Pariski pisac Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac dao je srpski prefiks Petom jevanđelju u svoj fikcijsko-faktografskoj knjizi koja na 380 stranica, u izdanju beogradske “Prosvete”, obiljem podataka vodi intrigu između čitaoca i istorije.
Ova “knjiga o knjizi” nedavno je promovisana u Kulturnom centru SCG u Parizu i izazvala je dosta reakcija.
Stanisavljević prati, na svoj osoben spisateljski način, istoriju, put i sudbinu Petog jevanđelja po Tomi, od njegovog nastanka, do današnjih dana, kroz sedamnaest vekova.
- Jevanđelje po Tomi napisao je, punim imenom, Tomane Verodrag Aleksandrijski, poreklom iz Istočne Srbije. Odupreo se jeretičkom prezbiterskom arijanstvu i bio savremenik Svetoga Đorđa kojeg je lično ispovedio 23. aprila 305. godine, kada ga je smakao Dioklecijan u Nikomediji. U kaluđerskim predanjima Istočne Srbije, među kojima su još danas uvek živi manastiri Koroblaš, Bukovo i Vratna i, ponekad, još i Satkovo, čuva se vest da je sveti Toma napisao Peto jevanđelje u 4. veku. Nije tada mogao drugačije da ga napiše nego na grčkom jeziku. Jedan novi poslušanik istoga imena, kasnije će ga transkribovati na srpski, uz pomoć svete Petke - objašnjava Stanisavljević otkud Jevanđelju epitet “srpsko”.
Istorijat knjige seže još u početak milenijuma.
- Prvi doseljenici u Srbiju iz ruskih stepa oko Crnog mora i u dodirnom prostoru s Gruzijom stigli su uzvodno Dunavom i preko Karpata na Balkansko poluostrvo još u 2. veku, donoseći sa sobom veliku privrženost hrišćanstvu. Među prvim porodicama bili su Porečanovići i Striptihonovići. Jedan od istaknutih Porečanovića, Tomane, poslat je na školovanje u Aleksandriju i tamo je bio saborac Svetoga Đorđa, legionar u jedinicama Dioklecijana, u borbama za zadržavanje nadiranja istočno-azijskih plemena prema hrišćanstvu. Kada je Dioklecijan 286. godine podelio Rimsko carstvo na četiri tetrarhije i shvativši da je politički i vojno puklo, i to po Jadranskom moru, a znajući da je mnogo pre toga, davno, ista zemlja i geološki pukla na istom mestu, po osovinama triju reka, Nila, Drine i Visle, Toma ima strah da će doći do raskola i velike pukotine u hrišćanstvu - dodaje Stanisavljević. - Već se lično borio protiv prezbitera Arije u Aleksandriji. Podelu je pokušao da predupredi pišući novo jevanđelje koje je moralo da sadrži sve što stoji i u prva četiri, po Luki, Marku, Mateji i Jovanu.
O Petom jevanđelju se ne zna mnogo, jer su brojni pokušavali da ga napišu. Pretpostavlja se da ima na hiljade Petih jevanđelja, a ja u svojoj knjizi beležim put jedne od njih, za koju smatram da je prava - reći će Stanisavljević uz napomenu da su tragovi o Svetom Tomi, na freskama i u predanjima, zadržani na nekoliko punktova na Balkanu i, šire, u Sredozemlju.
Stanisavljević tvrdi da je Peto jevanđelje napisano u manastiru Bukovo kod Negotina.
- Bilo je zatrpano pod ruševinama manastira koji će srušiti čuveni neznabožac Vizigor Alarit i koji je porušio sve na čemu je bio ispisan znak krsta. Biće ponovo otkriveno tek u 8. veku, a kasnije će ga na srpsko pismo transkribovati imenjak svetog Tome Aleksandrijskog, Tomane Veroljub Bukovski, uz pomoć Svete Petke, Nakon otkrivanja Jevanđelja pod ruševinama, on želi da pođe istim putem kao sveti Toma Aleksandrijski i stiže u manastir Svete Katarine na Sinaju, gde se dokument transkribuje.
Jevanđelje će samo nekoliko desetina godina pre raskola 1054. godine, zaista, sa Sinaja, ipak stići u Bar.
Nekoliko vekova kasnije, Peto jevanđelje stiže u Bogorodicu LJevišku, a odatle u Dečane.

FIKCIJA
KOLIKO u knjizi ima činjenica, a koliko je radila mašta?
- Ima i jednog, i drugog. U prosedeu sam imao osnovni problem: kako da more istorijskih činjenica, spojim, nekada u razmaku i od sedam vekova, interpolacijskom dosetkom, odnosno beletrističkom vizijom, i štivo učinim romanesknim - kaže Stanisavljević.

HILANDAR I VLADIKA
-KADA je 4. marta prošle godine goreo Hilandar, Peto jevanđelje je bilo iznošeno na brdo. Čitano je iz njega, počela je kiša, manastir je prestao da gori, ali su se uplašili da će ga kiša upropastiti, pa je vraćeno. Ono se samo tri puta iznosi u sto godina. Vrlo verovatno da je sveti vladika Nikolaj Velimirović jedan od trojice koji su u prošlom veku videli jevanđelje i čitali iz njega - ističe naš sagovornik.