Zvezda prvi “galeb”

U AEROKLUBU “Galeb” užurbano se pripremaju za veliki aeromiting zakazan za sledeći vikend. Glancaju kabine, proveravaju motore, dogovaraju kako će nadletati nebo nad Batajnicom. Zvezda radionice na Aerodromu Lisičji jarak je “galeb G1” serijske oznake 23001. Baš je on prvi “galeb” koji je pre skoro pola veka izašao iz Fabrike aviona “Soko” u Mostaru. Posle njega, krenula je proizvodnja ovih “ptica” koje su kasnije stigle do najudaljenijih tačaka sveta. I danas ga ima - od Bliskog istoka, do Australije i Amerike.
Ovaj naš mlaznjak poleteo je prvi put 1961. godine, a posle remonta, mogao bi ponovo da se vine u vazduh već za nekoliko meseci. O “galebu”, između ostalih, brine aviotehničar Aranđel - Aca Mihić, koji je na njemu radio i kao mladić, kada je avion pravljen u Mostaru.
- Ko bi sanjao da ćemo se ponovo sresti baš ovaj “galeb” i ja, i to na Lisičjem jarku - pita se Mihić. - Ja sam mu radio limariju, pa mi je i sada posao da ga doteram kako bi što bolje izgledao. Mora da bude spreman za aeromiting, iako neće leteti. Biće izložen, ali će leteti isti ovakav, samo drugog serijskog broja.
A ovaj “galeb” samo je jedna od letelica flote oldtajmera ovog aerokluba. Kažu, još pre deset godina počeli su da prikupljaju stare avione. Jer, objašnjavaju, takve eskadrile starih aviona imaju i ponose se njima sve ozbiljne zemlje.
- Svi smo se mi ovde skupili iz ljubavi. I piloti i tehničari. Pokušavamo da napravimo što bolju eskadrilu nekada vojnih aviona - priča nam pilot Davorin Pavlović, pukovnik u penziji. - Vojnu akademiju završio sam pre 42 godine i od tada leteo na 45 modela aviona. U vazduhu proveo 5.250 sati. A za ovaj aeromiting leteću u “kraguju”, lako borbenm avionu, namenski pravljenom za gerilsku borbu i partizansko ratovanje.
Osim ovog “kraguja”, u “voznom parku” čuvaju još pet aviona - po dva “galeba G2” i “utve 66” i još jednog “kraguja”. Svi su nekada bili u sastavu Ratnog vazduhoplovstva, stariji su od 40 godina. Četiri su u voznom stanju.
- U ovome što radimo, tehničari su bitniji od pilota, jer pilot može da bude bilo ko. Tehničari treba da ožive ove avione - kaže Vladimir Bojović, predsednik AK “Galeb”. - To nije nimalo jednostavno. Olakšavajuća okolnost je što su ti avioni još živi, lete u Americi, Engleskoj, Libiji... A da bi se od dve tone gvožđa napravilo nešto što leti, potrebno je od 25.000 do 40.000 evra.
Za starije avione, objašnjava Bojović, treba mnogo više i para i vremena. Da bi se jedan avion iz Prvog svetskog rata doveo u letno stanje potrebno je oko osam godina i najmanje pola miliona evra.
U ovom klubu zasada nemaju ambicija da nabavljaju ovoliko skupe avione. Ali, imaju planove za još nekoliko domaćih modela. Sledeći koji bi trebalo da stignu u eskadrilu oldtajmera su “jastreb” i “utva 66” sa hidroplovcima.
- Nama je sve ovo igra. Uživamo, putujemo na aeromitinge, i to više u inostranstvo, nego po zemlji. Bili smo svugde, od Engleske do Bugarske. Posle se vratimo pa još dve nedelje prepričavamo utiske. Ova igra dozvoljava nam da nikad ne odrastemo - zaključuje Bojović.

OBIŠAO SVET
U SRBIJI je u privatnom vlasništvu šest-sedam “galeba”. Svojevremeno su mnogi izvoženi za inostranstvo, a jedan je uspeo da obiđe ceo svet. Prodat je iz tadašnje Jugoslavije u Ameriku. Posle je dobio novog vlasnika, koji ga je razmontirao i poslao na Novi Zeland, pa prebacio u Australiju. Na kraju, vlasnik, inače poreklom iz Srbije, vratio ga je ovde.

NASTUP
NA AEROMITINGU zajedno će da nastupe u jednom trenutku tri aviona - “galeb”, sa pilotima Marjanom Jelenom i Vladimirom Bojovićem, “utva 66” kojom će da upravlja Mirko Anžel, i “kraguj” sa pilotom Davorinom Pavlovićem.