VEĆ sada je izvesno da ćemo sledeće godine, verovatno i više puta, morati da povećavamo participaciju za preglede i lekove. To je jedini način da prebacivanjem tereta na one koji imaju, održimo sadašnji nivo zdravstvene zaštite - izjavio je u intervjuu ”Novostima” Tomica Milosavljević, ministar zdravlja
* Vlada, ipak, i u oblasti zdravstva očekuje smanjenje troškova. Može li da se uštedi?
- Ne možemo da smanjimo trošak jer je on sada najniži mogući. U Srbiji svega dva i po miliona ljudi plaća doprinos za zdravstvo, a sedam i po miliona se leči. Imamo jedva 300 evra po stanovniku godišnje za zdravstvo, a cene savremene tehnologije su sve više i lečenje sve skuplje. Zdravstvo je jedini deo javne potrošnje koji je već ostvario uštedu u ljudskim resursima. Iz zdravstva je otišlo 14.000 ljudi, a primljeno je samo 4.000.
* Šta preporučuje Svetska banka?
- Izveštaj Svetske banke ”Kako postići više sa manje”, upravo podseća Srbiju da treba da se proteže onoliko koliko joj je guber. Ni Svetska banka ni MMF nisu rekli - smer kojim idete je loš, imate više zaposlenih, trošite mnogo novca, efekat vam je nikakav. Nego su nam rekli - mnogo toga je urađeno, hajde da vidimo šta možete još.
* Odakle ćete početi?
- U zdravstvu prvo mora da se promeni način finansiranja, nadam se već 2010. godine. Nagrađivanjem rada i kažnjavanjem nerada postići ćemo bolje rezultate. Drugo, nedisciplina u zapošljavanju je činjenica, i to ćemo preispitati.
* Da li ćete zatvarati ili spajati domove zdravlja koji rade sa malom iskorišćenošću, kao što je posle analize rada ovih ustanova predložila Svetska banka?
- Da li treba da zatvorimo domove zdravlja u Trgovištu, Bosilegradu u Beloj Palanci? Činjenica je da prema broju stanovnika tu ne bi trebalo da imamo domove zdravlja, ali ne mogu takva pitanja da se svedu samo na ekonometriju. Zatvaranjem ovih ustanova ostvarili bismo minimalnu uštedu, a šteta bi bila veća od koristi. Nećemo zatvoriti nijedan dom zdravlja.
* Iako se priznaje da naše zdravstvo po opremi ne može da parira sistemima u zemljama EU, ipak se predlaže smanjivanje dostupnosti novih tehnologija?
- Nismo ni dostigli optimalan nivo opremljenosti da bismo mogli da stanemo, pa da to bude najvažnija ušteda. Oprema će biti kupovana dinamikom kojom je neophodna. Ne možemo da zastanemo sa nabavkom respiratora pred pandemiju gripa. Ako se desi ogroman ”lom” neće Svetska banka da kaže: ”Evo, mi smo krivi, mi smo vam rekli da zastanete”, nego će biti odgovorni ministar zdravlja i Vlada, koji nisu shvatili da im preti veliki izazov.
* Šta je po vašem mišljenju trenutno najslabija karika srpskog zdravstva?
- Glavni problem srpskog zdravstva nisu ni oprema, ni zgrade, nego odnos prema pacijentu. Normalo je da čovek u bolnici, kada je najranjiviji, očekuje da ste ljubazni i da se smešite i kad vam nije do ljubaznosti i osmeha. To su mnogi doktori i sestre zaboravili. Mi smo suviše razmaženi, mislimo da je radno mesto zapečaćeno, da niko ne može da bude pomeren. Ta izvesnost radnog mesta je loša, ubija kvalitet i hrani uravnilovku.
* Kada očekujete da ćemo dobiti vakcine protiv novog gripa izazvanog virusom H1N1?
- Početkom sledeće godine. Očekujem da će u prvih nekoliko meseci biti vakcinisano najugroženije stanovništvo.
* Da li će biti razmatrana kupovina dodatne količine, ”preko” tri miliona doza vakcina, za koje već stojimo u redu?
- Stav radne grupe je da treba da se vakcinišu svi građani, i to nije sporno, samo pitanje je da li sve treba vakcinisati odmah ili u naredne dve godine. Međutim, vakcina sama po sebi, kao i svaka druga vakcina, nosi određeni rizik od neželjenih efekata. Što više ljudi se vakciniše, biće veći broj neželjenih efekata. Veliko je pitanje za koga vakcina treba da bude obavezna, a kome treba da bude samo ponuđena. Ako pandemija bude slabija i nema mnogo smrtnih slučajeva, biće pitanja što smo toliko vakcinisali. Ako bude snažna pandemija, koliko god da vakcinišete pitaće vas zašto niste više vakcinisali. Moramo da budemo oprezni, jer to je veliki trošak. Doza neće biti jeftinija od nekoliko evra.

NE MOGU DA BUDEM GAZDA SVIMA
* Kako je moguće da se epiduralna anestezija u GAK ”Narodni front” naplaćuje, a u GAK u KCS je o trošku osiguranja?
- Zato što ginekološka struka ne ume da odgovori na prosto pitanje da li je epiduralna anestezija deo standardnog porođaja ili ne. Ali, ljudi moraju da shvate da su zdravstvene ustanove pravna lica i da imaju neku svoju autonomiju, ne mogu ja da budem glavni gazda svake bolnice. U glavama ginekologa Srbije još nisu sazreli ni otac na porođaju, ni epiduralna anestezija. To je njihova odgovornost i oni treba da budu prozivani.

LEKARI SE NAJVIŠE OPIRU
* Kada očekujete da će prvi pacijenti iz Srbije moći da se upišu na listu čekanja evropske organizacije za transplantaciju?
- Nadam se da sam u četvrtak uspeo da ubedim UO Eurotransplanta da Srbija treba da bude deo te organizacije. Očekujem da ćemo preliminarni ugovor potpisati do sredine sledeće godine, i već tada ćemo moći pacijente iz Srbije da stavimo na listu u Lajdenu, iako Srbija nije punopravan član. Najviše otpora ima pre svega među lekarima koji tu vide sečenje sopstvenih privilegija, jer neće odlučivati ni o čemu, nego će im stizati odluka kojem čoveku šta presađuju.