KONJ sa spomenika knezu Mihailu na Trgu republike, ima **bliskog rođaka** na oko 400 kilometara odavde, preciznije u Hrvatskoj prestonici. Naime, ovo nije šala jer je isti autor napravio i zagrebačkog bana Jelačića. Koliko god dva naroda bila međusobno suprotstavljena tokom istorije, konjanici na koje su toliko ponosni - liče, a konji na kojim a jašu su gotovo identični.
Priča počinje 1882. godine, kad je otkriven spomenik koji je izradio čuveni italijanski vajar iz Firence Enriko Paci. Kako beleži jedan od najstrastvenijih hroničara starog Beograda Miljana Laketić - sva elita onog doba, 18. decembra te godine, bila je okupljena u centru Beograda, sa kraljem Milanom i kraljicom Natalijom Obrenović na čelu.
Međutim, kako objašnjava Gordana Gordić iz Zavoda za zaštitu spomenika Beograda, jedna od varoških priča govori kako se tada desio i neočekivani skandal. Naime, knez Mihailo na konju bio je gologlav, što je za manire onog doba bilo bezmalo nedopustivo. I tada se gradom raširila priča, tako tipično za Beograđane, i nesrećni Paci pao je u depresiju saznavši za oštar sud javnosti, pa se, čak, na kraju i ubio.
Međutim, istina je, već po pravilu, bila drugačija u odnosu na čaršijske priče.
- Paci je ostao zaljubljen u Srbiju i kada se vratio u rodnu Firencu - dodaje Gordić. - Čak je, kažu, doživeo duboku starost, a u znak sećanja na lepe godine provedene u Beogradu i svojoj deci je davao srpska imena.
Još jedna neobičnost je vezana, kako za ovog vajara, tako i za njegove omiljene konje. Kako nam skreće pažnju Miljana Laketić, dok se u beogradskim krugovima raspredala nesuvisla, i u najmanju ruku netačna priča o navodnom umetnikovom samoubistvu, Enriko Paci je **skoknuo** do Zagreba i tamo, uz, dabome, pristojan honorar, napravio spomenik banu Jelačiću.
Tada su vladari na konju u Evropi bili više nego popularni estetski i umetnički izazov, a Paci je bio očigledno uvažen autor. Zlobnici bi rekli i da su mu konji **silazili** s istog kalupa, a da je samo konjanike menjao.
Zlobno, nema šta...

KONJ ILI KONJANIK
KAKO smatra Miljana Laketić, i spomenik knezu Mihailu i onaj banu Jelačiću više forsiraju konja nego konjanika.
- Tako nije ni čudo što su mladi Beograđani baštu kafane, iz koje se gleda pravo u snažne bronzane konjske sapi, nazvali **Kod konja**- dodaje Laketić.

KONKURS
NAMERA da se knezu Mihailu napravi spomenik pojavila se odmah posle njegove pogibije, 1868. godine.
- Određen je odbor za podizanje spomenika i 1873. godine raspisan je konkurs na kome su prvu i treću nagradu dobili Bečlije Pilc i Vagner - podseća Laketić. - Ipak je knežev domoupravnik Anastas Jovanović protežirao Pacija, koji je na kraju i predložio današnji spomenik.