Kredit nema ko da uzme

 Čak 13 projekata za koje je srpskim državnim institucijama Svetska banka dala novac pre više godina još nije okončano.
Među neslavnim rekorderima nalazi se projekat navodnjavanja i drenaže, vredan 75 miliona dolara, čija je realizacija započeta 2006. godine. Tu su i projekti reforme penzionog sistema, poljoprivrede, kao i podrška zvaničnoj statistici.
Kao najčešće pominjano obrazloženje - koje su, kako saznajemo, dobili i visoki predstavnici Svetske banke koji bar nekoliko puta godišnje dođu u Beograd ne bi li se raspitali šta se dešava sa projektima za koje je iz Srbije tražen novac - navodi se to što je zbog prečestih izbornih ciklusa u našoj zemlji stalno dolazilo do novih i novih imenovanja (i smenjivanja) šefova projekata. Takođe, za realizaciju nekih projekata navodno je potrebna i određena projektna dokumentacija, a pribavljanje svakog „papira“, kao što je poznato, kod nas traje mesecima.
Među dugonajavljivanim a još nerealizovanim projektima jeste i projekat regionalnog razvoja Bora. On, navodno, „stoji“, jer još nisu rešena sva imovinska pitanja u vezi sa gradnjom nove topionice. Kako je, do tada, navodno iluzorno trošiti novac na otklanjanje posledica zagađenja, sredstva u iznosu od 40 miliona dolara i dalje stoje.
Za razliku od ovih, „starih“ projekata, kod zajmova koji su odobreni u 2009. godini, prema tvrdnji pomoćnika ministra finansija Zorana Ćirovića, nema nikakvih kašnjenja.
- Srbija je prošle godine imala tri programska zajma ugovorena sa Svetskom bankom - ističe Ćirović. - Za jedan, vredan 34 miliona dolara, sredstva su povučena, a preostala dva su u fazi pripreme za povlačenje novca.

NIP
MINISTAR za NIP Verica Kalanović izjavila je u utorak da problem nije samo neiskorišćenost zajmova Svetske banke, već i realizacija programa iz domaćih izvora. - Srbija ima kadrove koji nisu spremni da po procedurama Ministarstva za NIP i svetskih finansijskih institucija povlače sredstva transparentno i određenom dinamikom - zaključila je Kalanovićeva.

PROBLEMI
ZA projekat reforme penzionog sistema u pitanju su zapravo konsolidacija naplate i reforma penzijske administracije, za šta je do sada povučeno samo 30 odsto sredstava. Ukupan zajam iznosi 17,7 miliona evra, a povučeno je svega pet miliona - objašnjava Ćirović.