Otpuštanja još nisu dramatična

U POSLEDNJA tri meseca Nacionalna služba zapošljavanja beleži porast broja nezaposlenih, ali to još nije dramatično. U februaru je 3.224 zaposlena, od kojih je 2.000 radilo u društvenom i 1.440 u privatnom sektoru, proglašeno tehnološkim viškom.
Ovo, u razgovoru za “Novosti”, kaže Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, uz tvrdnje da “efekte svetske ekonomske krize Srbija još ne proživljava u punoj snazi”, i da je kod ljudi, uglavnom, “prisutan psihološki pritisak zbog mogućnosti gubitka posla”.
* Čime objašnjavate to da će se kriza odraziti na sve, sem na radnike u Srbiji?- Do novembra smo imali veći broj zasnivanja radnih odnosa od broja prekida. Tako je, u decembru, evidentirano 66.000 prestanaka i 56.000 zasnivanja radnih odnosa. Trenutno je na evidenciji 749.000 nezaposlenih, što je manje nego u istom periodu prošle godine.
* Procene sindikata su da svakog dana u Srbiji oko 1.000 ljudi ostane bez posla. Koliko je ta brojka realna?- To su nerealne i netačne procene. Od novembra prošle godine prosečno je 10.000 novih ljudi na našoj evidenciji svakog meseca. Ali, 40 odsto su novoprijavljeni, tek izašli iz škole, dok su ostali oni koji su ostali bez posla. Međutim, najveći broj onih koji su ostali bez posla su zapravo ona lica kojima je, jednostavno, istekao ugovor o radu ili im je prestao ugovor na određeno vreme, dok samo jedan manji broj njih predstavlja lica proglašena tehnološkim viškom.
* Ukoliko svakog meseca 10.000 građana ostane bez posla, može li se očekivati da ta cifra do kraja godine dostigne cifru od 100.000?- Prve procene govorile su da će bez posla ostati 10-15 miliona ljudi u svetu, ali je Međunarodna organizacija rada krajem prošle godine iznela podatak da će to biti i do 50 miliona ljudi. Trećina zaposlenih u Srbiji je u javnom i državnom sektoru, a preporučljivo je da se ovaj broj ne povećava, jer bi to uticalo na rast javne potrošnje.
* Budžet Nacionalne službe za zapošljavanje u 2009. godini iznosi tri milijarde dinara. Da li se tim novcem može smanjiti broj nezaposlenih?
- To je nedovoljno. Kako je izvestan rebalans budžeta, plašim se da to može da dovede do smanjenja i ovih sredstava.
* Veliki broj mladih radi, a nisu prijavljeni. Koliko bi uvođenje u legalne tokove svih onih koji rade “na crno” značilo smanjenje broja nezaposlenih?
- Rad “na crno” se nikada neće eliminisati, a u vreme krize dodatno raste. Država ne treba da bude tolerantna prema toj pojavi. Postoji raspoloženje u Vladi da se smanji opterećenje za one zarade koje su najniže, a više oporezuju velike.
* Hoće li nove mere Vlade udariti i na “srednju klasu”?
- Mere su bile neophodne, pogotovo novi porezi, jer se njima štite ljudi sa najmanjim zaradama, dok se teret krize prebacuje na one sa visokim zaradama.

ČETIRI GODINE ČEKANJA
* KOJA je starosna struktura nezaposlenih?
- Prema evidenciji Nacionalne službe, između 50 i 60 godina ima 160.000 nezaposlenih, dok je isto toliko lica starosti od 20 do 30 godina. Prosečna starost nezaposlenih je 39 godina, a posao se u proseku čeka četiri godine.