BEOGRAD - Najavu šefa diplomatije SCG Vuka Draškovića da će Savetu ministara predložiti povlačenje tužbe SCG protiv NATO zbog bombardovanja, neki poslanici u Skupštini Srbije pozdravljaju, uz obrazloženje da je to uslov za dalje evropske integracije, dok su drugi protiv, tvrdeći da se odustajanjem od tužbe amnestira agresija i razaranje Srbije i Crne Gore. Treći, pak tvrde da se Drašković obraća na pravu adresu.
Šef poslaničke grupe DS Bojan Pajtić uveren je da je povlačenje tužbe preduslov za ulazak SCG u EU, Partnerstvo za mir i druge integracije i dodaje da SCG treba sve da učini kako bi što pre ostvarila taj cilj.
- Ako to podrazumeva povlačenje pojedinih tužbi, onda taj korak mora da se preduzme. Mi kao država, nismo u poziciji da diktiramo uslove međunarodnoj zajednici, već da ih ispunjavamo kako bismo pristupili tim asocijacijama - ističe Pajtić. - Bez toga, bezbednosna i ekonomska poziciju SCG biće mnogo lošija.
Pajtić smatra da ne treba vezivati “tužbu SCG protiv NATO sa tužbom BiH protiv naše zemlje, jer ne možemo u Partnerstvo za mir ako se sudimo protiv asocijacije koja treba da nas primi”.
Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS, međutim, tvrdi da tu tužbu valja gledati u kontekstu ostalih tužbi “koje opterećuju odnose u regionu”.
- Tu su pre svega tužbe BiH i Hrvatske protiv naše države za genocid i za naknadu ratne štete - podseća Aligrudić. - Sve su to tužbe deo jedne celine i nikako ih ne treba posmatrati odvojeno.
Šef poslaničke grupe DSS navodi da se Vuk Drašković obraća na pravu adresu, pošto je za eventualno povlačenje tužbe protiv NATO nadležan upravo Savet ministara. Kaže međutim, da ne zna da li je Drašković pre svoje izjave konsultovao koalicione partnere.
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, bio je kratak:
- Ne želim da komentarišem izjave te budale.
Žarko Obradović, zamenik šefa poslaničke grupe SPS, oštro se protivi povlačenju tužbe, uz napomenu da bi to bila “kratkovida politika, kratkog daha u interesu zemalja NATO”.
- Takva odluka bila bi amnestija NATO agresije i zločina nad ovom zemljom i narodom i time bismo se odrekli moguće materijalne nadoknade - upozorava Obradović. - Priznali bismo da su bili u pravu što su nas bombardovali, razorili, ubijali ljude... I, za neku godinu, ispalo bi da se to nije ni dogodilo. Sve vreme postavljaju se različiti uslovi da bi se došlo do jednog: povlačenje tužbe bilo bi opravdanje postojanja i efikasnosti NATO.

PODRŠKA CRNE GORE
PREDSTAVNICI vladajućih stranaka u Crnoj Gori pozdravili su najavu ministra inostranih poslova SCG Vuka Draškovića da će uskoro na sednici Saveta Ministara predložiti da se povuče tužba protiv zemalja NATO.
“Vuk Drašković vuče hrabre poteze i šteta što nema više podrške u vladi i javnosti Srbije”, rekao je agenciji Beta portparol Demokratske partije socijalista Predrag Sekulić.
Sekulić je kazao da je tužba SRJ protiv NATO “veliki balast sa kojim se ne mogu graditi novi odnosi sa tom organizacijom”.
Poslanik Socijaldemokratske partije u parlamentu državne zajednice Borislav Banović rekao je Beti da ta partija u potpunosti podržava Draškovićev stav jer je tužba protiv NATO štetna za SCG.
“Težiti evroatlantskim integracijama, a tužiti NATO je nelogično i nekorisno”, naveo je Banović.

I G 17 ZA
STRANKA G 17 plus podržava inicijativu ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuka Draškovića, izjavio je juče potpredsednik te stranke Mlađan Dinkić.
Dinkić, koji je i ministar finansija Srbije, rekao je na stranačkoj konferenciji za novinare da Vlada Srbije do sada nije razgovarala o toj inicijativi dodavši da to “ne znači da neće” razgovarati.

KORISNO
ŠEF delegacije Evropske komisije u Beogradu DŽefri Baret izjavio je da bi povlačenje tužbi protiv nekih članica NATO bilo izuzetno korisno za evroatlantske integracije Srbije i Crne Gore.

ČUDNO
“Ne bih komentarisao izjavu gospodina Draškovića zato što mi je njegovih čudnih izjava već dosta”, rekao je Zoran Stojković, srpski ministar pravde i istakao da je to pitanje, “ipak, stvar države, a ne gospodina Draškovića”.
R. O. - D. M. S.


U SPORU SA 10 DRŽAVA
BEOGRAD - Srbija i Crna Gora trenutno je u sporu sa 10 država Evrope pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Ovakav bilans, nasleđujući tri spora pred glavnim sudskim organom Ujedinjenih nacija od bivše SRJ, SCG vodi protiv susedne Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali i protiv Belgije, Holandije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Portugala i Velike Britanije.
U prva dva spora SCG je tužena strana, a u postupku protiv osam država članica NATO, je tužilac. U ovom sporu, bilo je čak 10 tuženih zapadnih država, ali su se Sjedinjene Države i Španija “izvukle” iz proceduralnih razloga.
U ovom trenutku, Hrvatska i BiH, proceduralno daleko bolje stoje pred Međunarodnim sudom pravde od SCG, jer se 15 haških delilaca pravde već oglasilo nadležnim da razmatraju tužbe protiv Beograda, dok odluka o tome - da li će najviši sudski organ UN uopšte raspravljati o dve tužbe bivše SRJ protiv osam zemalja NATO - tek treba da se donese.
U oba spora sa susedima, predstavnici SCG pred Međunarodnim sudom pravde nisu uspeli da ubede sudije da izmene odluku od pre osam godina, kada su se prvi put odlučile da se proglase nadležnim za suštinsko razmatranje tužbe BiH.
Ovaj proces dosad je i najviše odmakao, što nije ni čudo, jer je tužba BiH, zbog genocida u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, podneta još 1993. godine. U sličnoj poziciji je i tužba Hrvatske, podneta takođe pre 11 godina, zbog navodne agresije i genocida, a najneizvesniji je ishod zalaganja ovdašnjih pravnih eksperata da se MSP proglasi nadležnim u tužbi bivše SRJ protiv osam zemalja NATO, pojedinačno tuženih za genocid i nelegalnu upotrebu sile, tokom bombardovanja 1999. godine.
Bez obzira na javna prepucavanja visokih državnih predstavnika SCG, Hrvatske i Bosne, oko predloga za povlačenje tužbi i milijardske odštete u dolarima, koje one traže, sud u Hagu upušta se u isključivo pravne argumente sve tri strane, u čijim predstavljanjima SCG dosad nije najsjajnije prošla.
Agent SCG u Hagu dr Tibor Varadi, koagent Vladimir Đerić i profesor iz Kila Andres Cimerman nisu se baš proslavili u ubeđivanju suda da revidira raniju odluku o nadležnosti, dokazujući da SRJ, u trenutku kad je bila tužena, uopšte nije bila član UN, niti potpisnik Konvencije o genocidu, jer je primljena u svetsku organizaciju tek 1. novembra 2000, a konvenciju potpisala u junu 2001.
Nasuprot ovoj tezi, u sporu sa osam članica NATO, isti predstavnici našli su se na sasvim suprotnoj poziciji i u paradoksalnoj situaciji - da tvrde kako je SRJ, u vreme bombardovanja, bila članica UN i potpisnik Konvencije o genocidu iz 1948.
Ovaj argument - da je Beograd već priznao kako SRJ nije bila članica UN, u momentu podnošenja tužbe - na trodnevnoj raspravi pred MSP, u aprilu ove godine, ponavljali su svi predstavnici tuženih država. Članstvo u svetskoj organizaciji, osnovni je preduslov za nadležnost njenog najvišeg sudskog organa.

NI REČI
NA sednici Saveta ministara nije bilo reči o povlačenju tužbe SCG protiv članica NATO zbog bombardovanja 1999. godine.
- Tu temu ministri nisu otvarali - rečeno je nezvanično “Novostima” uz naznaku da se, možda, o tome razgovaralo samo neformalno, pred početak sastanka.
T. Mt.
M. Z.


OHRABRENJE ZA BRISEL

BRISEL - Zvaničnici Severnoatlantskog saveza u Briselu veoma su, kako su rekli izveštaču Tanjuga, zadovoljni inicijativom Vuka Draškovića.
“Taj predlog je u stvari ono što NATO traži”, podsetio je jedan zvaničnik NATO, upućujući zapravo na izjave generalnog sekretara Japa da Hopa Shefera prilikom njegove posete Beogradu 19. jula.
Isti zvaničnik je primetio da je Drašković taj predlog izneo posle Šeferove posete, što bi trebalo da znači da Beograd prihvata sugestiju generalnog sekretara.
“U svakom slučaju, to je dobra vest, ali treba sačekati da se vidi kakvu će odluku Savet ministara SCG doneti”, rekao je zvaničnik NATO nacionalnoj agenciji.
Francuska je takođe veoma zadovoljna izjavom ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, rekao je Tanjugu Mišel Taran, portparol Ministarstva spoljnih poslova Francuske, zadužen za odnose sa istočnom Evropom.
“Veoma smo ohrabreni izjavama Vuka Draškovića i drugih predstavnika vlade SCG”, izjavio je Taran.
Portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da bi to bio korak ka ulasku SCG u program NATO. “Partnerstvo za mir”, čemu je Francuska, prema njegovim rečima, “veoma naklonjena”, ali je naglasio da to nije jedina prepreka koju vlasti u Beogradu moraju da premoste.