Bušotine pomešale žice

Vest da je poznati subotički biznismen Vojin Đorđević prodao svoj deo vlasništva (45,6 odsto) Banje Vrujci Rumunima, u mioničkom kraju pa i šire doživljena je kao "nacionalna izdaja".
Svemu su kumovale dezinformacije, raznesene na sve strane, po kojima je "Đorđević prodao hotel sa stotinu ležajeva, bazene, saunu, lekarsku ordinaciju, blagotvorno blato, pa i same izvore termomineralne vode".
- Ispada da sam prodao i goste koji su trenutno boravili u hotelu - kaže Vojin Đorđević. - Sve je, međutim, vrlo jednostavno. Prodao sam svoj udeo u Banji Vrujci, u kome je država i dalje većinski vlasnik, firmi "Tender grup" iz Temišvara, koja je predočila ambiciozan plan razvoja banje. Nisam našao interes u hotelijerstvu, pa sam se okrenuo svom osnovnom zanimanju - plasiranju "Voda vode". Izvore termomineralne vode nismo prodali niti to možemo, jer voda je u vlasništvu države".
Vlasnik "Voda vode", podruma "Palić", "Gorkog lista" i (delimično) "Sinalka" nije odgovorio za koliko novca je prodao svoj deo u Banji Vrujci. Ali, nije ni krio:
- Prodao sam skuplje nego što sam kupio.
Zna se i za koliko je vlasnik kompanije "Si end Si" kupio tada udeo "Beobanke" u stečaju, za 125,5 miliona dinara.
- Kada sam kupovao digla se panika, sada kada sam svoj deo prodao - još je gore. Ništa ne razumem - kaže Đorđević.
Paniku podignutu prodajom dela vlasništva Banje Vrujci ne razumeju ni u samoj Banji:
- Dušebrižnici jadikuju, kao prodali smo Rumunima, pa kakve veze ima da li je 45 odsto vlasništva Banje kupio Turčin ili Rumun - pita se Dragan Radovanović, zamenik direktora PUP "Vrujci". - Mi smo preduzeće čiji je većinski vlasnik država, a onda ako hoće može na tenderu, koji će biti uskoro, i ostatak prodati Rumunima. Rumuni, činjenica je, ni tada neće moći da odnesu izvore vode u Rumuniju.
Kada bi, hipotetički, rumunska kompanija postala većinski vlasnik Banje Vrujci, što nije, kažu, daleko od njihovog cilja, osim hotela, sportskih terena, bazena i svega ostalog, preuzeli bi i pravo da eksploatišu svih pet bušotina termomineralne vode. Jedino ne bi imali pravo da plasiraju vodu.
- Obavezali su se da neće plasirati vodu - uveren je Radovanović. - A i kada bi to hteli, država im ne bi dala dozvolu.
Dozvolu za plasiranje vode u Srbiji zasada ima dvadesetak proizvođača.
- Od toga - kaže Vojin Dimitrijević - dali su dozvolu i strancima koji drže "Knjaz Miloš" i "Rosu". Ja to ne bih dozvolio.
Samo u mioničkom kraju koji leži na jezerima termomineralne vode mašine neprekidno pune gajbice "voda vode" i "raj vode".
- Imaćemo još jednu fabriku vode - kaže predsednik opštine Mionica Milan Matić. - "Delta holding" je kupila pravo da eksploatiše dve bušotine. To pravo im je prodao vlasnik "Raj vode" Velja Tomašević. "Deltina" voda zvaće se "gala", a promoter će biti Novak Đoković, otkriva nam prvi čovek Mionice.
Zadovoljan je, logično, jer što je više kapitala, više će i njegova opština iz koje se, inače, poslednjih godina samo odseljuje stanovništvo - prosperirati.
Ali, u kraju prema kome Bog nije bio šrkt darujući mu i vodu i šume i čodne oranice, zemlju buše i oni koji nemaju dozvole. Narod ovde priča da svaki drugi seljak ima bazen u kući. Možda nije baš tako, ali gde ima vatre ima i dima...
- Po našem zakonu svako ko buši dublje od pet metara mora da traži saglasnost države - kaže Radovanović. - Ali, ovde je Divlji zapad! Svi buše i ćute! Naprave bazen, sagrade pansiončić i eto biznisa od koga samo oni imaju korist.
A kada ruka zakona stigne do takvih, ona ih samo pomiluje.
- Kao Miloša Kovačevića kome su inspektori samo dostavili prekršajnu prijavu zbog toga što puni privatni bazen državnom vodom - veli Radovanović.
U Banji Vrujci koja ima dugu tradiciju i prepoznatljive slike zelenih ljudi namazanih blagotvornim blatom koji stoje kao mumije oko reke Toplice, iste one po kojoj zbog "Sinalka" riba pliva leđno, požalili su se i na svoje prve komšije. Kažu, Milisav Ćutović, poznat kao tvorac "Čigote" na Zlatiboru, napravio je bazene za široke narodne mase, a koristi termomineralnu vodu iz njihove bušotine, čime im smanjuje eksploataciju i pritisak.
- "Konsalting MB" (tako se zove preduzeće Ćutovićevo) dobilo je dozvolu da buši na 900 metara, a oni su na tristotom metru naišli na našu žicu i tu stali. Zbog njih nam je presušila prvi put u istoriji i javna česma - žali se Radovanović.
Iz Banje Vrujci svratili smo i do bazena Milisava Ćutovića. Nismo ga pronašli, ali ljubazno osoblje odvelo nas je do "njihove" bušotine. Bila je čvrsto zatvorena. Proverili smo i vodu u bazenima u kojima su se bezbrižno brčkala deca. Bila je hladna. Dakle, nije termomineralna.
- To je obična voda iz vodovoda - rekli su nam.
Bog je dao Banji Vrujci obilje mineralne vode. Interes je podigao izmaglicu. Kada se izbroje bušotine, kauboji i dozvole - i one će ispariti.



FILTERI

- NIJEDNA voda koja se filtrira ne može da se izveze u inostranstvo. Ja moju izvozim. Imam sertifikat da je kvalitetna. A ostali, vodim svakog od njih na ručak ako mi dokažu da vodu koju prodaju - ne filtriraju - kaže Vojin Đorđević.
Sve vode koje se pune daleko od izvora, objašnjava Đorđević, moraju da prolaze kroz cevi, a kada voda prođe kroz cev, ona više nije ista, mora da se filtrira.



OPSTANAK

U SRBIJI ima 25 proizvođača flaširane vode, svi kukaju da Srbi malo kupuju, a opet niko od njih fabriku nije zatvorio. Kako to?
- Znam da onaj ko ne proda dva miliona litara mesečno ne može da preživi - kaže Đorđević. - Jedini moj odgovor jeste da mora onda da ima dodatnu delatnost da bi opstao.