Novi talas smrti zapljusnuo je Srbiju. Prošla nedelja je bila posebno crna. U Egiptu je stradalo osmoro naših građana, u Beogradu je četvoro izvršilo samoubistvo, a u Novom Sadu i okolini je sedmoro ubijeno. U bolnicama je zbog nedostatka krvi i teških bolesti na samrti nekoliko stotina ljudi. Drugim rečima, mrtvih je sve više, a mesta na grobljima sve manje.
- Samo u Beogradu, tokom prošle godine sahranjene su 12.254 osobe, od kojih je 2.327 kremirano - kaže Maja Nikolić, sekretar Udruženja “Oganj”.
- Godišnje u našoj zemlji umre više od 100.000 ljudi - tvrde srpski lekari.
U Srbiji opšta stopa smrtnosti stalno raste i trenutno iznosi 1.434 pokojnika na 100.000 stanovnika. Najnovija istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” su pokazala da je tokom 2007. godine u Srbiji najviše ljudi umrlo u Zaječarskom okrugu (1.987), Pirotskom (1.757) i Severnobanatskom okrugu (1.749). Najmanji rizik umiranja bio je u Raškom, Zlatiborskom okrugu i Beogradu (1.262). Nažalost, i stopa smrtnosti odojčadi u Srbiji je 8,13 na 1.000 živorođenih. Da ne govorimo o sve realnijim pretnjama da Srbiju na jesen čeka opasna pandemija svinjskog gripa.
- StatistiČki gledano građani Srbije sve duže žive, sve više stare, ali brže umiru i sve ih je manje. Vodeći uzroci umiranja u našoj zemlji gotovo su identični onim u Evropi. Gotovo svaki drugi stanovnik Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova (oko 60.000 ljudi), svaki peti od malignih tumora i svaki 12. od posledica povreda, dijabetesa i hroničnih nezaraznih bolesti. Ovi poremećaji zdravlja čine više od 85 odsto svih uzroka smrti u Srbiji - potvrdio nam je dr Dragan Miljuš, jedan od autora studije “Zdravlje stanovnika Srbije 1997-2007” instituta “Batut”.
Problem je, međutim, u tome što je Srbija po smrtnosti od srca i kardiovaskularnih boleseti, malignih oboljenja i suicida, među prvima u Evropi. Tome, kako su stručnjaci “Batuta” utvrdili, najviše doprinose loši uslovi života u Srbiji. Glavni preduslovi lošeg života u Srbiji su siromaštvo, nezaposlenost, starost, zagađena životna sredina, nizak ekonomski standard, slaba i loša ishrana, preterana upotreba alkohola, duvana i narkotika.
- Srbija je rekorder po broju smetlišta i količini smeća (230 kilograma) po stanovniku. Imamo 113 nehigijenskih deponija za čvrste materijale, 29 naselja izloženih dimu i čađi. Tokom prošle godine registrovano je 1.858 bacanja smeća u vodotokove, a 2.436 bacanja u vlastito dvorište - tumači nam studiju dr Dragan Miljuš.
Uz to naša ishrana je neredovna, sa mnogo mesa i masti, a sa malo ribe, povrća i voća. Posledice jedenja pečenja i usred leta, na saborima ili slavama jeste gojaznost odraslih, ali i 56 odsto dece, koja su dobila visok krvni pritisak. Cigarete troši svaki treći muškarac i svaka četvrta žena. I naša dece sve češće puše. Čak tri četvrtine žitelja aktivno pije alkoholna pića u većim količinama. I deca su stekla običaj da, na primer, kupuju “đačko pivo” u plastičnim flašama od 2 litra i odlaze na Kalemegdansku ili Petrovaradinsku tvrđavu da “se urade”.
- Mi smo jedan depresivan narod koji nema želju da se bori da spase svoj život od smrti i da bolje živi. To nije slučajno, jer srpski narod već dve decenije živi pod snažnim stresom i u depresiji. Preživeli smo rat, bombardovanje, sankcije, sad smo u ekonomskoj krizi. I umesto da se borimo za bolji život, mi kao nacija nastavljamo da živimo rizično. Ubijamo se velikim količinama hrane i pića, alkoholom i duvanom, koji izazivaju infarkt i rak - otkriva nam kardiolog Hadži Višeslav Tanović.
GodiŠnje od kancera samo u Rasinskom okrugu oboli oko 1.100 ljudi, dok umre oko 530 stanovnika. Kod žena je najčešći rak dojke, karcinom materice i debelog creva. Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća, debelog creva i prostate.
Žitelji naše zemlje zato hronično pate od prevremenog umiranja. Trenutna prosečna starost u našoj zemlji je 42,2 godine kod žena, a 39,6 godina kod muškaraca. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da prosečno trajanje života u Srbiji treba da bude 73,5 godina. To je znatno manje od Austrije, Holandije i Nemačke (80 godina), slično kao u Rumuniji i Poljskoj, ali više od Ukrajine i Kazahstana (68 godina).
Profesor Marko Mladenović kaže da smo imali šansu da budemo jedan od najvećih naroda u Evropi, a pogotovo na Balkanu, samo zato jer smo depresivni:
- Mi smo samoubilački narod. Nismo genetski snažan narod kao Jevreji. Nemamo neki svoj kredo u koji bismo se zaklinjali. Izgubili smo sposobnost i da se razmnožavamo i da opstajemo. Umesto toga - bežimo od života, što je još jedan od vidova nestajanja - zaključuje Marko Mladenović.
To bežanje od života je očigledno jer, kako kažu naši sagovornici, u Srbiji građani pridaju malo značaja očuvanju zdravlja i preventivi od opakih bolesti.
- Prevencijom i kontrolom hroničnih nezaraznih bolesti moguće je značajno poboljšati zdravlje, a samim tim i produžiti ljudski vek. Zdravlje se može poboljšati simultanom prevencijom na individualnom i populacionom nivou, smanjenjem nejednakosti u zdravlju, zajedničkom akcijom zdravstvenog i nezdravstvenih sektora, skriningom pojedinih preventivnih nezaraznih bolesti i preventivnim intervencijama i promocijom protektivnih faktora. Poznato je da ako se eliminišu faktori rizika, može da se smanji broj obolelih od bolesti srca i krvnih sudova i dijabetesa za 80 odsto, a malignih bolesti za 40 odsto - kaže dr Dragan Miljuš.
Međutim, naši ljudi ne idu kod lekara, dok se ne nađu u velikim zdravstvenim problemima. Jedan lekar je definisao tu pravu srpsku boljku:
- Živimo kao hajduci, a umiremo kao bednici!
Profesor dr Hadži Višeslav Tanović, vlasnik Internacionalne klinike “Srce” smatra da moramo hitno da menjamo naš rizični način života i loš odnos prema zdravlju da bismo prestali brzo da umiremo.
- Da bismo promenili naše običaje prežderavanja i opijanja, lošeg odnosa prema zdravlju i rituale oplakivanja smrti, potrebno je da postoji politička volja vlasti, ali i crkve, da menjaju svoj narod. Mediji tu volju treba da pretvore u dugoročnu kampanju promene svesti i naših tužnih običaja. Jer, samo optimistički raspoloženi narodi koji se bore za život idu napred, dok depresivni narodi stoje u mestu i propadaju - kaže dr Hadži Višeslav Tanović.

UZROCI SMRTI
PROŠLE godine je u Srbiji umrlo 102.805 osoba. Najveći broj njih su bili Srbi sa lošim zdravljem i navikama. Bolesti srca i krvnih sudova ubili su 60.000 ljudi, maligna oboljenja - 20.000, pušenje duvana - 10.000, samoubistva “ugase” 1.358 života, saobraćajne nesreće - 989, ubistva - 99. A zbog povrede na radu, slučajnih stradanja, alkoholizama i narkomanije život izgubi još 56 osoba. Sida je odnela 13 života.

ISKONSKI STRAH
- Srbi javno promovišu smrt i sve običaje vezane za pokojnike, a tajno se zapravo strašno boje smrti. I to više nego neki drugi narod. Amerikanci i Englezi su, na primer, gotovo ravnodušni prema umiranju, jer imaju veću brigu, a to je borba za život. Srbi iz straha od neizvesnosti neguju kult smrti, primenjuju rituale sahrana umesto običaja radovanja životu i uspesima - tvrdi profesor Hadži Višeslav Tanović.

RIZICI PO ŽIVOT
STRUČNJACI instituta “Batut” su utvrdili listu glavnih rizika po život u Srbiji. To su fizička neaktivnost - 74,3 odsto, visok krvni pritisak - 46,5 odsto, konzumiranje alkohola - 40,3 odsto, pušenje duvana - 33,6 odsto i gojaznost - 18,3 odsto.
- Oni ljudi koji nisu umrli zbog ovih rizika izgubili su zdrave godine života. Pušačima duvan “ukrade” 32 godine, a gojaznima “jaka hrana” oduzima čak 15 godina od života - kaže dr Dragan Miljuš.