne.
- Zamereno je što su kao primeri dobre prakse dati Bugarska, Rumunija i Mađarska - kaže Branimir Ljumović. - A Budipmešta je prodala svoj vodovod, koji sada otkupljuje po tri puta većoj ceni. Imate primer Beča, koji ne razmišlja da ikad proda svoj vodovod. Česi su kupili toplanu u Zaječaru, ljudi nisu uspeli da plaćaju račune i ona je otišla u stečaj. Država će morati ponovo da je kupi.