Konvoj bogatstva

 GOTOVO sedam decenija ne zna se sudbina državnog novca, zlata, stranih valuta, obveznica, akcija, obligacija i kreditnih pisama privatnih lica Kraljevine Jugoslavije koji su aprila 1941. godine krenuli iz Beograda u konvoju od 57 kamiona ka Nikšiću i Trebinju. Vrednost tog transporta nikada nije do kraja procenjena.
Hroničari su zapisali da je po naređenju pukovnika Petra Vukčevića 88 sanduka sa zlatom komisijski predato načelniku nikšićkog sreza, dok je vazduhoplovni brigadni đeneral Borivoje Mirković dobio naređenje da 15. aprila avionima za Grčku evakuiše, pored ostalog, 204 sanduka državnog zlata koje je dovezeno iz Mostara na nikšićki aerodrom Kapino polje. Đeneral je službeno primio 10.200 kilograma zlata, 166 sanduka sa zlatnim kovanim novcem (8.300 kilograma) i 38 sanduka sa zlatnim polugama teškim 1.900 kilograma.
Mladi kralj Petar Drugi Karađorđević stigao je 13. aprila u manastir Ostrog, koji je bio predviđen kao sigurno sklonište kralja i vrhovne komande. Sa njim su stigli i ministri, đenerali, ađutanti.
Dva dana kasnije, u utorak 15. aprila, kralj Petar je sa pratnjom napustio zemlju sa nikšićkog aerodroma. Avion tipa "savoja marketi CM 79" kojim su upravljali major Sofilj i kapetan Ivan Dominiko poleteo je za Atinu oko 13.30. Prilikom sletanja aviona na atinski aerodrom jedan sanduk sa zlatom se otkačio i usmrtio ministra Marka Dakovića. Istog dana u tri tromotorna bombardera emigrirao je ostatak kraljevske vlade noseći još oko 282 kilograma zlata.
- Ko zna gde je sve završilo toliko silno bogatstvo - kaže za "Novosti" Luka Božović (87) iz nikšićkog sela Trepča, jedini živi svedok koji je kao pripadnik prateće čete Udbe aprila 1945. godine svojim rukama iz Donjeg manastira iznosio iz Trebješke pećine sanduke sa zlatnim polugama. - Načelnik Udbe bio je Savo Brković koji nas je jedno veče okupio i uputio ka ostroškoj svetinji. Nismo znali gde idemo, jer nam je samo kratko rečeno - na položaj! Pomislio sam da krećemo u još jednu od akcija hvatanja onih koji su izdali naš pokret. Međutim, kada smo stigli na odredište bili smo nemalo iznenađeni. Rečeno mi je da ostanem kod vozila Sava Brkovića, dok su se ostali udaljili i uputili ka ostroškim stenama.
- Vrlo brzo su počeli da se vraćaju sa velikim drvenim sanducima. I ja sam prihvatio nekoliko i pomogao drugovima da ih smestimo u kamion, dok je jedan završio u gepeku vozila načelnika Udbe - priseća se Božović. - Prvi i poslednji put u životu bio sam pored bogatstva neprocenjive vrednosti i prožimao me čudan osećaj. Da je tekla reka zlata, verujte da je ne bih pogledao. Svi znamo kako su se zatrle mnoge porodice koje su se polakomile na bogatstvo, zaboravljajući da od tuđega tuga bije. Ceo posao smo završili prilično kasno, kada smo se zatim uputili ka Cetinju i sanduke uneli u zgradu francuske ambasade. Nigde nije bilo žive duše, jer smo ceo posao odradili u najvećoj tajnosti. Blago se nije dugo zadržalo u Cetinju, već je posle dan ili dva svoj put nastavilo ka tadašnjem Titogradu. Prethodno smo teške sanduke utovarili u hladnjače Crvenog krsta i pravac Ćemovsko polje, odakle su avionom odleteli za Beograd.

PEĆINSKE PARE
DEO novca iz Trebješke pećine obreo se kod naroda. Novčanice koje su kratko vreme bile u opticaju našle su se u rukama sirotinje. U opštem metežu koji je tih dana vladao u Nikšić se slila masa izbeglica iz cele zemlje.
- U očekivanju ulaska okupatorske vojske iz državnih skladišta i vojnih magacina razgrabljena je hrana, oružje, i sve ostalo što je bilo u njima. Tzv. pećinskim parama neki su gradili nove kuće, kupovali stare u gradu i okolnim selima, kaže nikšićki hroničar i publicista Maksim Vujačić. - Nastupila je nezapamćena inflacija. Italijanski okupator je doneo naredbu da se sav jugoslovenski novac žigoše, a dinar je uz italijansku liru ostao u opticaju.