VELIKIM postom od šest nedelja, koji podrazumeva uzdržavanje od masnih jela, pića, ali i zadovoljstava drugih vrsta, pravoslavni vernici počeli su pripreme za praznik Hristovog rođenja. Ovo je vreme kad čovek stavlja na probu jačinu svoje volje, odbacuje rđave misli i dela, pomaže bolesne i sirotinju.
Jer, svaki post ima svoju duhovnu i telesnu stranu, i nijedna se - uči crkva - u postu ne sme zanemariti.
Post, međutim, nije pravilo samo u pravoslavnoj crkvi - njega u većoj ili manjoj meri primenjuju i druge crkve, uz veće ili manje razlike koje nameću vera i prostor. Kako kod nas poste muslimani, a kako katolici i pravoslavci? O tome često nedovoljno znamo, čak i kad su u pitanju naše prve komšije.

ALAH NAGRAĐUJE
NAJSTROŽA pravila posta propisuje islam, koji do tančina razrađuje ko je obavezan strogo da posti, ko to i kada ne sme, i koje će verske kazne uslediti za one koji pravila prekrše. Jer, post je deo “ibadeta”, odnosno način pokoravanja Bogu, a sprovodi se tokom muslimanskog meseca ramazana kada se od zore do zalaska sunca ne jede i ne pije ništa. U to vreme ne sme ni da se polno opšti.
Vehida Hamza, profesor u beogradskoj medresi, napominje da se strogi post po pravilu odnosi na odrasle, zdrave i uračunljive osobe, kao i žene koje nisu u menstrualnom ciklusu. Po islamu je žena s menstruacijom nečista za verske obrede, isto kao i žena u postporođajnom periodu od 40 dana, dok traju krvavljenja.
- Posta su oslobođeni bolesni i putnici, s tim što su obavezni da kad ozdrave ili dođu kući, “naposte” onoliko dana koliko su u ramazanu propustili - kaže ona. - Tu obavezu nemaju ni deca, dok trudnice i dojilje mogu da poste kako žele, ali ne moraju. Vernika u islamu, naravno, niko ne proverava da li posti i ako se ponaša u četiri zida, ali musliman zna da njegovo ponašanje vidi Alah, koji će ga za revnost nagraditi ahiretskim sevapima (nagradama).
Onaj ko se u toku posta bez opravdanja omrsi jedan dan, prema rečima Vehide Hamze, mora da posti dva meseca uzastopno. Islam zabranjuje da se posti u dane oba Bajrama i u danima tešrika (drugi, treći i četvrti dan Kurban-bajrama).
- Što se tiče polnih odnosa muškarac - žena, u ono vreme kad se musliman uzdržava od jela i pića oni su takođe strogo zabranjeni, ali kad zabrana prođe, dopušteni su, naravno, sa bračnim drugom - kaže naša sagovornica. - Tokom posta, inače, dozvoljeno je kupanje i rashlađivanje vodom, upotreba kapi za oči, injekcija, infuzija, ispiranje usta i nosa, iako sa ovim poslednjim ne treba preterivati. Takođe je dozvoljen i poljubac koji kod muškarca neće izazvati strast. Za shvatanja na ovom prostoru, poljubac je mali greh jer može da probudi strast, i treba ga se kloniti isto kao zagrljaja ili dodira ruke.
U islamu, inače, postoji jedna kategorija ljudi kojima se u vreme posta pod određenim uslovima dozvoljava mrs. To su starac i starica, bolesnik za kojeg nema nade ili radnici koji rade u teškim uslovima, a drugih prihoda nemaju...
OBAVEZNO
PRIČEŠĆE
DOSTA ležernije pitanju posta prilazi pravoslavna crkva, gde se mnoge stvari prepuštaju savesti samog vernika. I ovde, međutim, mogu posta da budu oslobođeni bolesni, porodilje i deca, ali se ona, kaže otac Vlada Zamahajev, starešina Hrama svetog velikomučenika Georgija u Bežaniji, odmalena, ipak, polako spremaju za post.
- Naravno da je u manastirima, za monahe, post stroži nego za “obične” vernike, kod kojih oblik posta diktira njihovo duhovno i fizičko stanje - kaže Zamahajev. - Da li će neko da posti na vodi, ili će primeniti blaži režim, stvar je njegovog zdravlja, organizacije i navike, pri čemu se ne sme zanemariti zdravstveni aspekt posta. Najbolje je oko toga konsultovati svog duhovnika. Inače, tokom posta, trebalo bi da sredom i petkom hrana bude na vodi, dok ostalih dana može ulje, a nedeljom riba. Subotom i nedeljom nikad se ne posti strogo, samo na vodi.
Najstroži post, po rečima ovog sveštenika, treba praktikovati poslednje nedelje pred pričešće. Ko posti, a ne pričesti se, to je kao da nije ni postio, jer post i jeste priprema za pričešće. U periodu posta kad se čovek uzdržava od mrsnih jela i pića, i kad se sprema za pričešće, vernik treba da se uzdržava i od bračnih odnosa. Postom se u celini jačaju volja, identitet, samokontrola.
- Sad se izmišljaju i reklamiraju za dane posta neki sirevi od soje, majonezi bez jaja i slične stvari, kako bi čovek što lakše podneo post. Suština je, međutim, baš u tome da čovek oseti glad i odricanje - kaže Zamahajev. - Nije pravi post ako čovek kaže - neću da jedem meso, ali pojede pet tanjira pasulja - akcenat je i na kvalitetu, i na kvantitetu.
Najblaži post, od tri najveće konfesije na našem prostoru, imaju katolici - obavezan je samo dva dana u godini, na početku korizme (čista sreda) i na Veliki petak. Preporuka je, doduše, da se vernici uzdrže od jake hrane i u druge petke u godini. Uzdržavanje od hrane podrazumeva jedan normalan obrok i dva manja (“nešto se založiti”), pri čemu se u dane posta ne jedu meso i mesni proizvodi, ali se jedu sir, jaja i riba.
Kako kaže sestra Ines iz Beogradske nadbiskupije, ima ljudi koji sami primenjuju stroži režim, pa uzimaju samo voće i povrće, ali to nije obavezno - suština posta kod katolika je da se ljudi podstaknu na dobra dela.
- Preporuka je da se uzdržimo, ali nije preporuka da sve te dane postimo, nego da činimo dobra dela i čitamo molitve. Kod nas su u adventu posebno posećene takozvane zornice, jutarnje mise koje počinju već u šest i na koje vernici rado dolaze, što je takođe žrtva. Naša crkva ne traži velika odricanja u hrani - tu traži minimum - ali podstiče plemenitost i milosrđe kod čoveka. Što se tiče bračnih odnosa, u crkvenom propisu o postu koji imamo u Rimokatoličkoj crkvi, to se pitanje ne spominje...

DVESTA POSNIH DANA
KADA se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi saberu svi dani koji po propisu treba da budu posni, vernici ne bi smeli da jedu meso više od 200 dana! Jer, uz četiri velika posta (božićni, uskršnji, petrovski i gospojinski) postoje i jednodnevni postovi u godini, među kojima su i svaka sreda i petak.
Smatra se da su post, to jest, božji nalog o uzdržanju, prvi jabukom prekršili Adam i Eva, zbog čega su bili kažnjeni od Boga.

ISKUPNI POST
KOD muslimana, gde se post smatra “vernikovim štitom”, oni koji iz opravdanih razloga prekrše ovu zapovest, mogu da se opravdaju takozvanim iskupnim postom: dužni su da onoliko dana za koliko su mrsili nahrane po jednog siromaha. Takođe su dužni da toliko dana naposte. Ova se obaveza može ispuniti bilo kada tokom godine, i ne mora da bude dan za dan. Ako posti žena koja ima menstruaciju, što je strogo zabranjeno, taj post joj neće biti primljen.
Islam nalaže da se u muslimanskoj zemlji nemuslimani ne smeju terati na post.